Хеви-метал (), или само метал (), је жанр рок музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви-метал је настао под утицајем хард рока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви-металу се могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви-метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-их година прошлог века.
Основна обележја хеви-метала су доминација гитара и изражен ритам. Међутим, у сваком од поджанрова хеви-метала једна или више наведених карактеристика изостаје, па се ти поджанрови у мањој или већој мери разликују од оригиналног хеви-метала.
Инструменти 200п|мини|Дејв Мари и Јаник Герс из групе Ајрон мејден. Најчешћа постава неке хеви метал групе састоји се од бубњара, басисте, ритам гитаристе, соло гитаристе и певача (који не мора свирати неки од инструмената). У појединим врстама хеви метала користе се и клавијатуре, док их други жанрови занемарују, иако појавом и развојем нових поджанрова клавијатуре постају све популарније. Звук гитаре који има јаку дисторзију, главно је обележје хеви метала и начин да се добије моћнији, „тешки“ звук. Нешто касније, хеви металом почињу доминирати много комплексније соло деонице и гитарски рифови. Хеви метал гитаристи користе "свип-пикинг", "тапинг" и остале усавршене технике брзог свирања тако да је код многих поджанрова виртуозност потиснула једноставност. Такође, као последица брзог технолошког развоја појавили су се многи нови начини генерисања вештачког гитарског звука.
Певачи метал музике се стилски значајно разликују. Њихове гласовне могућности и стилови крећу се од класичног хеви метал вокала Роба Халфорда из групе Џудас прист (распон гласа од неколико октава и класичног вокала Бруса Дикинсона из групе Ајрон мејден па до намерно храпавог гласа Лемија Килмистера из групе Моторхед, која комбинује хард рок заједно са хеви металом, и мешања метала са оперским вокалом (група Најтвиш и друге).
Почевши са групом Ху и Џимијем Хендриксом, рани хеви метал састави поставили су стандарде за јачину звука на концертима.
Касних седамдесетих постало је популарно коришћење две соло гитаре, тренд који су први увели састави Тин Лизи и Џудас прист. Без обзира на чињеницу да су две гитаре истовремено нешто раније користиле групе Вишбон еш, Скорпионс и AC/DC сматра се да је група Тин Лизи била прва која је две соло гитаре инвентивно инкорпорисала у свој хеви метал звук. Нешто касније, то исто су учинили момци из групе Џудас прист, али овог пута са две ритам гитаре.
Теме Врло важан аспекат хеви метала је визуелни стил односно имиџ. Омоти албума и сценски наступи имају исто тако важну улогу као и музика, иако се често музика истиче у први план. Сарадњом са хеви метал музичарима многи уметници настоје да што разноврснијим наступом у јавности привуку публику и потенцијалне купце. С обзиром на наведено, многи сматрају да је хеви метал један од уметнички најсложенијих музичких жанрова, сложенији од било којег другог уметничког правца. Док се уметничка слика перципира визуелним путем а симфонија чулом слуха, имиџ неког хеви метал састава и уобичајене теме о којима говори њихова музика изражавају се преко уметнички замишљених омота албума, сценског наступа, доминантног расположења у текстовима песама и начина облачења чланова групе, те, наравно, музике коју изводе.
Историчари рок музике настоје доказати да је хеви метал од западне поп музике преузео елементе ескапизма, односно бекства од стварности који се огледа у футуристичким и фантастичким текстовима песама, док је од афроамеричког блуза прихватио реалистичније елементе видљиве кроз инсистирање на губитку, депресивности и усамљености.
Ако су аудитивни и тематски аспекти хеви метала углавном под утицајем реализма покупљеног из блуза, онда су имиџ и визуелне компоненте претежно под утицајем фантастике западног попа. Теме таме, зла, снаге и апокалипсе су, заправо, метафоре за стварне животне проблеме. Као реакција на „љубав и мир“, паролу хипи супкултуре шездесетих година, хеви метал је типичан представник контракултуре где тама потискује светлост и где је срећан завршетак у попу замењен сликама голе реалности која није увек тако безбрижна као што изгледа. Иако обожаваоци тврде да тематика мрака ипак није доминантна у хеви металу, многи критичари оптужују цео жанр због инсистирања на негативним аспектима стварности.
