Срчани удар, инфаркт миокарда, акутна миокардијална инфаркција (скр. ИМ или АМИ; колоквијално срчана кап) једна је од манифестација исхемијске болести срца (уз стабилну/нестабилну ангину пекторис и исхемијску кардиомиопатију и напрасну срчану смрт узроковану исхемијом) које је најчешћи узрок смрти у земљама са високим стандардом. Најчешћи симптом је бол у грудима или нелагодност која може да пређе у рамена, руке, леђа, врат, или вилицу. Бол се често јавља у центру или на левој страни груди и траје неколико минута. Понекад се непријатност осећа као горушица. Други симптоми могу да обухватају краткоћу даха, мучнину, осећај слабости, хладни зној, или осећај умора. Око 30% људи има атипичне симптоме, при чему је појава таквих симптома чешћа код жена. Међу онима преко 75 година старости, око 5% је имало МИ са мало или без историје симптома. МИ може да узрокује затајење срца, аритмију (укључујући озбиљне типове), кардиогени шок, или срчани застој.
Најнапредније индустријске земље највише су погођене овом болешћу, а то су САД и Уједињено Краљевство. У Европи највећи проценат овог обољења има Финска, а и у Србији ова болест је најчешћи узрок смрти. Најјаче угрожени крајеви су са вишим стандардом, а то су: ужа Србија, а посебно Војводина. Најмања учесталост овог обољења је на Косову.
Анатомија срчане (коронарне) циркулације Како је срчани мишић (миокард) пумпа која непрестано ради, од велике је важности да буде стално снабдевена довољном количином крви. Крв која испуњава срчане шупљине припада функционалном крвотоку и не може исхрањивати зидове срца. Зато мишићни систем срца поседује посебан крвоток или срчану (коронарну) циркулацију која се састоји од артерија, артериола, капилара, венула и вена. На срчану циркулацију отпада око 5 до 10% минутног волумена срца, што обезбеђује проток кроз срчане крвне судове од 250 до 350 см³ крви у минути, за време мировања. Ова количина (волумен) крви назива се коронарни проток, који у току напорног мишићног рада може да се увећа за 4 до 5 пута.
Нормална коронарна циркулација је главни предуслов за правилан и несметан рад срца. Срчану (коронарну) циркулација чини артеријски и венски систем крвних судова. Срчана артеријска циркулација (означено црвеном бојом) центар|450п
Артеријски систем срца чине десна и лева срчана (коронарна) артерија (). Ове артерије са на својим крајевима гранају у артериоле. Артериоле се затим гранају у велики број капилара. Срчане артерије излазе из почетног дела узлазне аорте, из синуса полумесечастих листића аортних залистака. Број срчаних артерија може изузетно варирати; тако нпр. циркумфлексна грана () леве срчане гране може формирати засебну артерију из левог синуса уз отвор за леву срчану артерију, 1-111..
Лева срчана (коронарна) артерија Лева коронарна артерија () излази из левог синуса аортног ушћа и прошавши субперикардијално између плућне артерије и леве аурикуле протеже се кроз коронарни жлеб према лево, и на предњој страни срца дели се на: Предњу међукоморну грану (), која се протеже кроз истоимену бразду на предњој страни срца Циркумфлексну грану (), која наставља кроз коронарну бразду и пружа се према позади обилазећи плућну површину срца.
Лева срчана артерија исхрањује леву преткомору и леву комору, препредњи папиларни мишић у десној комори, мали део десне коморе плућни конус, део срчане преграде и предњи зид десне коморе.
Десна срчана (коронарна) артерија Десна коронарна артерија () излази из десног синуса аорталног ушћа, затим се након прелаза субперикардијално кроз коронарни жлеб пружа удесно, обилази десну ивицу срца, између плућне артерије и десне аурикуле, те се на предњој површини срца грана. Највећи огранак је задња међукоморна грана () која се протеже кроз задњу међукоморну бразду на задњој страни до врха срца.
