Џејмс Бонд () британска је медијска франшиза. Усредсређује се на измишљеног агента који ради за -MI6}-, којег је створио Ијан Флеминг у дванаест романа и две збирке кратких прича. Од Флемингове смрти 1964. године, осам других аутора је написало ауторизоване романе или романизације о Бонду: Кингсли Ејмис, Кристофер Вуд, Џон Гарднер, Рејмонд Бенсон, Себастијан Фолкс, Џефри Дивер, Вилијам Бојд и Ентони Хоровиц. Најновији роман је Вечност и један дан, издат у мају 2018. године. Додатно је Чарлс Хигсон написао серију о младом Џејмсу Бонду и Кејт Вестбрук написала романе темељене на дневницима споредног лика серије, Манипени.
Лик — познат под кодним именом 007 — такође је прилагођен за телевизију, радио, стрип, видео-игре и филм. Филмови су најдужа непрекидна серија филмова свих времена и укупно су зарадили преко 7,04 милијарди америчких долара, што је чини шестом најпродаванијом филмском серијом до сада, која је започела 1962. филмом Доктор Но, у ком је Шон Конери у улози Бонда. До 2021, било је двадесет четири филма серијала који је произвео -{Eon Productions}-. У најновијем филму о Бонду, Спектра, Данијел Крејг тумачи Бонда; он је шести глумац који игра Бонда. Постоје и две независне продукције филмова о Бонду: Казино Ројал (пародија из 1967. у којој игра Дејвид Нивен) и Никад не реци никад (римејк филма који је раније продуцирао -{Eon}-, Операција Гром из 1965, у оба глуми Конери). У 2015. серија је процењена на 19,9 милијарди долара, чиме је Џејмс Бонд постао једна од највећих медијских франшиза свих времена.
Филмови о Бонду познати су по бројним дугометражним филмовима, укључујући музичку пратњу, при чему су тематске песме у више наврата номиноване за Оскара и две су победиле. Други важни елементи који се провлаче кроз већину филмова су Бондови аутомобили, пиштољи и гаџети којима га снабдева Кју Бранч. Филмови су такође познати по Бондовим односима са разним женама, које се понекад називају и „Бондове девојке”.
Преглед Лик Командир Џејмс Бонд члан је MI6, међународног огранка британске тајне службе и носи кодни број „007”. Префикс „007” означава неограничено коришћење дозволе за убиство при обављању дужности
Флеминг је Џејмса Бонда назвао по орнитологу Џејмсу Бонду, аутору птичарског приручника Птице Западних Индија. И сам страствени птичар, Флеминг се налазио на Јамајци у тренутку када је, са примерком наведене књиге у руци, одлучио да јунака свог првог романа, Казино Ројал, написаног 1953. назове по аутору књиге. Касније је објашњавао да му је то име звучало „кратко, не превише романтично, англосаксонски и успут врло мужевно... управо онако као што ми је одговарало у том тренутку”.
Често се говори да је изглед Џејмса Бонда „пријатан и префињен”. У Казино Ројалу један од ликова романа, Веспер Линд каже за Бонда: „Подсећа ме на Хоугија Кармајкла али истовремено у њему има нешто хладно и окрутно.” Лик Хоугија Кармајкла касније ће послужити цртачу Мајку Грелу као предложак за стрип-издање о Бонду.
Инспирацију за Бондов лик Флеминг је црпио из властитог живота. Наиме, писац је био познат по свом раскошном и разузданом начину живота. Флеминг је инспирацију налазио и међу својим колегама, агентима британске тајне службе за време Другог светског рата, а нарочито у догађајима у Есторил казину у португалском градићу Есторилу, где су шпијуни зараћених држава долазили у додир са европским племством. Све то је послужило Флемингу као надахнуће за писање првог романа Казино Ројал. (Види Инспирација за лик Џејмса Бонда.)
Бонд је страствени женскарош и обожава пиће и цигаре. У исто време, он је врхунски шпијун који врло добро обавља свој посао.У филмовима, Бонд пије шампањац и коктел вотка-мартини, а у романима Бондово омиљено пиће је бурбон виски.
Као литерарни јунак, Џејмс Бонд је тежак пушач који зна попушити и до 70 цигарета на дан. Пушење је оставио тек у 80-им годинама прошлог века када приповетке почео писати Џон Гарднер. На филму Бонд се пушења оставио у Сутра не умире никад иако га виђамо да пуши кубанске цигаре у филмовима Живи и пусти друге да умру и Умри други дан.
