Мономери су мали молекули, са специфичном молекулском структуром, чијим хемијским повезивањем настају макромолекули. Основно својство мономера је да садрже барем две функционалне групе, које им омогућавају међусобно повезивање ковалентним везама.-{Introduction to Polymers 1987 R.J. Young Chapman & Hall. }--{Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis,Otin Raff, Keith Roberts, and Peter Walter, Molecular Biology of the Cell, 2008, Garland Science. .}- мини|Реакциона шема кондензационе полимеризације дикарбоксилне киселине и диамина Условно, мономери се могу поделити у три групе: мономери који носе две или више функционалних група, као што су хидроксикиселине, аминокиселине, диамини, дикарбонске киселине, дихлориди итд., мономери са незасићеним и то најчешће двоструким и троструким везама, као што су етен, пропен, 1,3-бутадиен, формалдехид и ацетилен, циклични мономери са хетероатомом у прстену.
Мономери су молекули који могу реаговати са другим молекулима мономера и формирати већи полимерни ланац или тродимензионалну мрежу у процесу који се зове полимеризација. мини|Хетероциклични мономери Мономери се могу класификовати на више начина. Они се могу поделити у две широке класе, зависно од врсте полимера који формирају. Мономери који учествују у кондензацијској полимеризацији имају другачију стехиометрију од мономера који учествују у адиционој полимеризацији:
Остале класификације су:
поларни и неполарни мономери, нпр. винил ацетат и етилен,
природни и синтетички мономери; природни су: глицин, аминокиселине, нуклеотиди, глукоза, изопрен, а синтетички су: капролактам, етилен, стирен, бисфенол А,
циклички и линеарни, нпр. етилен оксид и етилен гликол.
Референце
Спољашње везе Polymer Structure
Категорија:Мономери