Десна срчана артерија исхрањује десну преткомору и комору, Кејт-Флаков чвор () задњи део срчане преграде, задњи папиларни мишић у левој комори и задњу страну леве коморе и булбус аорте. London, . Reprinted in Willius & Keys: Cardiac classics. (1941). стр. 747–762.
Због овакве анатомије опструкције десне коронарне артерије утичу на СА и АВ чвор, резултујући појавом брадикардије са блоком грана Хисовог снопа или без њега, па се тако оклузија десне коронарне артерије често манифестује синусном брадикардијом, АВ блоком, срчаним ударом десне коморе, и / или инферопостериорним срчаним ударом.
Епидемиологија Коронарна болест срца (КБС) је најчешћи узрок смрти у развијеним земљама света. КБС је одговорна за смрт једног од пет мушкараца и једне од шест жена.How the NHS cares for patients with heart attack - a summary for patients; Myocardial Ischaemia National Audit Project (MINAP)
Старосне и полне разлике Просечна учесталост инфаркта миокарда највећа је у старосној доби између 30 и 69 година са око 600 случајева на 100.000 мушкарце, и 200 случајева на 100.000 жена. Појава инфаркта код жене пре менопаузе због хормоналне заштићености од атеросклерозе, је значајно мања, али значајно расте након шесте деценије живота.Acute Myocardial Infarction на: patient.info
Стопе смртности расте са годинама живота и код старијих људи, због већа стопе обољевања и смртности од инфаркта је већа..
Географска дистрибуција Инциденција инфаркта миокарда је ниже на југу Енглеске у поређењу са северним делом Енглеске, Шкотске и Северне Ирске.
Фактори ризика И поред бројних истраживања и објављених научних студија, још увек није у потпуности разјашњена етиопатогенеза исхемијске болести срца. Зато се у етиопатогенеза исхемије као болести срчаног мишића све више говори о факторима ризика који предиспонирају одређену популацију да оболе од срчаног удара са већом учесталошћу него популација која није изложена истим факторима ризика. Главни независни фактори ризика за појаву исхемијске болести срца (срчаног удара) наведени су у доњој табели: Фактори ризика за појаву срчаног удараУзрок Последице Атеросклероза Поремећајима метаболизма, у којима долази до формирање атеросклеротичних крвних плочица на зидовима крвних судова - главни су фактор ризика у развоју срчаног удара, због нееластичности и сужења лумена, пре свега срчаних крвних судова. Старост Ризик за појаву срчаног удара због хроничних болести и израженијих етеросклеротских промена на срчаним крвним судовима већи је старијем животном добу (после 45-50 година живота), или код мушкарци старости > 55 година и жене после менопаузе и старости > 65 година. Пол Према статистичким подацима, код мушкараца се срчани удар чешће јавља у средњем животном добу мада се код жена акутни срчани напад јавља 1,5-2 пута чешће него код мушкараца у менопаузи. Повишен крвни притисак Особе које пате од хипертензивне болести имају већи ризик за кардиоваскуларни догађај, који је у корелацији са вредностима крвног притиска, јер повећава потребе срчаног мишића за кисеоником. Пушење дувана Пушење дувана доводи до поремећаја рада многих органа и система у организму. У стањима хроничног тровања никотином долази до сужавање срчаних артерија, што доводи до недовољног снабдевања срчаног мишића кисеоником. Ово стање може се јавити не само код активних већ и пасивних пушача.Злоупотреба алкохола Веза између коронарног срчаног обољења, срчаног удара и алкохола је корелативна - најнижи ризик је при умереном конзумирању алкохола. Гојазност Год гојазних особа промене на срчаним крвним судовима настају као последица нарушеног метаболизма липида (масти) повећани серумски (укупни и ЛДЛ) холестерол и низак ХДЛ холестерол што убрзава развој атеросклерозе, хипертензије и повећава ризик од шећерне болести. Развоју гојазности погодује и недостатак физичке активности због промена у метаболизам и акумулације вишка телесне тежине.Недостатак вежбања Недостатак физичке активности негативно утиче на метаболизам у телу, што је један од разлога за акумулацију вишка телесне тежине, пре свега масних наслага, што убрзава појаву гојазности и интензивира процесе атеросклерозе. Шећерна болест Пацијенти са шећерном болести су у високом ризику од срчаног удара, јер повишени нивои глукозе у њиховој крви имају штетан утицај на зидовима крвних судова и хемоглобин, онемогућити његову функцију транспорта (пренос) кисеоника до срчаног мишића.Наследни фактори Поједине особе имају породичну склоност ка обољењу од срчаног удара, највероватније због генетских предиспозиција, идентичних услова живота, начина исхране итд.Ризик од настанка оштећења коронарне циркулације и могућег срчаног удара, утолико је већи уколико је у породици било исхемијског обољења срца у ранијем животном добу (<55 код мушкараца; <65 година код жена)
Етиологија мини|Дијаграм срчаног удара на предњој страни срца Најчешћи узрок инфаркту је закречавање крвних судова (атеросклероза), због нарушеног снабдевају крвљу срчаног мишића. Закречавање крвних судова започиње још у раној младости, јаче се испољава после 30 година, а у каснијем животном добу због гојазности, недовољне физичке активности и акумулације хроничних болести све брже се развија.
