ФК Раднички Сомбор је фудбалски клуб из Сомбора. Клуб је званично регистрован 1912. године али је покренут годину дана раније 1911. године. Сомборски црвено-бели данас се такмиче у Подручној лиги Сомбор - петом нивоу српског фудбала. Навијачи Радничког из Сомбора називају се Војводе Сомбор.
Иако тренутно пролази кроз веома тежак период у свом дуготрајном фудбалском животу, ФК Раднички је и данас далеко најуспешнији живи фудбалски клуб у општини Сомбор. А да би га којим случајем неко "померио" са те позиције "најуспешнијег у општини Сомбор", мора проћи више од пола века! У фудбалском периоду од 1945.-2020. године (75 год.), чак 65 пута Раднички је био најуспешније пласирани фудбалски клуб општине Сомбор (шест пута други, четири пута трећи)!
На вечној табели Друге савезне фудбалске лиге Југославије 1947-1992, сомборски Раднички заузима 62 место са освојених 263 бодова из 284 одиграних утакмица (100 победа, 63 нерешена резултата и 121 пораз).http://www.rsssf.com/tablesj/joeg2alltime.html#yug/
Назив клуба кроз историју 1912 — Сомборско радничко теловежбачко удружење — Раднички 1921 — Војводина Сомборско Раденичко Шпорт Удружење 1926 — Сомборско радничко теловежбачко удружење — Раднички 1941 — ЗМТЕ Zombori Munkas testedzö egyesület 1945 — ФД Раднички Сомбор 1946 — ФД Полет Сомбор 1951 — ФК Раднички Сомбор
Историја
1911—1941.
Фудбалска историја сомборског Радничког започела је 1911. године када се ни након 25 година постојања Сомборског Спортског Удружења (ССУ) његова правила нису мењала, нарочито у оном делу који говори о пријему нових чланова. То је била гаранција да ће се у ССУ спортом моћи бавити углавном они из имућних породица. Жељни спорта, а незадовољни што су им врата ССУ затворена, млади радници, занатлије и калфе почели су у лето 1911. године са окупљањем, а годину дана касније, 26. маја 1912. и званично је основано Сомборско радничко теловежбачко удружење, краће звано Раднички. Основали су га: Штремпл Шаму, каменорезац, Јосип Бошњак, штампарски радник, Михајло Шнајдер, кројачки помоћник, Карло Видаковић, берберски радник, Михајло Шнајдер, тапетар, Јулије Милер, столарски радник, Михаљ Гаљац, бравар, Јођеф Секељ, столарски радник, Нандор Хеленбергер, четкарски радник, Ђорђе Коњовић и други.Душан Колунџија — Век у 100 утакмица
Према забележеним сећањима Нандора Хеленбергера, једног од првих чланова овог удружења, Министарство за унутрашње послове одобрило је правила и рад удружења 27. или 28. децембра 1912. године. Тако да је те године почео легални и званично одобрен рад Сомборског Радничког Теловежбачког Удружења (A Zombori munkas testedzö egyesület - ZMTE).Стеван Васиљевић и Људевит Велицки - „Фудбалски клуб Раднички Сомбор 1912-1982“ (1982)
На иницијативу фудбалера који су се током 1917, 1918. и 1919. године окупљали на тркалишту код Калварије и под именом Радничког играли фудбал са повременим "дивљим" фудбалским екипама приступило се у лето 1920. године обнови рада Радничког Спортског Удружења. Окупили су се не само љубитељи фудбала, него и атлетике, куглања и рвања. Прво је формирана фудбалска екипа "Радничког", затим атлетичари, рвачи, куглаши, ... Крајем 1920. године, после дугих припрема и напора конституисала се и управа "Сомборског Радничког Спортског Удружења". Донесена су и нова основна правила која су 15. јануара 1921. године потписали адвокат др Павле Блажевац и Карло Цвиршић, председник Удружења и послали Министарству унутрашњих послова Краљевине СХС на увид и одобрење. После два месеца Министарство је под бр. 3043, од 14. марта 1921. године одобрило Правила и рад друштва. Под овим Правилима друштво је добило нов "наслов", који је у целости гласи: "Војводина Сомборско Раденичко Шпорт Удружење". У Правилима стоји да је боја удружења црвено-бела. Члан 2 Правила каже: "Циљ удружења је ширење и развијање свих друштвених спортова".
