мини|десно|Potaša Sva -{K}--đubriva (potaša) imaju dobru rastvorljivosti u vodi. Često se, pored kalijuma, u njima nalaze i drugi hranljivi elementi, pre svih magnezijum.
Kalijumove soli najčešće se nalaze na mestima gde su ranije bila mora. Naslage tih soli taložile su se suprotno njihovoj rastvorljivosti. One su velike i nalaze se na više mesta naše planete. Od soli, najpoznatije su: silvin (-{KCl - 63% K2O}-), kainit (-{KCl x MgSO4 x 3H2O - 12-15% K2O}-), karnalit (-{KCl x MgCl2 x 6H2O - 9-12% K2O}-), kizerit, silvinit (-{KCl x NaCl - 17-19% K2O}-), tvrda so (-{KCl x MgSO4 x NaCl - 13% K2O}-). U mineralima šenitu (-{K2SO4 x MgSO4 x 6H2O}-), polihalitu (-{K2SO4 x 2CaSO4 x MgSO4 x 2H2O}-) i kizeritu -{K}- je u obliku sulfata.Potash , USGS 2008 Minerals Yearbook
Za dobijanje -{K}--đubriva koriste se i druge supstance, pre svih biljni proizvodi (pepeo, morske trave, džibra), stočni proizvodi (ekstrakt vune pri pranju). Naslage sirovih kalijumovih soli su izmešane drugim solima, međutim, one su dobro rastvorljive i mogu se lako izdvojiti i koristiti za đubriva. Naslage -{K}--soli su nastale taloženjem soli iz isparenih voda mrtvih mora, obrnutim redom od njihove rastvorljivosti, tako da je obrada naslaga za dobijanje -{K}--đubriva u principu svuda ista. Soli iz prirodnih naslaga upotrebljavaju se ili direktno za đubrenje ili se prerađuju u koncentrovana -{K}--đubriva.
Sirove (prirodne) kalijumove soli (10—15% -{K2O}-) Odlikuju se malim sadržajem -{K}-. Njihova primena u udaljenim mestima od reona eksploatacije je nerentabilna. Veoma su higroskopne materije, što otežava njihovu primenu, a i sadrže -{NaCl}- i -{Cl}- kao primese, što je nepovoljno za neke biljne kulture kao i na zemljište (dolazi do kvarenja strukture). Ukoliko se direktno koriste, samo se isitne i tako primenjuju. u zavisnosti od proizvodnje i finoće mlevenja sirove soli se u prometu nalaze kao: kainit - od primesa sadrži -{NaCl}- i -{MgCl2}-, zrnasta masa, veličina zrna je ispod 3 mm. kainit u prahu - odlikuje se većom finoćom mlevenja, ispod 0.5 mm. silvinit - ima veći sadržaj kalijuma, od primesa sadrži najčešće -{NaCl}-.
Koncentrovane kalijumove soli (30—40% -{K2O}-)
Koncentrovana -{K}--đubriva: svrha njihove proizvodnje je uklanjanje nepovoljnih osobina prirodnih kalijumovih soli (nizak sadržaj -{K}-, visok -{NaCl}- i -{Cl}-, velika higroskopnost). Prema primenjenim postupcima i korištenom materijalu za dobijanje ovih đubriva razlikuju se 2 vrste đubriva:
ona u kojima se -{K}- nalazi u obliku -{KCl}- ona u kojima se -{K}- nalazi u obliku -{K2SO4}-
Đubriva sa -{KCl}-: proizvodnja ovih đubriva zasniva se na prečišćavanju i uklanjanju primesa iz prirodnih kalijumovih soli što se postiže rastvaranjem, kristalizacijom i filtracijom rastvora. Ne upotrebljavaju se nikakva hemijska sredstva.
Kalijum-hlorid -{KCl}- (58-62% -{K2O}-): njegova proizvodnja se sastoji u rastvaranju sirovine u vrućoj vodi, da bi se dobio zasićen rastvor soli. Sam proces proizvodnje sastoji se u jednostavnom sitnjenju sirovine i njenom unošenju u vreli rastvor. Zatim se rastvor hladi do 20°C pri čemu dolazi do taloženja -{KCl}-, dok NaCl ostaje u rastvoru (nejednaka rastvorljivost). Sam proces proizvodnje -{KCl}- se sastoji iz: drobljenja sirovog materijala, prosejavanja, rastvaranju u vodi na 110°C, hlađenja na 20-25°C gde -{KCl}- kristališe, a -{NaCl}- ostaje u rastvoru, izdvajanja kristalnog -{KCl}- ceđenjem, centrifugiranjem i sušenjem. Sadrži oko 47% -{Cl}-, od primesa 1-3% -{NaCl}-. To je kristalna so, prljavo bele boje, dobre rastvorljivosti u vodi, malo higroskopna. Najkoncentrovanije je -{K}--đubrivo, fiziološki kiselo zbog -{Cl}- jona. Kod nas se koristi kao komponenta pri proizvodnji složenih đubriva.