Срчани удар или инфаркт срца настаје изненада, као акутна болест, или клинички облик исхемијског срчаног обољења, у којем као резултат потпуног или делимичног прекида у снабдевања крвљу срчаног мишића, у оболелом региону (срчаном крвном суду) долази до развоја некрозе (изумирања) мишићног ткива срца. То доводи истовремено до „слома“ функције читавог кардиоваскуларног система и озбиљног угрожавања живота болесника.
Потпуни прекид циркулације у крвном суду срчаног мишића може настати када дође до; Пуцања атеросклеротског плака и излива садржаја плака који запуши неку од срчаних артерија. Грчења (спазма) срчаног мишића око артерије Зачепљење крвног суда срца изазвано емболијом или тромбозом Траума срчаног мишића Патофизиологија У основи срчаног удара је исхемија срчаног мишића, која настаје када проток крви кроз коронарне артерије постане недовољан за нормално снабдевање кисеоником. Тада ћелије срчаног мишића прелазе са аеробног у анаеробни метаболизам, што је праћено прогресивним оштећењем метаболичких, механичких и електричних функција. Зато се каже да је ангина пекторис најчешћа клиничка манифестација исхемије срчаног мишића, која узрокује хемијску и механичку стимулацију сензорних аферентних нервних завршетака у коронарним крвним судовима и срчаном мишићу. Ова нервна влакана протежу се од првог до четвртог грудног кичменог нерва, па преко кичмене мождине досежу до таламуса, а одатле до мождане коре. мини|Међу узроцима срчаног удара, доминира сужење лумена или спазам крвних судова срца у различитом степену или њихово потпуно зачепљење плаком, тромбом или емболусом. Бројне студије наводе аденозин као један од главних хемијских медијатора ангинозном болу у срчаном удару. Током исхемије, АТП се разлаже до аденозина, који, након дифузије у екстрацелуларни простор, изазива дилатацију артериола и ангинозни бол. Аденозин, највероватније, изазива ангину тако што стимулише рецепторе у А1 аферентним нервним завршецима срца.. Исхемија срчаног мишића може бити последица; смањеног протока крви кроз коронарне артерије изазваног фиксном и/или динамичком епикардијалном стенозом коронарних артерија (тј смањењем протока кроз крвне судове), абнормалног сужења или недовољног ширења (дилатације) коронарне микроциркулације (тј. повећаног отпора у крвним судовима), смањеног преноса кисеоника путем крви. животне доби, мушкарци старости > 55 година и жене после менопаузе старости > 65 година. Исхемија срчаног мишића може бити и последица фактора који утичу на састав крви, као што су смањена способност крви за транспорт кисеоника, нпр. код тешке анемије (хемоглобин, <8 g/dl), или повишеног нивоа карбоксихемоглобина (као последица удисања угљен-моноксида у затвореном простору или дуготрајног пушења).