Неидентификовани летећи објекат (НЛО; ), или неидентификовани ваздушни феномен () или неидентификовани аномални феномен (НАФ; ), означава било какав летећи објекат или оптичку појаву, опажене голим оком или помоћу радара, а чија природа посматрачу није позната. Занимање за ове објекте лежи у тврдњама да неки од њих исказују неуобичајене особине, а нарочито непрекидна нагађања да неки од њих могу бити производи ванземаљске интелигенције.
Можда је најбољу научно признату дефиницију НЛО дао астроном Ален Хајнек речима:
Још у античко доба постојали су извештаји о виђењима необичних летећих појава, али од Другог светског рата се може говорити о постојању савремених извештаја и првим званичним истраживањима када су савезнички пилоти виђали неидентификоване летеће објекте које су назвали фу-ловцима током 1946. године. Извештаји о виђењима НЛО постали су још чешћи након првог званичног објављеног извештаја 1947. године. Од тада па до данас, виђено је и пријављено на десетине хиљада НЛО. Многа виђења, међутим, остају непријављена јер се људи боје да не испадну смешни, а и зато што многе државе немају овлашћена лица која би примала и процењивала веродостојност извештаја о НЛО.
Када се НЛО идентификује (установи се да се ради о некој летелици или метеоролошком балону), онда тај објекат престаје да буде НЛО и постаје ИО, тј. идентификовани објекат.
Историја Необичне неидентификоване појаве на небу и на земљи биле су бележене кроз историју. Древни римски записи су повремено бележили спомињање штитова, па чак и читавих војски виђених на небу. На старим сликама, иконама и фрескама су се могли уочити по мишљењима појединаца чудни летећи објекти на небу. Једна од таквих је и фреска „Распеће“ из манастира Високи Дечани, која се налази у Србији, на којој се у позадини виде два мотива чији изглед подсећа на летеће објекте и који се у неким часописима и сајтовима који се аматерски баве натприродним појавама описују као летећи објекти са пилотима Приказ целокупне фреске из Дечана Током 1896. и 1897. године, неидентификовани мистериозни бродови били су виђени у САД, мада се данас зна да су неки од ових извештаја биле намерне обмане.
Мистериозне летелице су биле виђане широм Уједињеног Краљевства 1909, као и између 1912. и 1913. године. Веровало се да су то немачки цепелини који шпијунирају земљу уочи инвазије. Иста страховања су изазвале сличне појаве на Новом Зеланду и у Аустралији. Летелице и мистериозни ваздухоплови су такође могли да се виде и у Сједињеним Државама 1909. и 1910. године. За њих се веровало да су творевине Валаса Тилингхаста Током Првог светског рата долазило је до појава мистериозних летелица у Јужној Африци, Канади, Великој Британији и Сједињеним Државама. Већина ових појава се могла приписати погрешном тумачењу трепераве светлости звезда, делу обмањивача и њиховој промоцији у медијима. Појаве ових фантомских летелица су детаљно обрађене у -{The Scareship Mystery}-, под уредништвом Најџела Вотсона.
У свом путопису Алтај-Хималаја, руски уметник и мистик Николај Рерих је пријавио опажање овалног објекта шљаштеће површине који је летео изнад Амда, у источном Тибету, 1926. године. Иако се Рерих није изјашњавао о свом ставу шта је то видео, у наредним пасусима свог путописа расправља о технологијама древних цивилизација које се помињу у теософским списима.
250п|лево|мини|Извештај Кенета Арнолда 1930-их година у скандинавским земљама је било неколико извештаја о опажањима неидентификованих ваздухоплова. Током Другог светског рата тзв. фу-ловце (светлеће лопте које су пратиле авионе) су опажали и савезнички и фашистички пилоти. Тако су 1946. године изнад Скандинавије су могли да се примете тзв. сабласне ракете. Савремена фаза у НЛО феноменологији је отпочела наводним опажањем америчког бизнисмена Кенета Арнолда, 24. јуна 1947. године, близу брда Реинир у држави Вашингтон. Арнолд је казао да је видео 9 светлећих објеката који су летели невероватном брзином при висини од око 10.000 стопа. Иако НЛО који је Арнолд опазио није био по стриктној дефиницији тањирастог облика, он је описао његово кретање као слично ономе када тањир поскакује преко воде - отуда и потиче назив летећи тањир. Арнолдове тврдње су потом добиле значајну пажњу медија и публике.
