1913. је била проста година.
Догађаји
Јануар
3. јануар — Први балкански рат: Грчка завршава заузимање источног егејског острва Хиос, након што се последње османске снаге на острву предају. 13. јануар — Едвард Карсон оснива Улстерске добровољачке снаге, уједињујући неколико постојећих лојалистичких милиција како би се одупрли самоуправи Ирске. 18. јануар — Први балкански рат: Битка код Лемноса – Грчки адмирал Павлос Кунтуриотис приморава турску флоту да се повуче у своју базу унутар Дарданела, одакле се неће усудити да изађе до краја рата. 23. јануар — Османски државни удар: Енвер-паша долази на власт.
26—27. јануар — Бој на Брдици
Фебруар 3. фебруар — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.
18. фебруар — Мексичка револуција: Председник Франсиско Мадеро и потпредседник Хосе Марија Пино Суарез су приморани да поднесу оставке. Педро Ласкураин служи као председник мање од сат времена, пре него што генерал Викторијано Уерта, вођа пуча, ступа на дужност. 22. фебруар — Мексичка револуција: Франсиско Мадеро и Хосе Марија Пино Суарез су убијени. 23. фебруар — Јосифа Стаљина је ухапсила руска тајна полиција, Охрана, у Петрограду и протерала у Сибир.
Март 4. март — Вудро Вилсон је инаугурисан за 28. председника САД. 20. март — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима. 26. март — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.
Април
5. април — Основан је Фудбалски савез Сједињених Држава. 8. април — Усвојен је Седамнаести амандман на Устав Сједињених Држава, којим се прописује директан избор сенатора. 21. април — Кунардов прекоокеански брод РМС Аквитанија, који је изградила компанија Џон Браун и компанија, поринут је у реку Клајд. 24. април — Зграда Вулворт отворена је у Њујорку. Пројектовао ју је Кас Гилберт, и то је највиша зграда на свету и више од деценије касније.
Мај
5. мај — Под притиском великих сила, краљ Никола прихватио напуштање Скадра. 5. мај — Грчко-српски споразум: заједничка граница западно од Вардара, војна подршка против Бугарске, сфере утицаја у Албанији на реци Семени (војна конв. 14. 5.). 6. мај — Оставка владе дивизијара Мартиновића због предаје Скадра - долази сердар Јанко Вукотић. 6. мај — Никола Тесла патентирао своју турбину. 8. мај — Петроградска амбасадорска конференција: бугарска лука на Дунаву Силистра припада Румунији (тражили и јужну Добруџу). 10. мај — Аустријски војници пуцали на пароброд „Београд” код Смедерева и ранили једног српског поданика. („Политика”) 13. мај — У Софији отворена Централна минерална бања. 14. мај — Међународни одред ушао у Скадар. 14. мај — Јосип Броз, ради у Бечком Новом Мјесту, регрутован је у Аустро-угарску војску. 16. мај — Битка код Сиди Гарбе, близу Дерне у Либији: Италијани претрпели губитке у окршају са побуњеницима (тада се говорило о чак 1.000 мртвих, каснија цифра је 79). 16. мај — Откривена Еберсвалдска остава, најзначајнија збирка златних објеката из централноевропског бронзаног доба. 20. мај — На градилишту Панамског канала завршен Просек Чулебра - пробијена вододелница два океана. 22. мај — Бугарске трупе потисле грчке са реке Ангитис, али су одбијени након неколико дана борби. 23. мај — Полетео „Руски витез”, први четворомоторац на свету, конструкција Игора Сикорског. 24. мај — Викториа Луисе, најмлађе дете и једина кћерка немачког царског пара се удала за Ернста Аугуста, војводу од Брауншвајга из Куће Хановера; свадби у Берлину присуствовали британски краљ и руски цар. 24. мај — Пошто је добио остатак очевог наслеђа, Хитлер напушта бечку спаваоницу у Мелдеманштрасе и одлази у Минхен - остатак живота ће се провести у Немачкој. 25. мај — Српска влада нуди бугарској ревизију савезничког уговора (ова то одбија 19. 6.).
30. мај — Закључен Лондонски мир којим је окончан Први балкански рат.
