Виминацијум (Viminacium dare.ht.lu.seГрадови и места: Горња Мезија - Доња Мезија - Дакија (Urbes et Loca: Moesia Superior - Moesia Inferior - Dacia)) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца. Римски војни логор и град настао је у I и трајао до почетка 7. века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске. Након поделе Мезије 87. године, после Домицијановог Дачанског рата, постао је престоница Горње Мезије. Према подацима из 2018. године, само 3-4% локалитета је истражено.

Локалитет се налази од модерног града Костолца у источној Србији. Град датира из 1. века нове ере, а на свом врхунцу верује се да је имао 40.000 становника, што га чини једним од највећих градова на Балкану тог времена. Лежи на римском Цариградскom друмu. Виминацијум су опустошили Хуни у 5. веку, али га је касније обновио Јустинијан I. Потпуно је уништен доласком Словена у 6. веку. Данас археолошко налазиште заузима укупно , и садржи остатке храмова, улица, тргова, амфитеатара, палата, хиподрома и римских купатила.

Виминацијум се одликује највећим бројем откривених гробова на било ком римском археолошком налазишту. Према подацима из 2023. године откривено је 16.000 гробова.

Историја мини|left|250px|Виминацијум

Остаци Виминацијума, главног града римске провинције Горње Мезије, налазе се на територији села Стари Костолац и Дрмно, око 12 km од града [Kostolac[Костолца]] и око 145 km југоисточно од савременог Београда. Виминацијум је био један од најзначајнијих римских градова и војних логора у периоду од 1. до 4. века. Његов изузетан стратешки значај се огледао у његовој улози како у одбрани Лимес Мезије (северне границе) Римског царства, тако и као резултат тога, као великог комуникационог и трговачког чворишта.

Ништа мање није било привлачно Римљанима ни њено залеђе у долини реке Млаве, богато рудом и житарицама. У римско доба, одбрана града на северној страни директно је излазила на јужни крак Дунава, а на западној на реку Млаву – мада се касније Виминацијум ширио на леву обалу Млаве. Захваљујући локацији, земљишту и пловним путевима, Виминацијум је представљао једно од оних подручја где је сусрет култура Истока и Запада био неизбежан. Иако су примарне функције његових путева и других саобраћајних веза биле војне и стратешке, оне су током антике такође пружале веома жив саобраћај и свакако допринеле просперитету Виминацијума и значајном трговачком и пословном центру.

Град је почео као војни логор. Легија је можда била стационирана овде још у време Августа (27. п. н. е. – 14. н.е.). Године 33/34 нове ере изграђен је пут који повезује Виминацијум и Рацијарију, у данашњој Бугарској. Цар Клаудије (41–54) је поставио гарнизоне у Виминацијум, Ескус и Нове као логоре за мезијске легије.

Прва легија потврђена у Виминацијуму била је Легија VII Клаудија која је дошла из Далмације 52. године. Из војног логора настало је оближње цивилно насеље.

Године 117, за време Хадријанове владавине, добија статус града. Хадријан је посетио Виминацијум и организовао ловачке забаве. У самом логору је било стационирано око 6.000 војника, а у близини је живело око 30.000–40.000 људи. У ранијој половини 3. века град је био у пуном развоју, о чему сведочи чињеница да је тада стекао статус римске колоније, и право ковања локалног новца. Овде је 196. године Септимије Север прогласио свог сина Каракалу за свог наследника и следећег „цезара“.

Седиште цара Трајана (98–117) током Дачанских ратова између 101. и 106. године је било у Виминациму. Он је постао колонија са привилегијом ковања новца 239. године, за време владавине Гордијана III (238–244), где ту су се налазиле легија VII и легија IV. Други римски цареви који су посетили Виминацијум су Филип Арабљанин, Требонијан Гал, Константин Велики и Јулијан Флавије Клаудије.

Верује се да је крипта у маузолеју царска гробница цара Хостилијана, који је кратко владао и умро 251. Хостилијан је био син цара Деција, који је убијен у заседи у близини древног града Абрута који се налази у данашњој Бугарској. Према грчком историчару Зосиму из 5. века, цар Хостилијан и његова мајка Херенија Етрускила дошли су у Виминацијум да надгледају организацију одбране северних граница царства, али су обоје умрли тамо због Кипријанове куге која је похарала царство током 250-их година. Због велике удаљености од Рима и страха од ширења куге, његово тело је са свим почастима сахрањено у Виминацијуму, уместо да буде пренето у Рим.

Виминацијум је био главни град провинције Горње Мезије. У касно пролеће 293–294, Диоклецијан је путовао кроз своје царство и реорганизовао је Виминацијум као главни град нове провинције Moesia Superior Margensis. Он је регистровао да је народ овде писао на латинском, за разлику од грчког у јужним провинцијама. Виминацијум је био базни логор Легије VII Клаудије и неко време је био домаћин Легије IV Флавије Феликс. У то време град је имао амфитеатар капацитета 12.000 људи.

Године 382, град је био место сусрета Теодосија и Грацијана усред Готског рата. Прema Обавештењу о почасти, Виминацијум је угостио део Димске дунавске флоте.Notitia Dignitatum, Pars Orient., XLI.

