мини мини мини|десно|250п|Клисура Казан код Кладова 250п|мини|десно|Хидроелектрана Ђердап 250px|мини|Нова туристичка стаза кроз клисуру, тридесете године 20. века 250px|мини|Ђердапска клисура мини|Ђердапска клисура Ђердапска клисура (; ; ; ; ; ) је најдужа (100 km) и највећа клисура у Европи. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата (), а са српске национални парк Ђердап.
Ђердапска клисура представља композитну (чине је наизменично 3 котлине и 4 клисуре) и антецедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако: Голубачка клисура Љупковска котлина (названа по румунском селу Љупкова) Клисура Госпођин вир Доњомилановачка котлина Клисура Казан Оршавска котлина Сипска клисура (добила име по месту Сип) Влашка низија
Клисура је још и полигенетска, полифазна, попречна, дубока, лактаста и делом кањонска. Горњи део клисуре усекла је морска (језерска) отока Панонског мора која је отицала ка Понтијском мору. Нижи делови клисуре одговарају ерозији Дунава који је наследио отоку.
У Голубачкој клисури, са дна корита Дунава, дижу се остењаци. Љупковску котлину са јужне стране ограничава планина Шомрда. У клисури Госпођин вир има џиновских лонаца. У једном од њих измерена је дубина од 82 m што је једна од највећих речних дубина на планети. Са дна корита ове клисуре дижу се остењаци и прагови. Клисура Казан усечена је у старије и отпорније стене са скоро вертикалним странама. Она је најужа клисура у Ђердапу (150 m). У Великом Казану има дубоких џиновских лонаца (до 71 m) чија дна допиру испод нивоа мора. Корито Дунава у Сипској клисури је стеновито и пуно остењака. Од њих се састоји стеновита пречага Преграда. Целокупна клисура Ђердап добила је назив по једном делу Сипске клисуре.
У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.
Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и тако је настало акумулационо Ђердапско језеро. Том приликом потопљени су многобројни веома важни археолошки локалитети, који спадају у најстарије у Европи.
Евидентирана културна добра са потопљеним локалитетима: Ливадице(античко утврђење) Брњица (римски преградни каструм) Цезава (римски каструм) Цезава (средњовековна некропола) Салдум (римско и рановизантијско утврђење) Зидинац (касноантички спецулум) Козица (праисторијска насеља) Босман (рановизантијско утврђење) Госпођин Вир (античко и средњовековно налазиште) Манастир – Госпођин Вир (праисторијско, античко и средњовековно налазиште) Падина (насеље мезолита и старијег неолита) Песаца (праисторијско насеље, античко утврђење и средњовековна некропола) Стубица (насеље старијег неолита) Велике Ливадице (праисторијско, античко и средњовековно насеље) Мале Ливадице (насеље старијег гвозденог доба и античка осматрачница) Клисура (насеље бронзаног доба) Лепенски Вир (римска кула) Лепенски Вир (праисторијска поткапина) Катаринине Ливаде (насеље бронзаног доба) Бољетин (римски и рановизантијски логор) Бољетин (средњовековно насеље и некропола) Власац (мезолитско насеље) Равна (римско и рановизантијско утврђење) Равна (средњовековно насеље и некропола) Рибница (праисторијско и античко налазиште, средњовековно насеље и некропола) Доњи Милановац – Велики Градац (римско и рановизантијско утврђење) Мрфаја (комплекс праисторијских налазишта на потезу Поречке реке) Поречка Река (сабирни центар за снабдевање римских трупа у Ђердапу) Поречка Река (средњовековно насеље и некропола) Мало и Велико Голубиње (праисторијско, римсковизантијско налазиште) Пећка Бара (праисторијско, античко и средњовековно налазиште) Хајдучка Воденица (праисторијска некропола) Хајдучка Воденица (праисторијско насеље) Хајдучка Воденица (касноантичко и рановизантијско утврђење) Хајдучка Воденица (средњовековно насеље и некропола) Бараце код Трајанове Табле (праисторијско и античко насеље) Текија (римско утврђење – Трансдиерна) Сип (касноантичко утврђење) Косовица (римски мост) Римски Пут кроз Ђердапску клисуру
Ђердап је видео и чувени путописац Евлија Челебија 1667: након што наведе разне теснаце и клисуре, "Демир капије", каже: "Од свих споменутих Демир Капија̄, највећа се мука мучи у овој Дунавској Демир Капији, у којој се сваке године разбију толике стотине бродова и подави толико тисућа људи!"."Политика", 18. јул 1938
Некада се у Ђердапу ловила риба уз помоћ леса од прућа."Политика", 19. авг. 1938, стр. 10
Види још Хидроелектрана Ђердап
Референце
Литература
Спољашње везе
Паркови за природу и људе: Ђердап, прва прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал Паркови за природу и људе: Ђердап, друга приче РТС Образовно-научни програм - Званични канал На леђима Дунава НЕИСТРАЖЕНО: Тајне Ђердапске клисуре N1 - Званични канал
Категорија:Споменици природе Србије Категорија:Клисуре у Србији Категорија:Клисуре у Румунији