мини|десно|250п|Омиш, црква "Св. Миховила"
Омиш (итал. и )"Србскиј народниј лист", Будим 1839. године је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.
Географски положај Налази се у Далмацији на ушћу ријеке Цетине у Јадранско море.
Историја Подручје Јадранске обале, прво насељавају Илири око 1000. п. н. е., да би после њих дошли Грци око 400. п. н. е. који оснивају колоније на обали и оближњим острвима. Након њих Римско царство ступа на власт 34. п. н. е. У античком периоду насеље Омиш се вероватно налазило у засеоку Баучићима гдје је пронађено много античких проналазака (рељефа, натписа, надгробних споменика, свјетиљки, новца итд.). Најважнији споменици, који се данас чувају у Градском музеју, су налази камених римских натписа. Из текста се закључује да су уклесани за време владавине римских царева Тиберија и Клаудија, а највјероватније су били намијењени некој јавној згради, споменику или путу, што говори о важности насеља у којем су грађени.
Омиш се први пут спомиње у историји под именом Онеум (), који замире почетком 7. века. С обзиром на позицију Омиша, као важне везе унутрашњости с копном, то није било дугог века. Историјско средиште тадашњег Омиша је било смештено на источној обали ријеке Цетине (име ријеке Цетине потиче од фригијске речи Зетна — врата, и тиме описујући ушће Цетине у море).
Омишани су били познати гусари и редовно су нападали и угрожавале Млечане и њихове трговачке интересе. Током периода хрватске средњовековне државе, Омиш није био у њеном саставу. Под власт хрватског владара потпада први пут 1290. године, након чега много Омишани напуштају своје куће. Бан Павле I Шубић је покренуо процес хрватизације и католизације Омишана. Након 100 година хрватке власти, сви трагови српског народа и православне вере су нестали и Омишани су престали да гусаре, дижу устанке и буне.
Омиш је 1838. године мали градић опасан зидом, у којем живи 786 душа у 154 дома.
До територијалне реорганизације у данашњој Хрватској налазио се у саставу старе општине Омиш.
Становништво На попису становништва 2011. године, град Омиш је имао 14.936 становника, од чега у самом Омишу 6.462.
Град Омиш
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001. 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011 8.153 9.255 10.038 11.212 12.788 13.791 14.283 15.344 15.122 15.094 17.637 15.880 15.056 15.630 15.472 14.936
Напомена: Настао из старе општине Омиш. У 1991. садржи део података за општину Дуги Рат.
Омиш (насељено место)
Број становника по пописима 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011 575 821 771 851 936 1.014 1.439 1.854 1.506 1.651 2.408 3.731 4.800 6.079 6.565 6.462
Напомена: У 1991. повећано припајањем насеља Равнице које је престало да постоји. За то бивше насеље садржи податке од 1857. до 1981. У 1991. такође повећано за део подручја насеља Дуће (општина Дуги Рат). У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Борак и Станићи.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Омиш је имало 6.079 становника, следећег националног састава:
Партнерски градови Рјазањ Диксмуиде Загорје об Сави Хавиржов Сан Феличе дел Молизе Бол Непомук
Референце
Литература
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Спољашње везе Омиш на интернету Омиш Туристички портал града Омиша
Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Омиш Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Сплитско-далматинској жупанији