Алекса Ненадовић (Бранковина, око 1749 — Ваљево, 23. јануар/4. фебруар 1804) био је кнез тамнавско-посавске кнежине. Убијен је у Сечи кнезова крајем јануара 1804. (по старом, јулијанском календару) у Ваљеву.

Биографија Учествовао је у фрајкорима у време Кочине крајине. Укупно је провео 23 месеца, до 23. марта 1790. године. У новембру 1790. је добио пензију у износу од 15 форинти месечно од Аустрије као оберлајтнант.Миливоје Крстић: Прилог проучавању фрајкора у ваљевском крају, pp. 104, у „Гласник“, број 28-29, Историјски архив, Ваљево, 1994. године.

Попут многих породица Србије XIX века и Ненадовићи потичу од досељеника са разних страна где живе Срби. Ненадовићи су пореклом од српског племена Бањани, из херцеговачког Бирча код Никшића (Стара Херцеговина).

Његови синови су прота Матеја Ненадовић и Сима Ненадовић, а брат Јаков Ненадовић.

Матија Ненадовић у Мемоарима наводи податак како се његов отац Алекса побратимио са једним бимбашом из Видина. Они су дошли да отму Београд Мустафа-паши, и савладани од српске војске која је бранила Мустафа-пашу, затворио се у цркву одакле се бранио. То братимљење му је спасило живот и Алекса му је помогао да се врати у Видин. Догађај се десио крајем 18. вијека. Асан-ага Сребренички и Ваљевски је наредио извршити атентат на Алексу Ненадовића. Како није успјео, а ствар се прочула, позван је од везира у Београд. Уплашио се и побратимио се с Алексом рекавши: Да си ми по Богу брат Алекса, што у и куд ћу сад? Алекса је свом непријатељу који му је припремао смрт и каснијем побратиму, помогао да побјегне у Босну, а касније је ага постао и паша.

Када је убијен, одсјекли су му главу и Мемед-ага Фочић ју је дао ставити, са осталим главама, на свој чардак. Ваљевски Турци (муслимани) који су имали добре односе са кнезовима су измолили његово тијело и предали су га родбини, који су га сахранили, без главе, поред цркве у Бранковини. Живан Јеротић из села Близоње је украо његову главу и вратио је родбину, па су га након три дана од сахране откопали и сахранили и главу са тијелом.

Место на коме су били посечени Ненадовић и Бирчанин био је означен крстом, али било је дозвољено да се на том месту изгради "ред месарница".„Политика”, 11. јул 1935

По њему је названа улица у Београду.

Галерија

Епитаф мини|десно|250п|Споменик обер-кнезу Алекси Ненадовићу Дуг натпис на надгробнику Алекси Ненадовићу у порти Цркве Светих Архангела у Бранковини гласи: 1804 Обрлајтнант и обркнез Ненадовић лежи овде, кога сва Сербија и сам цесар Јосиф знаде и Турци га почитаху за отмена духа бодрост. Но опет га посекоше, за своју мниму корист и његову Себији ревност. Али у том се преварише, јер противно случим им се, зашто Серби за Алексу дигоше се на освету и од часа србска слава расти нача. У Ваљеву посечесја месеца јануарија 23 дне 1804. лета, а зде от својих погребсја у Бранковини.

Напомене

Референце

Категорија:Рођени 1749. Категорија:Умрли 1804. Категорија:Ненадовићи Категорија:Учесници Првог српског устанка Категорија:Ваљевци Категорија:Кочина крајина Категорија:Личности Аустријско-турских ратова Категорија:Обор-кнежеви