Позориште „Добрица Милутиновић“ је културна установа регионалног значаја у Сремској Митровици. Смештено је у здању Српског домаВојводина онлајн: Српски дом - Сремска Митровица , приступ 17.4.2013 у самом срцу старог дела града. Представља једино професионално позориште у Срему и члан је Заједнице професионалних позоришта Војводине.Заједница професионалних позоришта Војводине: Позориште „Добрица Милутиновић Сремска Митровица , приступ 17.4.2013 Носи име по чувеном српском глумцу Добрици Милутиновићу. Иако је званично установљено после Другог светског рата, оно наставља традицију позоришног живота Сремске Митровице дугу више векова.

Историјат

Почеци позоришног живота (19. век) Иако постоје претпоставке о позоришном животу још у римско доба, први забележени траг аматерског позоришта у Сремској Митровици датира из 1842. године, када је приказан комад „Кнез Лазар“. Обнова позоришног живота била је подстакнута и револуционарним догађајима 1848/49. године у Аустрији и потребом за скупљањем помоћи за Србе из пострадалих крајева.Народно позориште Добрица Милутиновић: „О нама“ , приступ 17.4.2013

Значајан утицај на развој позоришта имало је Српско народно позориште из Новог Сада, које је у Митровици први пут гостовало 1864. године, само три године након свог оснивања. Утицај су имала и друга позоришта, попут оног из Осјека.

Оснивањем Српске грађанске читаонице 1866. године (данашња Библиотека „Глигорије Возаровић“), настају и друга културна, спортска и уметничка удружења. У оквиру читаонице формирано је и аматерско позориште, које је карактерисало јединство српских и хрватских аматера. Први равнатељ позоришног друштва био је Коста Трумић. Аматерско позориште наставило је са радом, уз повремене прекиде, и током прве половине 20. века, укључујући и периоде светских ратова.

Прво професионално позориште (1944—1955) мини|200 п|Плакета „Добрица Милутиновић” додељена Ивану Бекјареву, део његовог легата у Адлигату|лево Прво професионално позориште у граду основано је непосредно након ослобођења у Другом светском рату. Крајем 1944. године, Уметничка екипа Народноослободилачког одбора за Срем прешла је из Босутских шума у Сремску Митровицу и почела да изводи представе, чиме је основано прво позориште на тлу ослобођене Војводине. Представе су игране у сали „Српског дома“.

У лето 1946. године, ова Уметничка екипа званично је преименована у Окружно народно позориште у Сремској Митровици. Међу најистакнутијим члановима глумачког ансамбла тих првих година били су Мира Миладиновић, Вилма Михаљевић и Иво Микулић, који је и режирао већину представа. Почетком 1948. године, позориште мења назив у Градско народно позориште у Сремској Митровици. У овом периоду ансамблу се придружује и млада Мирјана Јовановић-Бањац, касније једна од најпознатијих југословенских и српских глумица.

Тешкоће у финансирању доводе до привременог престанка рада крајем 1951. године. Обновљени ансамбл почиње са радом 4. октобра 1952. под називом Сремско народно позориште. У њему играју млади школовани глумци попут Небојше Комадине, Младена Брандолице, Живомира Јоковића и Илије Слијепчевића. Овај период карактерише зрела репертоарска политика и високо оцењене представе, које добијају признања тадашње позоришне критике.

Међутим, 1955. године, услед недостатка финансијских средстава и немогућности покрајинских органа да преузму дотирање, професионална позоришна активност у Сремској Митровици поново је прекинута.

Аматерски период и име „Добрица Милутиновић“ (1955—1989) Након гашења професионалног ансамбла, исте јесени 1955. године почиње са радом Аматерско позориште у Сремској Митровици. Глумце-аматере окупља и обучава искусни глумац Жарко Вујков. Ово позориште наставља континуитет позоришног живота у граду.

Године 1974, у част великог српског глумца Добрице Милутиновића, рођеног у Сремској Митровици, аматерско позориште добија његово име и постаје Позориште „Добрица Милутиновић“. У знак сећања и поштовања према свом имењаку, позориште се традиционално прикључује додели Добричиног прстена, додељујући плакету са ликом Добрице Милутиновића, рад вајара Воје Солдатовића.

Поновна професионализација и новија историја (1989—данас) Године 1989, Позориште „Добрица Милутиновић“ поново добија професионални статус, чиме се стварају услови за уметнички развој. Иако у почетку без сталног професионалног глумачког ансамбла, позориште реализује низ запажених представа, често ангажујући познате глумце: „Сеобно платно српско“ са Раском Тадићем и Анђелком Миливојевић. „Крај викенда“ са Горданом Лукић и Мишом Јанкетићем. „Крваву тету“ са Ружицом Сокић и Драганом Максимовићем. „Сава Шумановић“, у режији Саше Латиновића. „Столице“ Ежена Јонеска са Евом Рас и Властимиром Ђузом Стојиљковићем, у режији Радослава Миленковића.

Позориште је два пута било домаћин Сусрета професионалних позоришта Војводине (1993. и 1998. године).

Дана 27. марта 2015. године, позориште је свечаном академијом обележило 70 година постојања. Редитељ академије био је Филип Гајић, а отворила ју је Мира Бањац. У програму су учествовали бројни митровачки глумци свих генерација (Душанка Анојчић, Владимир Балашћак, Гордана Лукић, Александар Крстајић, Звонко Беднар, Стефан Тајбл и др.), као и други уметници и културна друштва из града.

Септембра 2024. за вршиоца дужности директорке Позоришта именована је Светлана Миловановић, професорка српскохрватског језика и југословенских књижевности, која је била градоначелница Сремске Митровице од 2020. до 2024. године.

Зграда позоришта мини|250п|десно|Здање „Српског дома“, у коме позориште заузима лево крило Позориште „Добрица Милутиновић“ смештено је у здању Српског дома, изграђеном 1895. године. Налази се у левом крилу ове велелепне грађевине у центру града. Сала позоришта је првобитно имала 418 места за седење и 300 за стајање.

Зграда је свечано обновљена 1984. године захваљујући залагању запослених и помоћи друштвених установа и појединаца.

Велика и најопсежнија реконструкција зграде трајала је од новембра 2023. до новембра 2024. године, чиме су значајно унапређени услови за рад и пријем публике.

Позориште данас Позориште „Добрица Милутиновић“ данас ради континуирано, самостално или у сарадњи са другим културним установама из Сремске Митровице, региона, Србије и иностранства. У оквиру позоришта делује и Омладински студио, где се деца и млади едукују и припремају за сценске наступе.

Поред сарадње са другим позориштима, позориште сарађује и са установама које се баве различитим друштвеним темама, од екологије до заштите људских права.

Међународна гостовања Позориште је остварило и неколико запажених међународних гостовања: Крајем 1980-их година, улична представа "Commedia dell'arte" гостовала је широм Европе. Године 2001, представа "Столице" гостовала је у Шведској. Године 2013, представа "Раскол Родиона Романовича" у режији Драгана Јовичића-Јовића, са Јеленом Јанковић и Владимиром Балашћаком, изведена је на међународном фестивалу "Човек - театар" у Чељабинску, Руска Федерација.

Галерија

Види још Српски дом, Сремска Митровица Добрица Милутиновић Добричин прстен Сремска Митровица

Референце

Категорија:Позоришта у Србији Категорија:Култура у Сремској Митровици Категорија:Грађевине у Сремској Митровици Категорија:Добрица Милутиновић