Одисеас Елитис (грч.Οδυσσέας Ελύτης, право име Одисеас Алепуделис, Οδυσσέας Αλεπουδέλης), један од највећих грчких песника 20. века. Рођен је 2. новембра 1911. у Ираклиону на Криту, а умро 18. марта 1996. Добитник је грчке Државне награде за поезију 1960. године за поему Достојно јест и Нобелове награде за књижевност 1979. године, „за његову поезију која, на позадини грчке традиције, сензуалном снагом и интелектуалном јасноћом описује борбу савременог човека за слободу и стваралаштво“.
Библиографија Песничке збирке Оријентације (1939) Сунце прво (1943) Херојска и тужна песма о потпоручнику несталом у Албанији (1943) Достојно јест (1959) Шест и једно кајање за небо (1960) Врховно сунце (1971) Монограм (1972) Сва ро ероса (1973) Дрво светлости и четрнаеста лепота (1971) Пасторчад (1974) Књига сигнала (1977) (збирка завршних изрека из песничке збирке Марија Нефели) Марија Нефели (1978) Три песме под заставом погодности (1982) Календар невидљивог априла (1984) Мали морепловац (1988) Елегије из Оксопетре (1991) Бициклисткиња (1991) Западно од туге (1995) 2x7 епсилон (1996) (постхумно) Изблиза (1998) (постхумно)
Збирке есеја Отворене карте (1973) У белом (1992) Врт са самообманама (1995)
Преводи Друго писмо (1976) Сапфа (1984) Откровење Јованово (1985) Кринагора (1987)
Референце
Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1996. Категорија:Нобеловци за књижевност Категорија:Грчки књижевници Категорија:Грчки нобеловци