мини|Хронолошка мапа која показује лингвистичку еволуцију у југозападној Европи мини|усправно|Антонио де Небрија, аутор књиге Gramática de la lengua castellana, прве граматике модерних европских језика.
Шпански језик (шпански: — „еспањол“) или кастиљански језик (шпански: , — „кастељано“) је иберијски романски језик, и други је по броју говорника у свету. Шпански је матерњи језик 500.000.000 људи, а говори га и разуме укупно 600.000.000 људи (Према проценама из 2023. године).Spanish at Ethnologue (18th ed., 2015) Осим Шпаније, говори се и у Хиспаноамерици. Према последњим истраживањима овај језик има највећу стопу пораста броја говорника и у догледно време је престигао енглески језик. За око 600.000.000 говорника има мањи број говорника од кинеског (мандаринског), који свеукупно има 1,2 милијарде говорника.
Шпански је део Иберо-романске групе језика, који је еволуирао из неколико дијалеката вулгарног латинског у Иберији након колапса Западног римског царства у 5. веку. Најстарији латински текстови који садрже трагове шпанског потичу из средишње северне Иберије у 9. веку, а до прве систематски записане употребе језика је дошло у Толеду, ондашњој престоници краљевине Кастиље, у 13. веку. Почетком раног 16. века, шпански је пренет у колоније Шпанске империје, а посебно у Америке, као и територије у Африци, Океанији и филипинима.
Око 75% модерног шпанског је изведено из латинског, грчки је исто тако дубоко допринео шпанском речнику, посебно кроз латински, пошто је имао огроман утицај на Римску културу и језик.
Шпански речник је био у контакту од зачећа са арапским, пошто се развио током Ал Андалузне ере на Иберијском полуострву.: "El léxico español de procedencia árabe es muy abundante: se ha señalado que constituye, aproximadamente, un 8% del vocabulario total" Са око 8% својих речи арапског порекла, арапски језик је други по утицају на шпански након латинског. На шпански језик је исто тако утицао баскијски језик као и суседни Иберо-романски језици. Такође су прихваћене речи из неиберијских језика, као што је готски језик од Визигота при чему многа шпанска имена и презимена имају визиготско порекло. Међу другим језицима, од посебног значајног утицаја су окситански, француски, италијански и сардински, као и наватлански, кечуански, и неколико других америчких урођеничких језика.
Шпански је један од шест званичних језика Уједињених нација. Он се исто тако користи као званични језик у Европској унији, Организацији америчких држава, Унији јужноамеричких нација, Заједници латинско америчких и карибских држава и многих других међународних организација.
Шпански или кастиљански
У основи, кастиљански и шпански су синоними. Синоним кастиљански се веже за регију у којој је настао језик, тј. Кастиљу и старији је од синонима шпански. Синоним шпански се примењује од 16. века, нарочито када Шпанија постаје колонијална земља, почев од доласка на престо Карла V Хабзбуршког.
У Шпанији синоним шпански се користи за разликовање од страних језика, док се користи кастиљански за разликовање од осталих језика који се говоре на простору данашње државе Шпаније.
Неки од аутора који се баве језиком и лингвистиком сматрају да би сви Шпанци требало да користе име шпански језик, док би се кастиљански односио само на дијалект који се говори у Кастиљи. Ти аутори користе као пример за свој аргумент, да се у Немачкој говори немачки, у Француској француски, итд.
мини|Преферирани назив језика у разним земљама
Други супротно томе тврде, да иако је кастиљански био под утицајем, током свог развоја, осталих језика који су се говорили (и данас се говоре) на пиринејском полуострву (баскијског на пример), да је много коректнија деноминација кастиљански, пошто је језик настао у Кастиљи те се после проширио на остале делове територије данашње Шпаније. Томе је умногоме помогла надмоћност Краљевине Кастиље над осталим тадашњим краљевинама, које су се развијале у Шпанији. Ови аутори користе као пример Уједињено Краљевство и друге земље у којима је енглески језик службени језик, а не веже се за име нације.