Хеви метал обрађује много „теже“ теме неголи типични поп педесетих, шездесетих и седамдесетих година са нагласком на рату, нуклеарном уништењу, загађење животне средине, те политичкој и верској пропаганди. Песме „-{War Pigs}-“ групе Блек сабат, „-{Killer of Giants}-“ Озија Озборна, „-{... And Justice for All}-“ (као и песма „-{Disposable Heroes}-“) групе Металика, „-{Two Minutes to Midnight}-“ састава Ајрон мејден, те многе песме групе Систем оф а даун су примери озбиљних доприноса хеви метала расправи о стању ствари. Ови доприноси понекад су исувише поједностављени због чињенице да је поетски речник хеви метала обична сужен на дихотомије типа светло-тама, нада-безнађе, добро-зло, што не оставља баш превише простора за нијансе. Групе из поджанра пауер метала (као нпр. Мановер) не уклапају се у тај мрачни стереотип пошто су њихови текстови и музика бомбастични и оптимистични. Поклоници пауер метала (као и саме групе) сматрају да би метал музика требало да буде инспиративна и да уздиже целокупну музику на виши ниво.
Утицаји класике Што се тиче класичне музике, највећи утицај на хеви метал имали су барокни, романтичарски и модернистички композитори као што су Бах, Паганини, Вагнер и Бетовен, а у мањој мери Моцарт или Хајдн. Још раних седамдесетих Ричи Блекмор, гитариста група Дип перпл и Рејнбоу, експериментисао је на свом гитаристичком усавршавању црпећи инспирацију из класичне музике, да би га пратили Ренди Роудс и Јули Џон Рот који су осамдесетих година ту инспирацију тражили у осамнаестом веку, поготову у погледу брзине свирања и технике, а Ингве Малмстен, хеви металац „класичар“, својом је свирачком виртуозношћу инспирисао многе неокласичне уметнике као што су Мајкл Ромео, Мајкл Анџело Батио и Тони Мекалпајн.
Неки музички експерти (а и хеви метал музичари) наглашавају важност тритона у хеви металу, при чему се под тритоном мисли на дисонантни интервал који се састоји од основне ноте и повишене четворке/снижене петице што даје „тежак“, „ђаволски“ звук, тако уверљив да се претпоставља да је у средњовековној музици тај тон називан „-{Diabolus in Musica}-“ ("ђаво у музици"). Овај провокативни "тритон" често су користили романтичарски композитори и дефинитивно се одомаћио у блуз скали (за разлику од пентатонске скале) те је постао неизоставни елеменат „металске“ традиције и темељ његових соло деоница и рифова (најпознатији пример је истоимена композиција групе Блек сабат).
Каснији, барокни период западне уметничке музике такође је често преламан кроз призму готике. На пример, у композицији „-{Mr. Crowley}-“ Озија Озборна и гитаристе Рендија Роудса користи се и оргуљама налик синтесајзер и барокном музиком инспирисане гитарске соло деонице да би се створила одговарајућа атмосфера за Озборнове стихове посвећене окултисти Алистеру Кроулију. Увод у Роудсову албум из 1981, „-{Dairy of a Madman}-“, у ствари је прерађен одломак из дела „-{Etude #6}-“ класичног кубанског композитора дела за гитару Леа Броувера. мини|десно|200п|Ајрон мејден - -{Powerslave}-
Роудс се, као и многи други гитаристи из осамдесетих година, искрено ангажовао да промовише музичку теорију као озбиљну, примењену науку, а помогао је да се у то време слабашно издаваштво часописа за учење свирања гитаре постави на здраве основе (као што је часопис -{Guitar for the Practicing Musician}-). Наравно, у већини случајева метал музичари који су од класичне музичке уметности позајмљивали техничке или изражајне финесе нису ни настојали да постану класични музичари.