Почетком 1950-их почеле су се јављати спиритуалне секте у вези са НЛО. Друштво Етеријус је један од ранијих примера; касније су се појавиле секте Раел и Аштар Команда. Уопштено говорећи, ванземаљци који су наводно подржавали такве групе, у својој добронамерности су упозоравали човечанство на опасности од нуклеарног рата или су позивали Земљу да се прикључи међупланетарној федерацији.
Током 1970-их, јавно мњење (нарочито после филмова Блиски сусрети треће врсте и E.T.) је веровало да су НЛО, ако уопште постоје, ванземаљске летелице, и да су ванземаљци пријатељски настројени. Овај модел се променио током 1980-их, након објављивања књига Витлија Стрибера (прва књига у низу је била „Причешће“ ()) и Жака Валеа (између осталих, књига „Пасош за Магонију“ ()).
Стрибер, писац хорора, је веровао да га ванземаљци опседају и да су одговорни за рупе у времену током којих је био подвргаван необичним експериментима. Насловна страна књиге „Причешће“ довела је до новог стандарда у приказивању главе ванземаљаца (то је касније било сатиризовано у Шва уметности (). И Стрибер и Вале су сумњали да су ова бића ванземаљци, како се то обично мислило, видећи у њима неку везу са причама о вилама и вилењацима (упоредити Јунгово поређење са анђеоским визијама у његовом чланку „Летећи тањири: Савремени мит о стварима које се виде на небу“). Овај новији, мрачнији модел се може видети и у потоњем таласу литературе о отмицама ванземаљаца, као и у позадинском митосу Досијеа Икс.
Етимологија Дана 25. јануара 1878. Денисонске дневне новине су написале да је Џон Мартин, локални пољопривредник, претходног дана пријавио да је опазио велики, тамни, округли летећи објекат налик на балон који лети запањујућом брзином, а да би га описао користио је и реч тањир . Ово је прва позната употреба речи тањир да би се описао један неидентификовани летећи објекат. Седамдесетак година касније, 1947. године, медији су употребили израз летећи тањир како би описали опажање Кенета Арнолда.
мини|НЛО: јуна 1984, Рио Клара, Бразил Девет објеката које је Кенет Арнолд видео нису били стриктно тањирастог облика. Арнолд је прво описао, а потом и нацртао слику, осам објеката који су били танки и равни, округли напред и усечени позади. Други цртеж је представљао девети, нешто већи, објекат облика полумесеца или бумеранга. Ипак, неколико година касније, Арнолд је рекао да је њихово кретање описао као неку врсту поскакивања, као када тањир поскакује по води. Пожалио се да га је штампа погрешно цитирала, користећи израз летећи тањир уместо као тањир.
Летећи дискови је био други израз који су медији користили током касних 1940-их и раних 1950-их да би описали ову врсту објеката.
Средином 1960-их, Галупово испитивање је открило да се термин „летећи тањир“ толико одомаћио у америчком говору, да је 96% интервјуисаних било упознато са њим, чинећи га најпознатијим термином који се уобичајено појављује у новинама, далеко испред термина као што су општа војна обука (75%), или Хладни рат (58%).
Холивудски научнофантастични филмови 1950-их, као што су Дан када је Земља стала () (1951), Забрањена планета () (1956), и Земља против летећих тањира приказују летелице у облику тањира, чиме још више утврђују термин. То су чиниле и популарне књиге на ту тему као књиге Френка Скалија () - „Иза летећих тањира“ () (1950), Доналда Кихуа - „Летећи тањири су стварни“ () (1950) и „Летећи тањири из свемира“ () (1953), као и књиге које циљају на додир људи и ванземаљаца попут књиге Џорџа Адамског „Летећи тањири су слетели“ () (1953).