Јун 1. јун — У Солуну потписан Уговор о савезу између Грчке и Србије (1913) 15. јун — Тиквешки устанак устанак у организацији официра војске Краљевине Бугарске и ВМРО на територији места Кавадарци, Неготино и Ваташа у саставу Краљевине Србије. Овај устанак је брзо угушен. 29. јун — Нападом бугарске војске почео је Други балкански рат 30. јун — Бугарска војска напала грчке снаге на подручју Солуна.
Јул 3—24. јул — Битка код Кукуша 4—19. јул — Битка код Калиманција 6.—8. јул — Битка за Пирот (1913) 8. јул — Србија и Грчка, су објавиле рат Бугарској. Убрзо су им се придружиле и Црна Гора и Румунија, као и Турска с жељом да поврати нека подручја која је током Првог балканског рата изгубила. 9. јул — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. 25. јул—31. јул — Опсада Видина
Август
10. август — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији.
Септембар
1. септембар — Приликом лечења патријарх Лукијан је нестао у Бад Гаштајну. Његови посмртни остаци пронађени су у реци, али тек крајем месеца октобра, и то тридесет километара од Бад Гаштајна. Охридско-дебарски устанак Масовни упад наоружаних Албанаца и комита ВМРО са територије Кнежевине Албаније на територију Краљевине Србије, окончан акцијом војске Краљевине Србије после десетак дана. Овај упад су подржали војска Аустроугарске и Краљевине Бугарске.
Октобар 2. октобар — Никола Пашић у посети Бечу. 3. октобар — У САД потписан Закон о приходима, познат и као Андервудова царина: уведен је федерални порез на приход (стопа за најбогатије 7%), царинске стопе су најниже од 1857. године. 5. октобар — Таимур бин Феисал је нови султан Маската и Омана (до 1932). 6. октобар — Јуан Шикаи и формално изабран за председника Кине (остаје до 1916, проглашавао се за цара 1915-16). 6. октобар — Танго забрањен у Чикагу као неморалан. 7. октобар — Форд почиње производњу Модела Т на покретној траци - време производње више него преполовљено, на 5,5 сати. 9. октобар — На Атлантику се запалио и потонуо британски брод Волтурно, погинуло око 130 особа и спашено 520, захваљујући СОС сигналу. 10. октобар — Завршетак градње Панамског канала (у употреби од 1914) - председник Вилсон је телеграфски посао варницу која је активирала динамит у насипу Гамбоа. 14. октобар — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара. 14. октобар — Протест Србије из Беча због преласка албанске границе, затим и ултиматум. 16. октобар — На прослави 100. годишњице битке код Лајпциге немачки цар Вилхелм II својим генералима тврди како ће Немачка ускоро бити присиљена кренути у рат са силама Антанте. 16. октобар — Поринут војни брод ХМС Квин Елизабет, први из своје класе, покреће се нафтом уместо угљем. 16. октобар — Есад Паша Топтани у Драчу прогласио Републику Централну Албанију (траје до марта). 17. октобар — Експлозија немачког цепелина ЛЗ 18 односи 28 жртава - до тада најгора ваздухопловна несрећа. 18. октобар — Српски продор у Албанију: Аустроугарски ултиматум Србији за повлачење из Албаније. Немачка је овим изненађена, али нема намеру саветовати уздржаност Аустроугарској - као и девет месеци касније. 22. октобар — Експлозија у руднику код Досона, Нови Мексико, страдало 263 рудара. 25. октобар — Српске снаге се повукле са албанске територије. 28. октобар — Никола Тесла пријавио патент за своју фонтану.
Новембар
5. новембар — Краља Ота од Баварске свргнуо је његов рођак, принц регент Лудвиг, који је преузео титулу Лудвиг III Леополд. 6. новембар — Махатма Ганди је ухапшен док је предводио марш индијских рудара у Јужној Африци. 7. — 11. новембар — Олуја на Великим језерима у Северној Америци однела је 19 бродова и више од 250 живота.
