мини|десно|450п|

Одређени број политичких субјеката прогласио је независност и тражио дипломатско признање међународне заједнице као дејуре суверена држава, али оне нису универзално признате као такве. Ови субјекти често имају дефакто контролу над својом територијом. Неколико таквих субјеката је постојало у прошлости.

Постоје двије традиционалне доктрине које пружају индикације о томе како настају дејуре суверене државе. Декларативна теорија дефинише државу као страну у међународном праву уколико испуњава сљедеће услове, тј. да има: Дефинисану теорију, Стално становништво, Владу и Способност да ступи у односе са другим државама.

Према декларативној теорији, државност субјекта је независна од признања од стране друге државе. Насупрот томе, конститутивна теорија дефинише државу као страну у међународном праву само ако је као такву признају друге државе које су већ чланице међународне заједнице.

Квази државе се често позивају на једну или обје теорије како би легитимизовале своје тврдње о државности. На примјер, постоје субјекти који испуњавају декларативну теорију (са дефакто дјелимичном или потпуном контролом над претендованом територијом, владом и сталним становништвом), али њихову државност није признала ниједна друга држава. Непризнавање је често посљедица сукоба са другим државама које сматрају да су ти субјекти саставни дио њихове територије. У том случају, двије или више дјелимично признате државе могу имати претензије на исту област, док свака од њих дефакто контролише дио територије (случајеви Републике Кине и Народне Републике Кине, као и Републике Кореје и Демократске Републике Кореје). Субјекти које признају само мање државе обично се позивају на декларативну теорију како би легитимисали своје тврдње.

У многим ситуацијама, међународно непризнање настало је усљед присуства страних војних снага на територији спорној субјекта, чинећи тиме дефакто статус државе проблематичним. Међународна заједница може сматрати ово војном присуство превише наметљивим, сводећи субјекат на марионетску државу у којој ефективни суверенитет има страна сила. Историјски примјери су Манџукуо под патронатом Јапана и Словачка и Хрватска под патронатом Њемачке прије и током Другог свјетског рата. У случају Лоизидоу против Турске из 1996. године, Европски суд за људска права осудио је Турску због вршења власти на територији Сјеверног Кипра.

Постојали су и субјекти који нису имали контролу над било којом територијом или нису јасно испуњавали услове декларативне теорије за државност, али их је најмање једна држава признала као дејуре суверени субјекат. Историјски то се дешавало у случајевима са Светом столицом (1870—1929), Естонијом, Литванијом и Летонијом (током постојања СССР) или у примјеру Државе Палестине у вријеме проглашења 1988. године. Малтешки витешки ред се тренутно налази у том положају. Погледајте списак влада у изгнанству за непризнате владе без контроле над територијом над којом полажу претензије.

Услови за укључивање

Услови за укључивање на списак подразумијевају да политички субјекат мора да захтијева суверенитет, да му недостаје признање најмање једне чланице ОУН или један од два сљедећа услова: Задовољава декларативну теорију државности или Признат је као држава од најмање једне чланице ОУН.

Позадина

Постоје 193 државе чланице Организације уједињених нација, док Света столица и Држава Палестина имају статус држава посматрача у ОУН. Међутим, неке државе испуњавају услове декларативне теорије, признаје их велика већина других држава и чланице су ОУН, али су и даље укључене на списак јер једна или више држава не признаје њихову државност, због територијалних потраживања или других сукоба.

Неке државе одржавају неформалне (званично недипломатске) везе са државама које их званично не признају. Република Кина (Тајван) је једна од тих држава, пошто одржава незваничне односе са многим другим државама преко својих Економских и културних канцеларија, које омогућавају редовне конзуларне услуге. То омогућава РК да има економске односе чак и са државама које их формално не признају. Укупно 56 држава, укључујући Њемачку, Италију, Сједињене Државе и Уједињено Краљевство, одржава неку врсту незваничних мисија у РК. Република Косово, Република Арцах, Турска Република Сјеверни Кипар, Република Абхазија, Придњестровска Молдавска Република, Сахарска Арапска Демократска Република, Република Сомалиланд и Држава Палестина, такође су домаћини неформалних дипломатских мисија и/или одржавају посебне делегације или друге неформалне мисије у иностранству.

Садашњи геополитички субјекти према степену признања Чланице ОУН-а непризнате од најмање једне чланице ОУН-а

ИмеПроглашењеСтатусОстали претендентиВише информацијаРеференце 1948. Републику Кореју, независну од 1948. године, не признаје једна држава чланица ОУН, Демократска Народна Република Кореја. сматра себе једином легитимном владом Кореје. Спољни односи, мисије (изван, у) 1960. Републику Кипар, независну од 1960. године, не признаје једна држава чланица ОУН (Турска Република) и једна држава нечланица ОУН (Турска Република Сјеверни Кипар), због текућег спора око острва. потражује дио територије. Спољни односи, мисије (изван, на) 1948. Демократску Народну Републику Кореју, независну од 1948. године, не признају три државе чланице ОУН: Француска Република, Држава Јапан и Република Кореја и једна нечланица ОУН: Република Кина. сматра себе једином легитимном владом Кореје. Спољни односи, мисије (изван, у) 1949. Народна Република Кина (НРК), проглашена 1949. године, познатија је као „Кина” од друге владе које претендују на тај назив, тј. Републике Кине (РК, позната и као Тајван). НРК не прихвата дипломатске односе са државама које су признале РК (). Већина од ових држава није званично признала НРК као државу, док су неке државе успоставиле односе са РК иако су истакле да не намјеравају повући признање НРК (Кирибати, Науру). Неке државе које тренутно признају само НРК у прошлости су покушале уставити односе и са НРК и РК (Либерија, Вануату). Према Резолуцији Генералне скупштине ОУН 2758, НРК је једини легитимни представник Кине у ОУН. сматра себе једином легитимном владом цијеле Кине према уставу Републике Кине. Спољни односи, мисије (изван, у)Међународно признање 1948. Државу Израел, основану 1948. године, не признаје 31 држава чланица ОУН. сматра Голанску висораван дијелом своје суверене територије. сматра Шеба фарме дијелом своје суверене територије. потражује области које контролише Израел. У зависности од текућег Израелско-палестинског мировног процеса и ширег Арапско-израелског мировног процеса. Спољни односи, мисије (изван, у)Међународно признање

Државе посматрачи ОУН непризнате од стране најмање једне чланице ОУН

ИмеПроглашењеСтатусОстали претендентиВише информацијаРеференце 1988. Палестинска ослободилачка организација (ПОО) прогласила је Државу Палестину 1988. године. У то вријеме Израелске одбрамбене снаге држале су контролу над већином проглашене територије. Призната је од држава чланица ОУН и Свете столице, као и Сахарске Арапске Демократске Републике. Данас Палестински законодавни савјет (ПЗС) врши дужност владе на цијелој палестинској територији изван израелске зоне под војном контролом. Прије администрације Савјета, Палестинска Народна Самоуправа (ПНС) успостављена је 1994. године према првом и другом споразуму из Осла. Палестина учествује у ОУН као држава посматрач и има чланство у Арапској лиги, Организацији исламске сарадње и Унеску. Статус државе посматрача у ОУН додјељен је Резолуцијом Генералске скупштине ОУН 67/19. не признаје Државу Палестину и контролише области које потражује Палестина. Субјект је текућег Израелско-палестинског мировног процеса. Спољни односи, мисије (изван, у) Међународно признање, Приједлози за палестинску државу

Државе које нису чланице или посматрачи ОУН