Прво фудбалско првенство после Првог светског рата, такмичење Суботичког ногометног подсавеза (тадашњег фудбалског седишта Бачке и Баната) у сезони 1920/21. протекло је и са фудбалерима Војводине. Сомборци су наступали у II/B разреду заједно са Врбашким СЦ, Бајмочким АЦ, Сомборским ТК те милетићким Соколом. Последњу такмичарску сезону Војводина из Сомбора одиграла је у сезони 1922/23. када је у конкуренцији шест клубоваВрбашки СЦ, Соко (Стари Бечеј), КАФК (Кула), Слога (Паланка) и Сомборско ГД заузела пето место на табели, са освојеним једним бодом. Пауза у такмичарском наступању клуба, не и његовом раду, уследила је наредних седам година. Поново враћање клуба у такмичарски "погон" уследиће у сезони 1930/31. II/C разреда - Дунавске групе али под новим/старим именом Раднички. Све до 1940. године, фудбалери сомборског Радничког, такмичили су се у другом разреду Суботичког ногометног подсавеза (СНП), да би заједно са осталим фудбалским клубовима из Сомбора и околине, напустили СНП и у лето 1940. године приступили новооформираној Сомборској жупиОснована 9. септембра 1940. године у просторијама "Градске касине".. У оквиру новонастале "Сомборске жупе" клуб је у конкуренцији још два клуба моношторског "Дунава" и гаковачке "Електре" (СК Крњајски (Крњаја) и Риђички СК (Риђица) су одустали на почетку првенства) одиграо две утакмице у јесењој сезони (пораз од Дунава 0:3, победа против Електре 3:0). Због почетка Другог светског рата, пролећни део није ни игран.Небојша Јаковљевић - "Фудбалска такмичења јужних Словена 1873-1941" (SaTCIP, 2018)
1941—1944.
|мини|300п|thumb|ЗМТЕ Сомбор, 1943. година. И поред тешких ратних услова за време окупације Раднички је наставио са спортским радом, као и остала спортска друштва у Сомбору али под новим, мађаризованим, именом ЗМТЕ (Zombori Munkas testedzö egyesület) или популарно Мункаш (мађ. Радник). До тада комплетна црвена опрема им је забрањена од стране окупационих власти па су носили црвене дресеве, беле шорцеве и зелене штуцне. Тренирали су на пољани код циглане на Апатинском путу или на старом игралишту Славије које су узели у закуп. За разлику од предратног периода када је у фудбалском тиму Радничког играла претежно радничка омладина, и то највише мађарске националности, за време окупације фудбалски тим ЗМТЕ био је састављен претежно од Срба, махом средњошколаца и понеког студента, који су због своје националне припадности, необезбеђене егзистенције и незнања мађарског језика морали прекинути школовање.
У првој окупационој лиги поред ЗМТЕа наступали су још: сомборски МАВ (данашњи ЖАК), Бајмочки АК, Мункаш ТЕ (Баја), Милетићко Спортско Друштво (Светозар Милетић) и СУ Апатин.
Почетком 1944. године дошло је до реорганизације такмичења па је Мункаш играо са клубовима из Баје, Кишкереша, Хоргоша, Калоче, Келебије, Бајмока, Шолтвадкерта и још неких места, но такмичење је прекинуто услед ратних прилика.
Екипу су у ратном периоду тренирали Тони Сабо, Бранко Одобашић, а најдуже Ивица Цар.
1945—2018.
У тек ослобођеном Сомбору носилац целокупног спортског живота било је Сомборско Радничко Спортско Удружење. Око њега су се почетком 1945. године, почели окупљати бројни спортски ентузијасти: фудбалери, куглаши, атлетичари, рвачи, пливачи, ватерполисти, тенисери и риболовци, као спортски политички активисти. Остала предратна спортска удружења нису обнављала свој рад.
Тог пролећа дошло је до првих јавних фудбалских утакмица у Сомбору. Једна незаборавна утакмица била је сусрет између београдског Радничког и сомборског Радничког. Било је то тачно два дана пре но што је стигла вест о победи над фашизмом, 7. маја 1945. године. Победио је домаћи тим са 4:1 (3:1).
Током лета и јесени 1945. године почеле су прве квалификационе фудбалске утакмице за улазак у новооформирану Војвођанску фудбалску лигу. Екипе које су се у локалним такмичењима постигле најбољи успех стекле су право да учествују у Војвођанској фудбалској лиги. Из Сомборског округа у Војвођанску лигу ушао је сомборски "Раднички". Старт Радничког у првој години такмичења у Првој војвођанској лиги био је скроман, Играло се по дуплом бод систему. Од десет утакмица "Раднички" је добио само три, а седам изгубио.