Филмски Бонд је већ легендаран по својој свестраности и непобедивости. У Голдфингеру без проблема израчуна колико је потребно камиона да би се превезло све злато у Форт Нокса и колико дуго ће злато бити радиоактивно након експлозије Голдфингерове бомбе. У филмовима са Роџером Муром као агентом 007 Бондова „генијалност” је благо пародирана, али већ у Операцији Свемир достиже нови узлет. За време „владавине” Тимотија Далтона аутори су ту Бондову особину свели на разумну меру, али је нису у потпуности елиминисали.
Зарада десно|мини|250п|Роман Из Русије с љубављу постао је врло популаран када је објављено да се ради о једној од омиљених књига Џона Ф. Кенедија Зарада од филмова о Џејмсу Бонду тренутно је на другом месту на листи највећих зарада, одмах иза Звезданих ратова. Жанровски, романи и филмови о Бонду крећу се у распону од реалистичких шпијунских драма до излета у научну фантастику.
Флемингови оригинални радови су углавном мрачни – без лепршавости и свима познатих проналазачких „досетки”. Уместо тога, у њима имамо спој јединствених негативаца, необичних заплета и сензуалних жена које се најчешће заљубљују у Бонда. У филмовима се детаљно разрађују садржаји Флемингових књига и уводе разне справице које смишљају генијалци из Кјуовог одељења, ангажују каскадери у опасним сценама и врло често Флемингови заплети мењају до непрепознатљивости тако да постану много примеренији филмском медију и самим тим занимљивији публици. Бондове авантуре су обично у вези с неком формулом при чему Бонд спасава свет који жели уништити апокалиптични негативац, обично лудак. Наравно, негативац настоји да убије Бонда намамљујући га у смртоносну замку при чему тај исти негативац губи важне информације; Бонд се извлачи из опасности и користи управо те информације да би онемогућио злочинца.
Руси, најчешћи негативци у романима, били су прилично иритирани великим успехом тих „западњачких” шпијунских романа у којима јунак са Запада баш сваки пут побеђује Русе. Због тога су 1968. године на тржиште избацили шпијунски роман Заховљева мисија писца Андреја Гуљашког у којем комунистички јунак у великом стилу дефинитивно поражава 007.
Први глумац уопште који је глумио Бонда био је Американац Бари Нелсон 1954. године у ТВ филму продуцентске куће CBS Казино Ројал у којем се главни јунак зове „Џими Бонд.” Године 1956, Боб Холнес позајмљује глас Бонду у јужноафричкој радио-адаптацији Операције Свемир.
Алберт Р. Броколи и Хари Салцман започињу официјелну производњу биоскопских филмова о Бонду 1962. године филмом Доктор Но са Шоном Конеријем у главној улози. Њихова продуцентска кућа, EON Productions (вероватно акроним од 'Everything Or Nothing'(све или ништа), што је био и мото компаније), у почетку је избацивала наслове једном годишње, а потом једном у две године и филмови су у том ритму снимани све до 1989. године. Уз неколико изузетака, сви филмови су добро пролазили на благајнама. И након повлачења из биоскопске дистрибуције, филмови још увек доносе профит путем видеокасета, DVD и права од ТВ емитовања. У Великој Британији, Бонд заузима три од првих пет места на листи најгледанијих филмова приказаних на телевизији.
У 80-им годинама расте незадовољство критичара који сматрају да су нападни Бондов сексизам и раскошне мондени амбијенти постали застарели и досадни те да се Бондов углађени и дотерани изглед и манири не могу носити са, рецимо, „модернистичком виолентношћу” Бруса Вилиса у тадашњем конкурентском хиту Умри мушки. Мање џентлменски а више равнодушни и насилни Бонд Тимотија Далтона са краја осамдесетих наилази на помешане реакције гледаоца; неки поздрављају реалистичнији приступ теми и главном јунаку, док су други жалили за опуштеним самоиронијским одмаком карактеристичним за еру Роџера Мура. Иако је Дозвола за убиство, Бонд из 1989. године, финансијски добро прошао, ипак се није могао мерити са својим претходницима, а један од разлога је била и слабашна рекламна кампања у Сједињеним Америчким Државама. Нови филм из серије био је најављен за 1991. годину, али је борба око ауторских права удаљила 007 са великих екрана на шест година.
