Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.

Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе, још 1878. године. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 -{km}-.

Историја односа Румунија је земља са којом Србија има традиционално добре односе. Две српске краљице су биле румунског порекла, краљица Наталија и краљица Марија.

Србија и Румунија су заједно добиле међународно признање независности 13. јула 1878. као резултат рата са турском и Берлинског конгреса.

Србија и Румунија су биле савезнице у Другом балканском рату 1913. и у Првом светском рату од августа 1916.

мини|150п|Граница Југославије и Румуније у Банату 1919–1924. У новембру 1918. Србија заузима Банат са Темишваром.

Односи Југославије и Румуније Између два светска рата Румунија и Југославија су са Чехословачком чиниле Малу Антанту од 1920. и Балканску Антанту са Турском и Грчком од 1934.

Друго заседање сталног савета Мале Антанте се одржао у Румунији у Синаји 1933. трајало је четири дана од 24. до 29. септембра, а на последњој седници узели су учешћа и југословенски и румунски краљеви.

Други светски рат За време Другог светског рата, Румунија је била чланица Силе Осовина, али није то искористила за територијално проширење на уштрб Србије. Немачке јединице су ушле у Румунију 1941. и користе земљу као платформа за инвазију Југославије и Совјетског Савеза. Августа 1944. преко Румуније јединице Совјетског Савеза су дошле у Југославију.

После Другог светског рата thumb|mini|Георге Георгију-Деж у Београду 1964. thumb|mini|Тито и Чаушеску у Букурешту 1966. мини|175п|Хидроелектрана Ђердап у Ђердапској клисури Период заоштрених односа представља криза Информбироа настала после Резолуције Информбироа донете на заседању Информбироа у Букурешту 28. јуна 1948. Али су се касније односи нормализовали и почело се са спровођењем неких од заједничких капиталних пројеката (види Хидроелектрана Ђердап).

Модерни односи За време распада СФРЈ, Румунија је била суздржана и ни на који начин није отежавала кризу у региону. Након 2000, односи постају интензивнији и разноврснији.

Румунија није признала једнострано проглашење независности Косова и као таква је међу неколико чланица НАТО и ЕУ.

У Србији живи око 30.000 Румуна, а у Румунији око 25.000 Срба.

Отворена питања Питање статуса и националне припадности Влаха у источној Србији. Питање признавања Румунске православне цркве у Србији ван Војводине (Епархија Дакија Феликс), с обзиром да Румунија већ признаје деловање Српске православе цркве на својој територији (Епархија темишварска).

Економски односи Румунија је значајан економски партнер Републике Србије и показује стални интерес за реализацију економских и инфраструктурних пројеката. У 2007. години је спољнотрговинска размена била укупно 692 милиона долара, од чега је извоз Р. Србије у Румунију чинио 265 милиона, а увоз 427 милиона УСД. У 2012. години је настављен позитиван тренд раста робне размене која је укупно износила 1,729 милијарде УСД, од чега је српски извоз у Румунију био 905 милиона, а увоз из Румуније 824 милиона долара. У 2018. укупна робна размена вредела је 1,853 милијарде долара. Извоз из наше земље био је 1,141 милијарде, а увоз 712 милиона УСД. У 2019. години размењено је укупно роба вредних 1,969 милијарди УСД. Извоз из РС износио је 1,149 милијарде, а увоз 817 милиона долара. У 2020. години спољнотрговинска размена била је укупно 2,095 милијарде долара. Из Србије је извезено роба вредних 1,271 милијарду, а увезено за 824 милиона УСД.

Међународне организације Организације у којима су обе државе имају чланство: Уједињене нације Дунавска комисија Савет Европе Организација за европску безбедност и сарадњу Пакт сарадње југоисточне Европе Пакт за стабилност југоисточне Европе (до 2008.) Средњоевропска иницијатива Иницијатива за сарадњу у југоисточној Европи Организација за црноморску економску сарадњу Крајовска група мини|175п|Крајовска група коју чине Србија, Румунија и Бугарска

Дипломатски представници thumb|mini|Румунска црква у Вршцу thumb|mini|Српска црква у Темишвару У Београду Силвиа Давидоју, амбасадор, 2021 — Михаела Осорио, отправник послова, 2020 — 2021. Оана Кристина Попа, амбасадор, 2016 — 2020. Данијел Бану, амбасадор, 2011 — 2016. Јон Маковеи, амбасадор, 2006 — 2011. Штефан Главан, амбасадор, 2000 — 2004. Панаит Лефтер, отпр. послова, — 1996. а затим и амбасадор, 1996 — 1998. Думитру Попа, амбасадор, 1983 — Николаје Михаи, амбасадор, 1978 — Вирђил Казаку, амбасадор, 1974 — 1978. Василе Шандру, амбасадор, 1969 — Аурел Малнашан, амбасадор, 1963 — 1969. Николае Гуине, амбасадор, 1954 — Теодор Руденко, амбасадор, 1947 — 1949. Тудор Виану, 1946 — 1947. Виктор Кадере, посланик, 1936 — 1938. а потом и амбасадор, 1939. Александру Гуранеску, посланик, 1934 — 1936. Никола Филодор, посланик, од 1928. Теодор Еманди, посланик, 1920 — Јоан К. Филити, посланик, 1909 — Константин Г. Нано, посланик, 1905 — 1909. Едгар Маврокордат, посланик, 1899 — 1905. Јон. Н. Папинију, посланик, 1895 — 1898. Александру А. Белдиман,посланик, 1888. — 1895. Емилје Ж. Гика, посланик, 1885 — Михаил Митилинеу, посланик, 1881 — 1885. Ласкар Картађу, посланик, 1879 — Димитрије Братиану, посланик, 1878. Александрје Стурдза, агент, — 1877. Тхеодор Вакареску, агент, 1871 — Јоан А. Катнакузино, агент, 1870 — 1871. Раду Јонеску, агент, 1867 — 1870. Драгутин Прохаска, заменик агента у име Уједињених Кнежевина Румуније Теодор Калимаки, агент, у име УКР 1863 — 1866.