Летећи тањир је био најуобичајенији термин за већину неидентификованих појава на небу од 1940-их до 1960-их, па чак и за оне које уопште нису имале облик тањира. Крајем 1960-их, термин НЛО је почео да се користи све чешће. Употребу речи НЛО уместо летећи тањир је 1952. први предложио капетан Едвард Џ. Рупелт, први директор Пројекта Плава књига америчког ваздухопловства, јер је сматрао да је термин „летећи тањир“ недовољно широк да би се њиме обухватиле све необјашњене појаве. Његов предлог је у ваздухопловству био брзо прихваћен (и термин НЛОБ је био накратко коришћен, све до 1954). Рупелт је описао искуства са пројектом „Плава књига“ у својим мемоарима „Извештај о неидентификованим летећим објектима“ (1956)
Велика тешкоћа у вези са термином НЛО је да често доводи до семантичких дебата између подржавалаца и противника истог. Скептици често коментаришу да НЛО просто значи да је објекат непрепознат и необјашњен од стране оних који су видели објекат, што не значи да је сам објекат необјашњив, а још мање да је ванземаљски. Са друге стране, истраживачи попут Хајнека су предлагали да употребу термина треба строго ограничити на она опажања која су била испитивана интензивно, али се и даље косе са конвенционалним објашњењима што је, у ствари, и била стварна дефиниција ваздухопловства у званичним директивама из 1950-их.
На пример, Правилник ваздухопловних снага 200-2, издат 1954, дефинише НЛО као „било који ваздухопловни објекат који по перформансама, аеродинамичким карактеристикама, или необичним изгледом, није подударан ни са једном познатом летјелицом или пројектилом, или који се не може са сигурношћу идентификовати као познати објекат“. Штавише, за истраживање НЛО је наведено да је у циљу националне безбедности, као и ради откривања техничких аспеката. Очигледно је да се оваква забринутост није односила на уобичајена објашњења већине НЛО појава, као што су природне појаве или људском руком створени објекти осим, можда, претходно непознате стране летелице.
Стога би Н у НЛО више одговарало да представља реч „необјашњени“ или „неконвенционални“ него „неидентификовани“, као што је 1970-их бивши ваздухопловни инжењер НАСА, Пол Хил насловио своју књигу на ову тему: „Неконвенционални летећи објекти“.
На енглеском језику акроним за НЛО је -{UFO (Unindentified Flying Object}-, а на шпанском, португалском и француском -{OVNI}- (на шпанском -{Objeto Volador No Identificado}-, на француском -{Objet volant Non Identifié}-).
НЛО и популарна култура 300п|мини|Аутобуска станица у Килцу у облику летећег тањира Без обзира на крајње објашњење, НЛО представљају међународни културни феномен последњих 50ак година. Од средине 1990-их, НЛО су били предмет интересовања великог броја књига, играних филмова, песама, документараца и других медија. Теме везане за НЛО су биле међу најпопуларнијим на раним компјутерским билтенским системима, и милиони људи имају неки ниво занимања за ту тему. Било је и познатих обмана у вези са извештајима о НЛО, од којих су неке добиле значајну пажњу масовних медија. НЛО су одиграли улогу у развоју туризма, као нпр. у Розвелу, у Новом Мексику, месту наводног пада НЛО (види Розвелски НЛО инцидент) Према Галуповом истраживању из 1996. 71% становника Сједињених Америчких Држава је веровало да је влада Сједињених Држава прикривала информације о НЛО, а према истраживању из 2005. 24% становника Сједињених Америчких Држава верује да су ванземаљци посећивали Земљу у прошлости. Ова два истраживања могу изгледати збуњујуће, ако се разматра само хипотеза о ванземаљцима као једино објашњење за НЛО. Резултати истраживања могу такође само да сугеришу да већи проценат интервјуисаних верује да је америчка влада врло мало узимала у обзир постојање НЛО.
Роперово истраживање из 2002. за -{Sci Fi Channel}- је показало сличне резултате, али са већим постотком оних који верују да су НЛО ванземаљске летелице. Поново је око 70% веровало да влада није открила све познате чињенице у вези са НЛО или ванземаљским животом. Али, 56% је веровало да су НЛО стварне летелице и 48% да су НЛО посетили Земљу. Што су испитаници били млађи све већи проценат њих је веровао у ово.
Типичне карактеристике НЛО Летелица налик на тањир или диск, без видљивог или чујног погона (појављује се и дању и ноћу).