У лето 1946. године дошло је до реорганизације сомборског "Радничког". Такмичење за квалификације за улазак у Војвођанску лигу показало је да би ваљало да "Раднички" има јачу екипу која би могла успешно представљати сомборски фудбал у оштрој конкуренцији војвођанских клубова. Стога је у лето 1946. године извршена фузија сомборског "Радничког" и сомборског "Железничара". Клуб је добио ново име: Фискултурно Друштво Полет.
мини|200п|лево||thumb|ФК Раднички Сомбор — ГНК Динамо Загреб 4:4, 1953. година. Војнић, Ђурђев, С. Еустахио, Јосић, Ј. Еустахио, Ф. Хорват, Поздер, Перић, Влашкалић, Симин, Мишањи. У току лета 1951. године дошло је до нове реорганизације сомборског ФД "Полет". Из друштва се издвојио ЖАК, који ће 1951. године наставити фудбалско такмичење у нижем рангу. На скупштини ФД "Полета" донесена је одлука да се назив ФД "Полет" замени старим називом ФК "Раднички". Из ФК "Радничког" издвојиле су се и неке друге секције и створиле за себе клубове. Тако су рвачи основали свој самостални клуб под именом Рвачки клуб "Раднички". Издвојили су се и дизачи тегова и формирали свој Клуб дизача тегова "Раднички". Но име "Полет" задржали су пливачи и ватерполисти као самостални клуб, затим куглаши, такође као самосталан Куглашки клуб "Полет". Атлетичари су се издвојили још 1949. године. Тако да је "Раднички" остао чисто фудбалски клуб. Са својим старим именом ФК "Раднички" је 1951. године наставио да се такмичи у Војвођанској фудбалској лиги у којој је, за све време свога постојања, наступала и фудбалска екипа "Полета" (трећи ранг Југословенског фудбала).
Годину дана касније, 1952. године уследила је реорганизација југословенског фудбала па ће се фудбалери "Радничког" наћи у Сомборској зони коју ће са бодом предности (24) освојити испред безданског Спорта. Као првак своје зоне "Раднички" је морао да игра квалификационе утакмице са Сентом. у Оба сусрета "Раднички" је победио, у Сенти 2:1, а у Сомбору 4:0. Тако је "Раднички" постао члан Јединствене војвођанске лиге (трећи ранг).
мини|350п|Шаблон:CC-BY-SA-4.0|Једна од најуспешнијих генерација ФК Радничког из Сомбора, сезона 1957-58.: Бузаџић, Поздер, Р. Поповић, Мајер, Ристић, Утвић, (доњи ред:) Мишањи, С. Еустахио, П. Ристић, Несторовић, Брдаревић. У сезони 1952/53. "Раднички" из Сомбора завршио је на крају јаке Јединствене војвођанске лиге (ЈВЛ) на другом месту, три бода иза првопласираног Динама из Панчева (33). Наредне такмичарске сезоне сомборски "црвено-бели" су такође крај првенства дочекали на другом месту, овога пута пет бодова мање од првопласиране Бачке (33). На крају треће сезоне у ЈВЛ фудбалери из Сомбора забележили су најлошији резултат, пласиравши се на шесто место (од 12 клубова) са освојених 25 бодова. Међутим, то ће бити довољно да се клуб пласира у новоформирану Другу лигу - III ранг (Други ранг Југословенског фудбала игран у три групе), јер је те године била реорганизација Југословенског фудбала па је првих шест екипа из Треће лиге стицало право да од наредног лета за бодове се бори у Другом рангу.
У дебитантској сезони сомборски Раднички заузима сигурно шесто место у конкуренцији четрнаест клубоваСастав лиге: Борово, Будућност (Ваљево), Динамо (Панчево), Смедерево, Пролетер (Зрењанин), Шумадија (Аранђеловац), БУСК (Београд), Бачка (Бачка Паланка), Шумадија (Београд), Динамо (Винковци), Млади Радник (Пожаревац), Јединство (Стара Пазова), Јединство (Земун). Наредне 1959/57. сезоне клуб је на крају првенства на четвртом месту, седам бодова иза првопласиране екипе из Борова (37), пет иза другопласираног зрењанинског Пролетера а бодом иза трећепласираног Пролетера из Осијека.