Историја
Шпански језик је настао у југозападној Европи, на пиринејском полуострву, тада познатом као Иберија. Развио се из вулгарног латинског, уз утицаје баскијског на северу и арапског на крајњем југу Пиринејског полуострва.
Порекло језика мини|десно|Страница Поеме о Сиду (}) написана на средњовековном кастиљанском — шпанском језику Крајем VI века п. н. е., Ибери, који су били први становници региона, почели су да се мешају са Келтима, номадским и ратничким племенима који се насељавају на подручје данашње Галиције у VII веку п. н. е. Те две групе формирају један народ, назван Келтибери и развијају језик који је једна врста келтског, али ипак раздвојеног, зависно од племена и подручја где се говори. Тако да се до доласка Римљана, који започињу освајање Пиринејског полуострва 218. п. н. е., још увек не може говорити о једној лингвистичкој форми.
Под римском влашћу полуострво добија име Хиспанија. Становници долазе у контакт са римским трговцима, војницима и државним службеницима и на тај начин уче латински. Како класични латински, језик образованих, у целом римском царству почиње да се меша са језиком староседелаца; у овом случају, Келта и Ибера, при чему настаје нови језик назван вулгарни латински који користи основни модел класичног латинског, али се и даље поприлично служи речима из језика аутохтоног становништва.
Арапски утицај Латински остаје језик управе и културе и након упада Визигота у V веку, племена с истока данашње Немачке, па све до 711. године када Арапи са севера Африке — Маври (шп. -{Moros}-) освајају скоро цело полуострво, осим дела Галиције. Тако арапски језик, тј. мозарапски дијалект и култура почињу да се користе у исламској Хиспанији — Ал-Андалуз, док на хришћанском северу вулгарни латински остаје и даље народни језик, којег Арапи називају „лисан ал ауам“, што у преводу значи страни језик. Арапски је након латинског имао највећи утицај на развој шпанског језика. Процењује се да у модерном шпанском око 4.000 речи потиче из арапског језика.
Године 1492, године хришћанска краљевства са севера, преузимају потпуну војну и политичку контролу над целим подручјем полуострва, заузимањем последњег града у арапском поседу — Гранаде. Након тога долази до насељавања хришћанског становништва па се тако и вулгарни латински враћа као доминантни језик.
Стандардизација језика Прва етапа стандардизованог шпанског језика базираног на кастиљанском дијалекту почиње 1200. године када краљ Кастиље и Леона Алфонсо X Мудри, познат и као краљ ерудит (лат. учењак), даје задатак језикословцима са свог двора да преведу Библију те дела из астрономије, историје и права.
Други значајнији тренутак у развоју језика који се претвара у књижевни, десио се 1492. године која је означила шпанску историју, како Колумбовим открићем Америке и преузимањем Гранаде, тако и издавањем прве граматике кастиљанског језика чији је аутор био Елио Антонио де Небриха (), хуманиста са универзитета у Саламанки који је, такође и аутор кастиљанско-латинског речника садржаног у два свеза, названог Вокабуларијум ().
Географска распрострањеност upright=2|мини|центар|
Активно учење шпанског.
upright=2|мини|центар| Државе где се прича шпански
Шпански је примарни језик у 20 земаља широм света. Процењује се да је тотални број људи који говоре шпански између 470 и 500 милиона, што чини овај језик другим по броју матерњих говорника.
Шпански је други највише коришћени језик по матерњи броју говорника (након мандаринског). Статистике употребе на Интернету за 2007 показују да је шпански на трећем месту, након енглеског и мандаринског.
Европа
мини|Проценат људи који се изјашњавају да знају довољно шпанског да воде разговор, у ЕУ, 2005
У Европи, шпански је званични језик у Шпанији, земљи по којој је добио име и из које је потекао. Он је у широкој употреби у Гибралтару, мада је енглески званични, међународни језик. Он се исто тако говори у Андори, мада је каталонски званични језик.
