Сенегал (, ), или званично Република Сенегал (, ), држава је у западној Африци, окружена на северу са Мауританијом, на истоку са Малијем, на југу са Гвинејом и Гвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном. Зеленортска Острва леже око 560 -{км}- од сенегалске обале. Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати реку Гамбију више од 300 -{км}- у копно. Површина Сенегала је 196.712 -{км}-2. Главни и највећи град је Дакар.
Географија
Положај Државе са којима се Сенегал граничи су: Мауританија, Мали, Гвинеја, Гвинеја Бисао и Гамбија. Површина државе износи 196.712 km².
Геологија и рељеф мини|лево|Карта Сенегала Већи део Сенегала састоји се од таласастих пешчаних равница западног Сахела. Брдовита подручја налазе се само на југоистоку земље, у наставку масива Фута Џалон у Гвинеји. Овде се налази и највиши врх, неименована тачка на висини од 581 -{m}- близу Непен Диаха. Северну границу земље чини река Сенегал, а веће реке су још и Гамбија (река) и Казаманс. Главни град Дакар налази се на Зеленом рту, најзападнијој тачки афричког континента.
Клима Клима је тропска са одвојеним сушним и кишним раздобљем које условљавају зимски североисточни односно летњи југозападни ветрови. Просечна годишња количина падавина за Дакар је око 600 -{mm}-, а већина их падне између јуна и октобра када је просечна температура око 27 °C; од децембра до фебруара температура се спушта на око 17 °C. Температуре су више у унутрашњости, а количина падавина повећава се према југу, где местимично достиже и 1500 -{mm}-.
Северна област Сенегала је део Сахела, прелазна зона између Сахаре на северу и влажнијих регија према југу. Биљни свет већином је састављен од трава савана са раштрканим групама дрвећа и бодљикавим жбуновима. Јужније, у регији реке Гамбије, дрвеће постаје чешће. На крајњем југу налазе се мочваре и густе шуме палми, махагонија, бамбуса и др. Дивљина је разнолика, али већи сисари, као што су слонови, лавови, гепарди и антилопе су већински омеђени у источној половини државе која има мањи број становника. Водени коњи и крокодили се налазе у рекама. Међу бројним врстама змија у Сенегалу су кобра и боа констриктор.
Фосфати, који се налази у рудницима близу -{Thièsa}-, најважније су искористиво минерално богатство Сенегала. Залихе нафте и природног гаса су откривене у близини обале у касним 1970-им. Откривене су велики наслаге гвоздене руде, али није искоришћена због велике удаљености од путних праваца, којима би се транспортовала.
Река Гамбија протиче кроз Национални парк Ниоколо-Коба|мини Досељавање становника у Сенегал довело је до уништавања шума за додатне фарме и дрва за огрев. Уништавање шума и повећање броја пашњака у сувој клими довело је до ширења пустиње на велика подручја у држави. У 2000. 32% од укупне површине Сенегала било је прекривено шумама. Сенегал је највећи светски извозник егзотичних птица, а раширен је и криволов на многе животиње. Влада Сенегала покренула је програме пошумљавања за борбу против ширења пустиња и заштитила 11% (2000) државе проглашавајући те делове националним парковима и резерватима. Национални парк Ниоколо-Коба у југоисточном Сенегалу, који обухвата 9.000 -{km}-² шума и Парк Савана проглашени су светским наслеђем 1981. године. Влада је ратификовала међународне договоре о околини који се односе на разноврсност биљног света, промену климе, спречавања ширења пустиња, угрожене врсте, опасан отпад, заштиту озонског омотача, китолов и друге.
Историја
У 6. веку на подручје Сенегала насељавају се народи Волоф и Серер, а у 9. веку пристижу фулански Тукулори чија држава постаје доминантна сила почетком другог миленијума. У 11. веку до Сенегала стиже ислам којег су проширили Алморавиди. Од 14. века подручјем доминира држава народа Волоф, која се у 16. веку распада на мања краљевства.
Присуство Европљана на обали Сенегала траје од половине 15. века када су Португалци основали трговачке станице на ушћу реке Сенегал. До краја 17. века Французи су постали најјача сила на овом подручју, али нису продрли у унутрашњост све до половине 19. века. За време француске колонизације Сенегал се убрзано привредно развијао, ширило се узгајање кикирикија и изграђује се железница.
После Првог, а нарочито Другог светског рата домаће становништво Сенегала тражило је већу улогом у политичком животу, а касније и независност. Водећи сенегалски политичар постао је професор и песник Леополд Седар Сенгор, који се у почетку залагао за останак земље у заједници са Француском, а 1960. је постао први председник независног Сенегала. Сенгор је умереном политиком водио земљу до 1980. Иако је био католик ослањао се на подршку муслиманске верске хијерархије. Сарађивао је с Француском и спроводио је модификовани социјализам. Током 1980-их земља се суочила с привредним проблемима и растућом политичком нестабилношћу, а у јужној покрајини Касаманс (између гамбијске и гвинејабисауске границе) сепаратистички покрет је започео оружану борбу за независност, која већом или мањом жестином траје до данас.
На председничким изборима 2000. Социјалистичка странка, која је владала Сенегалом од независности, доживела је пораз. Дошло је до једне од ретких афричких мирних смена власти, а нови председник је постао дугогодишњи вођа опозиције Абдулаје Вејде.