У енциклопедији „Енкарта“ наводи се да „кад би текст био повезан са музиком, Бах би могао написати музичке еквиваленте вербалних идеја“, а прогресивне групе као што су Емерсон, Лејк и Палмер и Ху истраживале су овај међуоднос и пре настанка хеви метала. Пошто се хеви метал углавном бави апокалиптичним темама и призорима моћи и мрака, способност успешног преношења вербалних замисли у музику често се држи пресудном за одржавање аутентичности и кредибилитета самог жанра. Добар пример за наведено је албум групе Ајрон мејден -{Powerslave}-. На омоту албума приказан је један драматичан призор из старог Египта док се већина песама на албуму бави темама живота и смрти, уз одговарајући звучну подлогу, укључујући и композицију „-{The Rime of the Ancient Mariner}- која је заснована на песми Самјуела Тејлора Колриџа. Стив Харис, басиста Ајрон мејдена, наводи Раш и Јес, групе прогресивног рока, као оне које су највише утицале на његов рад, а треба нагласити да албум групе Раш из 1977. са називом „-{A Farewell to Kings}-“ садржи дванаестминутну песму „-{Xanadu}-“ такође инспирисану Колриџовом песмом, а која је неколико година претходила композицији групе Ајрон мејден.
Историја
Термин „хеви метал“ Непознато је порекло израза „хеви метал“ (тешки метал), барем када је у питању област музике. Овај термин вековима је коришћен у хемији и металургији и са тим значењем забележен је и у Оксфордском речнику енглеског језика. Синтагма „хеви метал“ у савременој се култури први пут појављује у делима познатог писца контракултуре Вилијама Бароуза. У свом роману „Мекана машина“ (), објављеном 1962. године, Бароуз читаоцу представља лик „Уранца Вилија, хеви метал (тешкометалног) дерана“. У роману „Нова експрес“, објављеном две године касније, Бароуз детаљније разрађује тему, при чему термин „хеви метал“ користи као метафору за тешке дроге.
С обзиром на период у којем су објављени ови романи (70-те године прошлог века), мало је вероватно да је Бароуз термин „хеви метал“ свесно доводио у везу са рок музиком. С друге стране, Бароузови романи су вероватни утицали на даљњу употребу овог термина.
Прву појаву термина „хеви метал“ у некој песми забележена је 1968. године у једном стиху ("-{heavy metal thunder}-" (тешкометална грмљавина)) композиције „-{Born to be Wild}-“ америчке рок групе Степенвулф. 250п|десно|мини|Степенвулф 1971.
У књизи „Историја хеви метала“ тврди се да термин потиче из говора хипија, при чему heavy означава свако мрачно расположење док metal детаљније објашњава врсту тог расположења ("металнотешко"). Реч "-{heavy}-" (са значењем озбиљног или дубокоумног) нешто раније улази у сленг контракултуре и битничког покрета и односи се на „тешку музику“, посебно ону споријег темпа која је, у ствари, била само гласнија варијација стандардног поп израза; у ствари, рок група Ајрон батерфлај ("Гвоздени лептир") прва је започела тај тренд 1967. године објаснивши своје име на омоту првог албума на следећи начин: "iron (гвоздени) - симболизује нешто тешко - као у звуку на пример; -{butterfly}- (лептир) - нешто лако, привлачно и нестално ... дакле, ствар која се лако да измаштати." Албум групе објављен 1968. назван је „-{Heavy}-“. Даља судбина термина „хеви метал“ вероватно је одређена чињеницом да је група Лед зепелин (српски: Оловни цепелин) ставила тешки метал (олово) у свој назив (овај помало шаљив назив група барем деломично дугује заједљивој опасци Кита Муна, бубњара групе Ху, да ће новоформирана група врло брзо потонути као "-{lead balloon}-", односно, оловни балон).
Тих година (касних шездесетих) енглески град Бермингам био је центар тешке индустрије па су се јавила мишљења (с обзиром на чињеницу да да је неколико рок група (Лед зепелин, Мув, Блек сабат) пореклом из Бермингама или његове околине) да би термин „хеви метал“ могао бити повезан са том индустријском граном. У биографијама групе Мув тврди се да је звук њихових „металних“ гитарских рифова био у то време прилично популаран у тим крајевима.