Након паузе, обновљена и модернизована серија филмова започиње 1995. са Златним оком. Пирс Броснан утеловљује Бонда са елегантном мешавином маркантног цинизма Шона Конерија и лакрдијашког самоиронизовања Роџера Мура.
Џејмс Бонд је дуже време нека врста заштитног знака и снажно је утицао на целокупни жанр шпијунског филма. Серија филмова Остин Пауерс те пародије као што су Џони Инглиш (2003) и Казино Ројал (1967) су успеле посвете Бонду и његовом упливу на популарну културу. (види: Пародије Џејмса Бонда). Телевизијске имитације бондовских филмова из шездесетих година као што су Ја, шпијун, Ухвати Смарта, Дивљи, Дивљи Запад и Човек из U.N.C.L.E. имале су запажен успех. (Флеминг је и сам учествовао у креирању лика главног јунака U.N.C.L.E., Наполеона Сола, који је добио име по лику из Флеминговог романа Голдфингер а такође Флемингова идеја је била да се главни лик касније серије Девојка из U.N.C.L.E. зове Ејприл Дансер.)
Јунакова биографија
Џејмс Бонд је син Шкота Ендруа Бонда и Швајцаркиње Монике Делакроа који несрећним случајем гину на планинарењу на Егвије Ружу и то кад је Џејмс имао 11 година. Џејмс одлази да живи у Кент са тетком Шармејн Бонд. Породични мото Бондових, који ће Џејмс Бонд усвојити за време „Операције Корона” у роману У тајној служби Њеног Величанства је Орбис нон суфицит („Свет није довољан” на латинском).
О Бондовом датуму рођења постоје различити подаци; по наводима Џона Пирсона у књизи Џејмс Бонд: Ауторизована биографија 007, Бонд је рођен 11. новембра 1920. године; међутим, овај датум није потврђен нити у једном Флеминговом роману. На основу Бондове читуље у роману Само двапут се живи, Бонд је напустио школу са 17 година и приступио Министарству одбране 1941. године. Али, ако је Бонд 1941. године имао 17 година, тада излази да је рођен 1924. Флеминг наводи да је Бонд свој први аутомобил, Бентли, (појављује се у неколико првих романа и у другом филму Из Русије с љубављу), купио 1933. године, што релативизује обе наведене године његовог рођења; наиме, био би сувише млад да купи аутомобил да је рођен 1920. или 1924. године! Многи Флемингови биографи слажу се у закључку да Флеминг никада није ни помишљао да напише више од неколико романа о Бонду, али, како су се романи множили, тако је Флеминг био присиљен да „уради ревизију Бондове ране младости” те променом датума и година омогући Бонду да има одговарајући број година за рад у тајној служби. Догађај с аутомобилом само је један такав примера. У новом роману о Бонду (Млади Бонд) издавачке куће Ian Fleming Publications, ако је веровати писцу Чарлију Хигсону, Бонд је рођен 1920. године.
Биографи се такође не слажу око места Бондовог рођења. По Пирсону, Бонд је рођен близу Есена у Немачкој; међутим, Чарли Хигсон у роману SilverFin наводи да је Бонд рођен у Швајцарској.
У доби од 12 година Бонд почиње похађати итонски колеџ, али бива избачен након два семестра када се сазнало за његов сукоб са собним колегом. У Флеминговој приповеци Само за твоје очи, Бонд наводи да је невиност изгубио са 16 година при првој посети Паризу. Овај значајан догађај из Бондовог живота наводи се и у роману Сломљена чељуст Џона Гарднера. Након Итона, Бонд је дуже време похађао престижни Фетес колеџ у Единбургу у Шкотској. У роману Октопуси, Флеминг пише да је Бонд кратко време похађао и ђеновски универзитет. Пажљивији читаоци су приметили да је Бонд похађао исте школе као и Флеминг (осим Фетеса).
Године 1941. Бонд ступа у резервни састав Краљевске морнарице при чему се представио старијим него што јест да би уопште био примљен. Из Другог светског рата излази са чином командира, а затим приступа служби MI6. У романима које је писао 1980-их и 1990-их писац Џон Гарднер унапређује Бонда у чин капетана, али његов наследник, Рајмонд Бенсон, без објашњења враћа Бонду чин командира.