Доњолужичкосрпски језик ( или dolnoserbšćina) један је од два књижевна језика Лужичких Срба. Говори се у историјској области Доњој Лужици, у дањашњој покрајини Бранденбург, на истоку Немачке. Припада лужичкосрпској групи западнословенских језика.
Према подацима из 2007. године, доњолужичкосрпски језик говори 6860 људи.
Доњолужичкосрпски језик је веома сродан горњолужичкосрпском језику, а испољава заједничке карактеристике и са осталим западнословенским језицима. Неке карактеристике спајају лужичкосрпске језике са лехитском подгрупом, а друге са чешко-словачком групацијом. Доњолужичкосрпски се од горњолужичкосрпског разликује по разним кључним карактеристикама: у фонетици (распрострањен сугласник праскавог облика; подударање африката са тврдим сибилантом ; промена тврдог после у тврдо ; проена у фрикативне меке шуштаве сугласнике ); у морфологији (постојање супина; одсуство у дијалектном облику аориста и имперфекта) и у лексици ( „дрво”, „тесар”, „срећа” итд. супротност су горњолужичким речима истог значења ). Формирање доњолужичкосрпске књижевне норме у великој је мери остварено под утицајем горњолужичкосрпског језика, али за разлику од горњложучкосрпског, доњолужичкосрпски је остао мање нормиран и строго кодификован, те је стога задржао и већу варијабилност.
Види још Горњолужичкосрпски текстуални корпус Лужичкосрпски језици Горњолужичкосрпски језик Лужичкосрпски алфабет Лужичкосрпски институт Лужичкосрпске новине Историја Лужичких Срба Полапски Срби
Референце
Литература
Спољашње везе
Пројекат Растко: Увод у сорабистику: Хрестоматија за српске слависте. Приредио Предраг Пипер, 2002. Пројекат Растко: Предраг Пипер, Увод у славистику I. Доњолужичкосрпски речник
Категорија:Језици Немачке