Шпански исто тако говоре националне мањине у другим Европским земљама, као што су Уједињено Краљевство, Француска, Италија, и Немачка. Шпански је званични језик Европске уније. У Швајцарској, која је имала масивни прилив шпанских миграната током 20. века, шпански је матерњи језик за 2,2% популације.
Америке
Латинска Америка
Већина шпанских говорника је у Латинској Америци; од свих земаља са већином шпанских говорника, само Шпанија и Екваторијална Гвинеја су изван Америка. Национално, шпански је званични језик, било -{de facto}- или -{de jure}-, у Аргентини, Боливији (козванични са качуа, ајмара, гварани, и 34 друга језика), Чилеу, Колумбији, Костарици, Куби, Доминиканској републици, Еквадору, Ел Салвадору, Гватемали, Хондурасу, Мексику (козванични са 63 индогена језика), Никарагви, Панами, Парагвају (козванични са гварани језиком),Constitución de la República del Paraguay, Article 140 Перуу (козванични са качуа, ајмара и другим индогеним језицимаConstitución Política del Perú , Article 48), Порторико (козванични са енглеским), Уругвају, и Венецуели.
Шпански није званично признат у бившој Британској колонији Белизу; мада, по попису из 2000. године шпански говори 43% популације. Шпански углавном говоре потомци шпанских насељеника који живе у том региону од седамнаестог века.
Услед близине шпанског говорног подручја, Тринидад и Тобаго и Бразил су имплементирали наставу шпанског језика у својим образовним системима. Тринидадска влада је покренула иницијативу Шпански као први страни језик марта 2005. Године 2005, Национални конгрес Бразила је одобрио предлог закона, који је бразилски председник спревео у закон, којим је постало мандаторно да се нуди настава шпанског као алтернативног страног језика у јавним и приватним средњим школама у Бразилу. Септембра 2016. тај закон је укинуо Мишел Темер након опозива Дилме Русеф. У многим граничним градовима дуж Парагваја и Уругваја, говори се мешовити језик познат као Портунол.
САД
мини|десно|Шпански језик у Сједињеним Америчким Државама. Тамније нијансе зелене боје означавају већи проценат говорника шпанског језика
Судећи по подацима пописа из 2006. године, 44,3 милиона људи у САД су Хиспано или Хиспаноамеричког порекла;U.S. Census Bureau Hispanic or Latino by specific origin. 38,3 милиона људи, 13% популације старије од пет година говори шпански код куће. Шпански језик има дугу историју и широку заступљеност у САД услед историјске шпанске и касније мексичке управе над територијама које данас формирају југозападне државе као и Флориду, која је била шпанска територија до 1821.
Шпански је далеко најзаступљенији други говорни и у школама предавани језик у САД, и са више од 50 милиона говорника САД су данас друга по величини шпански говорећа земља на свету, након Мексика. (in Spanish) Док је енглески -{de facto}- званични језик земље, шпански се често користи у јавним услугама и напоменама на федералном и државним нивоима. Шпански се исто тако користи државној управи Новог Мексика. Овај језик исто тако има јак утицај у главним метрополама као што су Лос Анђелес, Мајами, Сан Антонио, Њујорк, Сан Франциско, Далас и Феникс; као и задњих деценија Чикаго, Лас Вегас, Бостон, Денвер, Хјустон, Индијанаполис, Филаделфија, Кливленд, Солт Лејк Сити, Атланта, Нешвил, Орландо, Тампа, Рали и Балтимор услед имиграције током 20. и 21. века.
Африка
У Африци, шпански је званични језик (заједно са португалским и француским) у Екваторијалној Гвинеји, као и званични језик Афричке уније. У Екваторијалној Гвинеји, шпански је предоминантни језик кад се узму у обзир матерњи и нематерњи говорници (око 500.000 људи), док је Фанг најзаступљенији језик матерњих говорника.
Шпански се такође говори у интегралним територијама Шпаније у северној Африци, што обухвата Шпанске градове Сеута и Мелиља, Плазас де соберанија, и архипелаг Канарских острва (популација 2.000.000), лоциран неких 100 -{km}- од северозападне обале Африке.