Децембар
1. децембар Крит, након што је добио самоуправу од Османског царства после Првог балканског рата, анектирала је Грчка. Отворен је метро у Буенос Ајресу, први у Јужној Америци. 19. децембар — Председник Вудро Вилсон потписао је Закон о Рејкеру, којим је граду Сан Франциску дозвољено да изгради брану у долини Хеч Хечи у Националном парку Јосемити. 23. децембар — Федерални резервни систем је створен као централни банкарски систем Сједињених Држава, потписивањем Закона о Федералним резервама од стране Вудроа Вилсона. 24. децембар — Катастрофа у Италијан Холу: седамдесет три особе – углавном радници у рудницима који су штрајковали и њихове породице – погинуле су у стампеду у Калумету, Мичиген. 30. децембар — Италија враћа слику Мону Лизе Француској.
Рођења
Јануар
6. јануар — Лорета Јанг, америчка глумица. († 2000) 6. јануар — Едвард Гјерек, пољски политичар. († 2001) 9. јануар — Ричард Никсон, 37. председник САД. († 1994) 10. јануар — Густав Хусак, чехословачки политичар. († 1991)
Фебруар 4. фебруар – Роса Паркс, борац за грађанска права америчких црнаца. († 2005) 22. фебруар – Ранко Маринковић, хрватски књижевник. († 2001) 27. фебруар – Ирвин Шо, амерички писац. († 1984)
Март 13. март – Сергеј Михалков, руски песник. († 2009) 21. март – Иван Горан Ковачић, хрватски књижевник. († 1943)
Април 4. април – Мади Вотерс, амерички музичар. († 1983)
Мај 26. мај – Питер Кушинг, енглески глумац. († 1994) 27. мај – Енвер Чолаковић, босанскохерцеговачки књижевник и преводилац. (†1976)
Јун 27. мај – Морис Винсент Вилкис, британски научник. († 2010)
Јул 3. јул – Вилијам Дикин, британски историчар. († 2005) 14. јул — Џералд Форд, 38. председник САД. († 2006) 28. јул — Богдан Кризман, хрватски историчар. († 1994)
Август 13. август — Макариос III, кипарски архиепископ и политичар. († 1977) 16. август — Менахем Бегин, израелски политичар. († 1992) 26. август — Борис Пахор, словеначки књижевник. (†2022)
Септембар 4. септембар — Кенсо Танге, јапански архитекта. († 2005) 12. септембар — Џеси Овенс, амерички атлетичар. († 1980) 13. септембар – Ћамил Сијарић, босанскохерцеговачки књижевник. († 1989) 13. септембар – Хакобо Арбенз, гватемалски официр и политичар. († 1971)
Октобар 12. октобар — Љубица Одаџић, народни херој Југославије († 1942)
Новембар 5. новембар – Вивијен Ли, енглеска позоришна и филмска глумица († 1967) 7. новембар — Берт Ланкастер, амерички глумац. († 1994) 7. новембар — Албер Ками, француски писац. († 1960) 22. новембар — Бенџамин Бритн, енглески композитор. († 1976)
Децембар
18. децембар — Вили Брант, немачки политичар. († 1992)
Смрти
Јануар 4. јануар — Алфред фон Шлифен, немачки фелдмаршал. (* 1833)
Фебруар 22. фебруар – Франсиско Мадеро, мексички књижевник и политичар. (* 1873)
Март 10. март – Харијет Табман, америчка црначка активисткиња. (* 1822) 18. март – Ђорђе I Грчки, краљ Грчке. (* 1845) 31. март – Џ. П. Морган, амерички банкар. (* 1837)
Август 13. август – Аугуст Бабел, немачки политичар (* [)
Септембар 30. септембар – Рудолф Дизел, немачки инжењер и изумитељ. (* 1858)
Новембар 3. новембар – Сава Грујић, српски официр и политичар. (* 1840)
Децембар 12. децембар – Менелик II, цар Етиопије. (* 1844)
Нобелове награде Физика — Хајке Камерлинг-Онес Хемија — Алфред Вернер Медицина — Шарл Робер Рише Књижевност — Рабиндранат Тагор Мир — Анри Лафонтен (Белгија) Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
__NOTOC__
Категорија:1910-е 11913