Музеј Срема је културна установа у Сремској Митровици. Основан је 1885. године. Бави се истраживањем материјалне културе велике баштине, како у граду Сремској Митровици, тако и у Срему уопште и излаже је на својим сталним и повременим изложбама. Музеј смештен у две зграде из 18. века, здање „Судбеног стола“ (раније зграда војне управе, Brigadirquartier, Седиште бригаде) и кућа породице Бајић.
Музејске збирке Рад музеја је организован у оквиру одељења из следећих области: археологија историја историја уметности етнологија природњачка и нумизматичка збирка
Опис музеја Потреба за оснивањем музеја у Сремској Митровици јавила се још у другој половини 19. века, кад су многи споменици античког Сирмијума одношени у друге музеје пре свега у Загреб, Будимпешту и Беч. Још 1869. године истраживач Феликс Каниц је иницирао оснивање друштва "Сирмиум" са задатком да прикупља старе споменике и врши припреме за отварање музеја.
Музеј у Сремској Митровици основан је у јуну 1885. године, на иницијативу првог градоначелника Ћире пл. Милекића, после укидања Војне границе у Срему. Музеј није добио просторије, али су римски камени споменици постављени у градском парку.
Прво је отворен Музеј црквене уметности у Старој српској цркви. Дана 23. новембру 1946. године на иницијативу војвођанских покрајинских органа, основан је Градски музеј у Сремској Митровици. За управника музеја постављен је архитекта Бранко Василић, ентузијаста који је својим преданим радом помогао развоју музејских делатности. У некадашњој кући породице Бајић, грађеној на крају 18. века, смештен је археолошки материјал у оквиру сталне поставке која обухвата период од почетака насељавања до пада Сирмијума у руке Авара - 6. век. Саставни део сталне поставке је и дворишни простор са мноштвом римских камених споменика - популарно назван ЛАПИДАРИЈУМ. У оквиру лапидаријума представљени су in situ остаци villae urbanae, од којих је данас видљива апсидална просторија - triclinium са остацима прекрасног геометријског подног мозаика који је након конзервације презентован јавности. Музеј црквене уметности прикључен је 1952. године Градском музеју и промењен је назив у Музеј Срема.
Највеће вредности музеја мини|Слика народног хероја Слободана Бајића Паје, уље на платну, аутора Драгана Мартиновића из 1984. године. Нека од културних добара од велике вредности који се налазе у Музеју Срема су:
Бронзана глава Аполона из 2. века Лобања џиновског јелена из горњег плеистоцена врсте Мегалоцерос гигантеус (Блум), заштићена законом као јединствени природни споменик Сунчани сат са представама Атласа, Херкулеса и Ификла Олеарум Ситна римска пластика (статуе Меркура, Лара, Аполона) Римски хируршки инструменти Фрагмент фреске са ликом Харпократа Раритетни солиди Константина Великог Златни реликвијар Златна аварска појасна гарнитура, датирана у 7. век Збирка икона и грађанских портрета од 18. до 20. века Збирка рукописних књига из фрушкогорских манастира
Стална археолошка поставка Музеја Срема у објекту на адреси Трг Светог Стефана 15, усмерена је ка презентовању остатака из времена постојања Сирмијума. Већ у ходнику музеја који води до лапидаријума улази се у свет камених споменика, са жртвеницима, надгробним споменицима, орнаментисаним саркофазима, миљоказима и уникатним примерком Сунчаног сата.
Јединствен налаз на простору дворишног дела Музеја Срема је villa urbana са предивним подним мозаицима и рестаурираним остацима фреско сликарства. У згради се, осим краћег приказа фосилних остатака животиња, могу видети предмети из неолита, те бронзанодобне керамичке посуде, оставе из халштата, као и материјал везан за културу Келта.
Фундус ове поставке представља римски период са војничком опремом, пољопривредним алаткама и мерним инструментима. Свакодневни живот грађана Сирмијума представљен је керамиком, бронзаним посудама, накитом, новцем, каманом пластиком, теракотама и коштаним предметима. Поставка се завршава холограмским приказом аварског појаса, чиме је обележен пад Сирмијума 582. године.
Стална историјска поставка Срем кроз векове смештена је у објекту на адреси Вука Караџића 3 и презентује изузетно богату прошлост од краја 12. до половине 20. века. Оригиналним музејским материјалом представљен је друштвено-политички и духовни живот народа у Срему. Оба објекта Музеја Срема имају статус споменика културе.
У жељи да успостави интерактиван однос музејског садржаја и стручњака, са једне стране и публике са друге стране, Музеј Срема од 2002. године организује различите креативне радионице за младе.
Издаваштво Музеј Срема издаје Зборник Музеја Срема, а у оквиру издавачког програма појављују се и бројне монографије као што су Знамените личности Срема, Сирмијум – Сремска Митровица (илустрована хронологија од праисторије до XXI века) Боре Чекеринца (2011), 60 година Музеја Срема, Боре Чекеринца и Јованке Дражић, у многе друге.
Галерија
Референце
Спољашње везе Званична страница Музеја Срема www.sremskamitrovica.org.rs Званична страница Града Сремска Митровица
Категорија:Култура у Сремској Митровици Категорија:Музеји у Србији Категорија:Грађевине у Сремској Митровици