У Букурешту Амбасада Републике Србије у Букурешту (Румунија) радно покрива Молдавију.

Стефан Томашевић, амбасадор, 2020 — Бранко Бранковић, амбасадор, 2013 — Зоран С. Поповић, амбасадор, — 2013. / Душан Црногорчевић, амбасадор, 2005 — 2009. Душан Француски, амбасадор, 2001 — Југослав Костић, амбасадор, 1999 — / Десимир Јевтић, амбасадор, 1990 — 1999. Боро Денков, амбасадор, 1986 — 1990. Милош Меловски, амбасадор, 1982 — 1986. Трифун Николић, амбасадор, 1977 — 1982. Петар Додик, амбасадор, 1974 — 1977. Исо Његован, амбасадор, 1969 — 1974. Јакша Петрић, амбасадор, 1965 — 1969. Арсо Милатовић, амбасадор, 1960 — 1965. Франце Хочевар, амбасадор, 1958 — 1959. Никола Вујановић, амбасадор, 1954 — 1958. Илија Топаловски, отправник послова, — 1954. Радош Јовановић, амбасадор, 1948 — 1950. Радоња Голубовић, амбасадор, 1947 — 1948. Дане Медаковић, амбасадор, — 1947. Партизанска страна је у јесен 1944. преузела југословенско представништво у Румунији, па је 1. октобра 1944. члан АВНОЈ-а Никола Петровић добио пуномоћје да у име НКОЈ-а заступа интересе Југославије у Румунији. Како је Румунија била поражена земља, то Југославија у њој није одмах обновила рад дипломатског представништва, већ је установила политичко представништво, на чијем је челу током 1945. био Никола Груловић.ЈУГОСЛОВЕНСКА ДИПЛОМАТИЈА 1945–1950: СТВАРАЊЕ ПАРТИЈСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ, Слободан СЕЛИНИЋ, Институт за новију историју Србије Александар Авакумовић, амбасадор, 1940 — 1941. Јован Дучић, посланик, 1937 — 1940. (постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту) Драгомир Касидолац, посланик, 1936 — 1937. Нинко Перић, посланик, 1935 — 1936. Бошко Чолак-Антић, посланик, 1921 — 1935. Стеван К. Павловић (старији), отпр. послова, 1920 — 1921. / Павле Маринковић, посланик, 1915 — 1919. Михаило Ристић, посланик, 1906 — 1914. Миливој Барјактаревић, отпр. послова, 1903 — Милан Михаиловић, посланик, 1901 — Милован Миловановић, посланик, 1900 — 1901. Михаило Кр. Ђорђевић, посланик, 1897 — 1900. Коста Христић, посланик Краљевине Србије у Букурешту (1895) Чедомиљ Мијатовић, посланик (1894) Георгијевић, посланик Стојан Бошковић, посланик, 1891 — С.Ј. Мариновић, привремени посланик, 1889. Драгомир Цв. Рајовић, посланик, 1886 — / Љубомир Каљевић, посланик, 1881 — 1886. Милан Петронијевић, посланик, 1873 — 1880. Коста Цукић, агент, 1869 — Коста Магазиновић, агент, 1862 — 1869. Захарије Стемпловски, заменик агента, 1843 — 1851. Ђорђе Герман, агент, 1841 — Стојан Симић, агент, 1837 — Михаило Герман, агент, 1836 — 1837.

Занимљивости Слово Џ из српске ћирилице је преузета из некадашње румунске ћирилице.

Један од експоната Националног музеја историје у Букурешту јесте позлаћена сабља коју је кнез Михаило поклонио румунском владару А. Ј. Кузи са урезаном посветом: Поузданом пријатељу у несигурним временима.

Поређење Румунија Србија Становништво 20.121.641 9.024.734 (са КиМ) Површина 238.391 km² 88.499 km² Густина насељености 84.4 /km² 96,78/km² (без КиМ) Престоница Букурешт - 1.944.367 (2.600.000 шире подручје) Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје) Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република Званични језик Румунски Српски Вероисповест 86,8% православље, 7,5% Протестантизам , 4,7% Католицизам, 1% остали 84,1% православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти Етничка структура 89,5% Румуни, 6,6% Мађари, 2,5% Роми, 0,3% Украјинци, 0,3% Немци, 0,2% Русини, 0,2% Турци, 0,4% остали 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци, 1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали БНП (номинални) 12,200 $ по глави становника 10,900 $ по глави становника

Види још Срби у Румунији Румуни у Србији Власи (Србија) Трајанов мост Поморишје Сибињска митрополија Војводство Србија и Тамишки Банат Споменик јунацима Прве српске добровољачке дивизије

Референце

Литература

Спољашње везе Радио „Слободна Југославија“ из Букурешта, извештава 1949. Председник Тито у посети Румунији 1969. Трајне везе између Срба и Румуна, Политика, 23. 5. 2008. Вучић: Пред нама турбулентна времена, важни добросуседски односи, РТС, 10. новембар 2016. Амбасада Републике Србије Букурешт - Румунија Амбасада Румуније Београд - Република Србија Генерални конзулат Републике Србије Темишвар - Румунија

Категорија:Односи Србије и Румуније