Виминацијум је 441. године уништио Атила Хун, али га је обновио Јустинијан I (527–565). Током Маврикијевих балканских похода крајем 6. века, Виминацијум је доживео уништење од стране Авара 582. године и тежак пораз аварских снага на северној обали Дунава 599. године, што је уништило репутацију непобедивости Авара. И поред свог стратешког положаја, и генерално добрих услова за живот (широке улице, виле, вишеспратнице, велики и бројни јавни објекти (терме, храмови, амфитеатар), речна лука), Виминацијум никада није поново насељен.

Археолошка истраживања десно|мини|Новчић искован у Виминацијуму 243. године

Виминацијум се налази у Старом Костолцу, српском насељу на реци Дунав, источно од Београда. Локалитет се простире на 450 хектара. Процењује се да је око 5% ескавирано.

Виминацијум је био место првог археолошког ископавања у Србији, које је 1882. започео Михаило Валтровић, оснивач археологије у Србији и први професор археологије на факултету у Београду, али и сам непрофесионални археолог (био је архитекта). Једина помоћ коју је добио била је од дванаест затвореника за физичке послове, јер држава није имала довољно средстава да му обезбеди бољу радну снагу. Почетком 20. века истраживања је наставио Милоје Васић када је краљица Драга Обреновић дала донацију од 100 златника за наставак радова.Истражено свега три одсто Виминацијума („Политика”, 24. април 2018)

Обимна археолошка истраживања започета су због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, у оквирима којих су се налазиле пећи за печење опеке, а град је такође поседовао терме, које су биле главно састајалиште Римљана. У средишту терми биле су просторије за масажу. Ископано је шест базена, у којима понегде могу да се назру осликани зидови са цветним и животињским мотивима. Купатило је било парно а топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница док је вода стизала са извора у слободном паду, акведуктом истраженим у дужини од десет километара. Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.

Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге а сматра се да је да је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама.Korać, Miomir. 2007. Slikarstvo Viminacijuma. Beograd: Centar za nove tehnologije – Viminacium Две од њих су осликане фрескама и потичу из доба паганства, што се закључује по декорацији флором и фауном живих боја, док је трећа гробница украшена ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, а Фреско-сликарство је уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство преображавало у хришћанство.

Откривена је Северна капија утврђења а постојале су још три, што указује на моћни систем. На целом простору налазишта је пронађено и мноштво новчића а највише ипак у гробницама, у које су умрли полагани са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима - да Херону плате превоз на онај свет.

мини|Отисак легије, Народни музеј у Пожаревцу У 19. веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.Даутова Рушевљан, Велика. 2006. Римски предмети од олова из Срема. ГСАД 22:333–352.

У Виминацијуму је 2012. године откривена фигурина женског божанства стара око 4000 година. У питању је близнакиња Кличевачког идола откривеног 1881. године. Године 2013. је пронађен жртвеник посвећен нимфама,Виминацијум: Пронађен жртвеник посвећен нимфама („Вечерње новости“, 19. јул 2013) а током 2014. пронашли су мермерне статуе и златну огрлицу из римског периода.Мермерне статуе и златна огрлица пронађени у Виминацијуму („Вечерње новости“, 28. новембар 2014) Почето је са ископавањем римског војног логора 2017. године.У Виминацијуму пронађен фасцинантни римски легијски логор (Б92, 8. март 2017) Током 2018. пронађени су саркофази из римског доба који нису раније опљачкани и гробница за коју се сматра да припада неком младом императору.Љубав настављена у гробницама („Политика”, 3. јун 2018)Откривен царски маузолеј у Виминацијуму („Вечерње новости”, 19. април 2018)

Добитник је међународне награде „Жива” за најбољи словенски музеј 2018. године.Велико признање Виминацијуму („Политика”, 20. септембар 2018)

Археолошко налазиште

Скелет мамута стар милион година откривен је на локалитету Виминацијум у јуну 2009. године. Велики примерак, висок преко и тежак , један је од 20 до сада откривених комплетних скелета мамута. Добила је име Вика, а процењује се да је у тренутку смрти имала 60 година. Откривена је на дубини од у руднику лигнита. Остаци других мамута су ископани у мочварним слојевима плеистоцена. Изложени су у делу Палеонтолошког парка Виминацијума. Изванредан налаз скулптуре од жада од . Ово делу указује на могућност постојања радионице у римско доба.

Године 1980, избила је афера Сеусово благо, када су Мађарска, Југославија и Либан оспориле власништво над оставом сребрних предмета која се појавила на тржишту. Југословенски новинари започели су истрагу која је трајала годинама. Откривено је да су бројни артефакти кријумчарени и илегално продавани ван граница Југославије. Иако само Сеусово благо није са овог локалитета, Виминацијум је, због лошег одржавања и слабе заштите у то време, специфично именован као налазиште које је „обогатило многе стране колекције вредним артефактима, продатим испод њихове праве вредности“.

Главни руководилац пројекта Виминацијум, археолог Миомир Кораћ, изјавио је у априлу 2018. да је до сада истражено само 3 до 4% локалитета. Виминацијум се геофизички истражује од средине 1990-их. Захваљујући томе, потврђено је постојање бројних објеката, али до 2018. године још увек нису ескавирани: хиподром, форум, царска палата, неколико храмова, позориште итд.