Đubriva sa -{K2SO4}-: potrerba za ovim đubrivima proistekla je iz osetljivosti pojedinih kultura prema -{Cl}- koji nepovoljno utiče na kvalitet proizvoda. Najpoznatiji su kalijum-sulfat i kalijum-magnezijum-sulfat (patent kali). Proizvode se iz prirodnih naslaga -{K}--soli koja u sebi sadrže kalijum-sulfat. S obzirom da su ovakve naslage ograničene, ova đubriva se i industrijski proizvode. Kalijum-sulfat K2SO4 (48-52% K2O): dobija se dejstvom sumporne kiseline na -{KCl}- ili pak preradom kainita kome se dodaje koncentrovan rastvor -{KCl}-:
-{2KCl + H2SO4 ---> K2SO4 + 2HCl}- -{KCl x MgSO4 + KCl ---> K2SO4 + MgCl2}-
Kalijum sulfat je kristalna so sivkasto bele boje, tvrda i gorkog ukusa, nije higroskopna. Kao đubrivo se koristi samo kod skupocenih kultura i onih koje ne podnose hlor (korenasto-krtolaste biljke, duvan, vinova loza), zbog visoke cene dobijanja. Fiziološki je kiselo đubrivo. Kod nas se ne proizvodi, uvozi se i koristi kao sirovina za dobijanje kompleksnih đubriva.
Kalijum-magnezijum-sulfat (patent kali) -{K2SO4 x MgSO4 (26-30% K2O; 9-12% MgO)}- Dvojno je đubrivo, jer sadrži i -{Mg}-. U Nemačkoj se proizvodi tako što se vrelom rastvoru kizerita dodaje -{KCl}-: -{2MgSO4 + 2KCl ---> K2SO4 + MgCl2}- Ovo je kristalna so sivo bele boje i nije higroskopna. Pogodno je za kulture koje ne podnose -{Cl}-.
Uticaj -{K}--đubriva na osobine i plodnost zemljišta Dobre su rastvorljivosti u vodi, obogaćujući pritom zemljišni rastvor i AK kalijumom, istiskujući -{Ca}- koji nagrađuje -{CaCl2}- (pokretljiv je i ispira se pri većoj količini padavina). Otuda, duža upotreba -{K}--đubriva na kiselom zemljištu može izazvati pojavu -{Al}- u rastvoru (Al je teški metal, može štetno delovati na biljke). Stoga, kiselim zemljištima treba povremeno dodavati bazna đubriva ili vršiti kalcifikaciju. Sva -{K}--đubriva su fiziološki kisela, pošto biljka uvek više koristi -{K}- od anjona. Fiziološka kiselost -{K2SO4}- je veća od -{KCl}-. Mogu se primenjivati u svako doba godine, jer se -{K}- čvrsto veže za AK. Ako je u cilju smanjenje -{Cl}- u zemljištu, onda ih treba primenjivati na jesen. Treba voditi računa i o antagonizmu -{K}- i drugih elemenata (-{Mg, Ca, Na}- i -{B}-). Pri upotrebi većih doza -{K}--đubriva može doći do ispiranja -{Mg}-, što je slučaj u lakšim, peskovitijim zemljištima. Isti slučaj je sa -{Ca}- i -{Na}-. Veće doze -{K}--đubriva smanjuju sadržaj -{B}- u suvoj materiji soje od 42-6 ppm. Ova činjenica je od važnosti za kulture koje zahtevaju oba elementa, što je slučaj sa šećernom repom.
Druga -{K}--đubriva Pored sirovih soli -{K}- i druge materije mogu poslužiti kao -{K}--đubriva. Ovo je posebno značajno za zemlje koje nemaju prirodne naslage -{K}--soli. Od tih materijala najpoznatiji su: -{K}--silikati, morske i jezerske slane vode, pepeo, ekstrakt pri pranju vune.
-{K}--silikati: Muskovit, leucit i feldspat mogu poslužiti kao -{K}--đubriva. redovni su sastojci stena, te nakon njihove pripreme (sitnjenje), mogu poslužiti kao -{K}--đubriva.
Muskovit (-{H2KAlSi3O12}-) koga ima i kod nas u okolini Prokuplja, sadrži oko 12% -{K2O}-, nerastvorljivog u vodi, te mora podleći obradi (sitnjenje ili obrada jakim kiselinama dajući pritom -{KCl, KNO3, K2SO4}-). Od finoće mlevenja zavisi i pristupačnost -{K}-. Pored muskovita, postoje i ležišta leucita na Kosovu, ali te zalihe nisu od značaja jer sadrže mali % -{K}-, pa dalja prerada ne bi bila ekonomična. Stoga imaju samo lokalni značaj za poljoprivredu.
Biljni pepeo - obično se ubraja u -{K}--đubriva iako pored njega sadrži i druge elemente, -{P}- u obliku TCP, i -{Ca}- u obliku -{CaCO3}-. Sastav pepela zavisi od biljne vrste i njenog staništa nastajanja (drveta - oko 10%; pšenične slame - 14%; suncokretove stabljike - 36% -{K2O}-). Pepeo je fiziološki bazne reakcije te daje bolje rezultate na kiselim zemljištima. Zbog jako izražene reakcije ne primenjuje se pred setvu jer može oštetiti klicu. Ekstrakt pri pranju vune - koristi se u reonima sa razvijenim stočarstvom, gde može dobro poslužiti.
Reference
Literatura
Seaver, Frederick J. (1918) "Historical Sketches of Franklin County And Its Several Towns", J.B Lyons Company, Albany, NY, Section "Making Potash" pp. 27–29
Spoljašnje veze
They Burned The Woods and Sold the Ashes Henry M. Paynter, The First Patent, Invention & Technology, Fall 1990 The First U.S. Patent , issued for a method of potash production World Agriculture and Fertilizer Markets Map Russia reaps rich harvest with potash
Категорија:Пољопривредне хемикалије Категорија:Неорганска ђубрива Категорија:Минерали