Становништво мини|Главни град Дакар Највеће етничке групе су Волоф (43%), Фулани (24%) и Серер (15%). Њихови језици припадају атлантској групи Нигерско-конгоанске језичке породице. У земљи живи и око 50.000 Европљана (углавном Француза), Либанаца, и мање заједнице Кинеза и Вијетнамаца.
Најбројнија вера је ислам (94% становништва). Исламска верска хијерархија (суфијска братства) има значајну улогу у друштвеном и политичком животу земље.
Привреда Улични трговци у Сенегалу|мини Иако је удео пољопривреде у сенегалском БДП-у пао испод 20%, од ње још увек преживљава већина Сенегалаца. Кикирики је најважнији извозни производ и привредни раст је великим делом зависан од рода те културе и његове цене на светском тржишту. Важно је и рибарство. У склопу владиног реформског програма од 1993. либерализовани су привредни и трговински прописи и уклоњена државна контрола над ценама што је повећало привредни раст. Велики проблем Сенегала остаје незапосленост која износи око 40% радно способног становништва.
БДП је за 2004. процењен на 1700 долара по становнику (мерено по ППП-у).
Референце
Литература
, (iUniverse.com, 1999)
Mbacké, Khadim, Sufism and Religious Brotherhoods in Senegal, (Markus Wiener Publishing Inc., 2005)
, 405 pages (Thèse)
. (Thèse) , University of California, Los Angeles, 1974, XXI-t.1, pp. 1–519 ; t.2, pages 520–976, (thèse) full text online, 411pp; , Columbia University, 1965, 104 pages (thèse)
. , présenté et annoté par Denis Reynaud et Jean Schmidt, Publications de l'Université de Saint-Étienne, . préface, notes et dossier de François Bessire, s. l., Babel, 1998, 453 pages (coll. Les Épistolaires) Marie Brantôme, Le Galant exil du marquis de Boufflers, 1786 Jean Baptiste Léonard Durand, . , XXXIV + 376 pages (Thèse de Lettres) André Charles, marquis de La Jaille, Voyage au Sénégal pendant les années 1784 et 1785, avec des notes jusqu’à l'an X par P. Labarthe, Paris, Denter,1802. , publiée par Laborde, Paris: Lamy, . . vol. 2, Les Nouvelles Editions Africaines du Senegal, 1990, pp, 9, 20 & 77, 91, . Nouvelles Editions africaines, University of Calgary, Dept. of Archaeology, Society of Africanist Archaeologists in America, Society of Africanist Archaeologists, . Dept. of Archaeology, University of Calgary, , Dakar , CNRS – ORS TO M . Volume 12 of Yale studies in political science, p. 136, , 1965 . 1946–1960, p. 28, Karnak House (1996). , p. 276, University of Wisconsin–Madison, 1969 par suivie de Notes sur les traditions orales et les sources écrites concernant le royaume du Sine par Charles Becker et Victor Martin. Bulletin de l'Ifan, Tome 34, Série B, n° 4, 1972, p. 706 , Introduction, bibliographie et Notes par Charles Becker, BIFAN, Tome 46, Serie B, n° 3–4, 1986–1987
. Éditions Anne Pépin, . Paris, L'Harmattan, 1991 (rééd.), 544 pages . Karthala, 2000 (rééd.), 420 pages
. ANRT, Germaine Françoise Bocandé, L’implantation militaire française dans la région du Cap-Vert : causes, problèmes et conséquences des origines à 1900, Dakar, Université de Dakar, 1980, 112 pages (Mémoire de Maîtrise) Jean Boulègue, Le Grand Jolof : XIIIe-XVIe siècles, les Anciens royaumes Wolof, t. 1, Karthala, 1987, 207 pages , Paris, , Karthala-CRA, 2000 (rééd.) Sékéné Mody Cissoko, . 351 pages . Agnès Vienot, 1999, 200 pages , 345 pages Thèse de 3e cycle publiée en 1979, Dakar, Travaux et Documents Faculté des Lettres, 286 pages , 318 pages (Thèse de 3rd cycle) , 107 pages (Mémoire de Maîtrise) Mamadou Diouf, Le Kajoor au XIXe, Karthala, 1989 , Karthala, . 250 pages . Karthala, 2000, 336 pages . – 45 pages , Genève: Georg, 1992, 347 pages , 113 pages (Diplôme d'Etudes Supérieures) (translation Catherine Miginiac), Karthala, 2000, 437 pages . Karthala, 2000, 448 pages . Paris, L’Harmattan, 1995, 330 pages . Paris, L’Harmattan, 1991, 320 pages , Paris, Université de Paris, 1974, 431 pages (Thèse de l'École des Chartes) . Présence africaine, 2000 (rééd.) 160 pages . Paris, Université de Paris I, 1974, 176 pages (Mémoire de Maîtrise) . Karthala, 2000, 408 pages , 286 pages , 147 pages (Diplôme d'Etudes Supérieures) , 2 vol. 1096 pages (Thèse d'État) . Karthala, 2000, 680 pages H. Y. Sanchez-Calzadilla, (Mémoire de Maîtrise) . Karthala, 1999, 344 pages , 216 pages (Mémoire de Maîtrise) , Paris, Nizet, , 20 pages (Diplôme d'Études Approfondies).
Спољашње везе
Категорија:Државе у Африци Категорија:Државе чланице Уједињених нација