Александар Дероко (Београд, 4/16. септембар 1894 — Београд, 30. новембар 1988) био је српски архитекта, уметник, резервни мајор ЈВ - пилот, писац и академик.

Стварао је у неколико архитектонских праваца, а највише у српском националном стилу и модерни. Аутор је многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, које је најчешће сам илустровао. Био је вишегодишњи професор Београдског универзитета, а члан Српске академије наука и уметности постао је 1956. године.

Биографија Потиче из италијанске породице Дероко, која је живела у Венецији. Прадеда Марко Дероко населио се у Дубровнику. А деда Јован се преселио из Дубровника у Београд, где је радио као наставник "начертанија" у Кутликовој Уметничкој школи.Александар Дероко: "А онда је летијо јероплан над Београдом", Београд 1983. Из брака са полу Српкињом-полу Немицом, Катарином имао је сина Евжена.Зоран М. Јовановић: "Александре Дероко", Београд 1991. Александрови родитељи били су, отац Евгеније - Евжен Дероко инжењер, високи чиновник на железници и мајка Ангелина (Анђа) рођ. Михајловић, родом из банатског села Мокрина. Евжен Дероко био је пионир српске филателије. У Београду је Александар матурирао и уписао Технички факултет.

Почетак Првог светског рата га је дочекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1300 каплара са чином наредника.

По окончању рата вратио се студијама архитектуре и уметности у Риму, Прагу (два семестра провео и на Факултету за архитектуру и грађевину Чешког техничког универзитета у ПрагуКаталог изложбе Чешко-српске везе у архитектури Београда 1863-1941, март 2014), Брну и Београду где је дипломирао 1926. године. Као стипендиста француске владе одлази у Париз где се дружи са Пикасом, Шумановићем, Ле Корбизијеом, Растком Петровићем и другима који су тада живели у Паризу.Александар Дероко, „Света гора“, Београд (биографски део)

Његов брат од стрица је био четнички капетан Јован Дероко, који је погинуо приликом опсаде Краљева 1941. године.

Описиван је као ренесансни човек.

Преминуо је 30. новембра 1988. године. Сахрањен је 3. децембра 1988. године на Новом гробљу у Београду.

Архитектура мини|200пиксел|Вила у Лацковићевој Са Богданом Несторовићем је 1926. направио пројекат Храма Светог Саве са којим је победио на конкурсу. Почетком тридесетих година постао је професор на Архитектонском и Филозофском факултету на којима је предавао до пензионисања 1974. године.

На Архитектонском факултету у Београду, Дероко је био редовни професор на предмету Савремена архитектура. Амфитеатар је био премали да прими све студенте, и уопште све заинтересоване. Током Другог светског рата био је заточен у логору на Бањици.

На својим путовањима у више наврата (1954, 1956. и 1965) боравио је на Светој гори, о чијој је архитектури и животу оставио драгоцене податке.

Њему у част општина Стари град је установила бијеналну награду „Александар Дероко” 2021. године за ствараоце у архитектури и урбанизму.КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „АЛЕКСАНДАР ДЕРОКО”: Бијенално признање за ствараоце у архитектури и урбанизму („Вечерње новости”, 9. јул 2021) Подигнут му је споменик 2022. године на Топличином венцу, а 2023. године споменик у Смедереву.

Друге области Александар Дероко је био један од првих свестраних спортиста у Србији. На пливачком такмичењу у организацији Српског олимпијског клуба 1911, освојио је златну медаљу у препливавању Саве и у пливању на 1000 -{m}- низводно слободним стилом. Истовремено се бавио и моделарством. Конструисао је и израдио једну од првих ваздушних једрилица у Србији. Са моделима своје конструкције учествовао у такмичењима која су 1910-12 организовали први млади моделари у Србији. Та љубав према једрилицама и ваздухопловству га је одвела да се као ђак добровољац пријави у војску, где на Солунском фронту, као један од 1300 каплара постаје и један од првих српских ратних пилота.

Александар Дероко се такође бавио илустрацијом, махом у виду цртежа приватних честитки које одају ведру и шаљиву страну личности једног од кључних протагониста наше историје архитектуре 20. века. Илустрације његових личних “поштанских карти”, створене у периодима када попушта педантна и заморна пројектантска активност, приказују живу београдску атмосферу, дружељубивост, еротичност, речју - слободоумље новог образованог грађанства. На разиграним скицуозним цртежима шаљиво су приказани и народни обичаји приликом традиционалних светковина. Понегде они добијају ноту експресивности, на граници карикатуралног, али увек препознатљивог стила. Његова наклоност ка националном и традицији огледа се кроз дискретно провлачење орнамената - заставица из рукописних књига.Marija Ristic, Aleksandar Deroko u: Zlatno pero Beograda, Beograd: ULUPUDS, 2017.

Награде и признања thumb|Споменик Александру Дероку Албанска споменица, 1915-1918. Седмојулска награда, 1965. Орден рада са црвеном заставом, 1965. Орден Републике са златним венцем, 1978. Médaille du mérite Октобарска награда Београда, 1988.

Дела мини|200пиксел|План Филозофског факултета у Београду, заједно са Петром Анагностијем мини|200пиксел|Скица за гробницу Јована Дучића, 1960.

Архитектонска Храм светог Саве у Београду, са Богданом Несторовићем Богословски интернат у Београду тзв. Богословија, заједно са Петром Анагностијем Споменик косовским Јунацима на Косову пољу Конак у манастиру Жичи Епархијски конак у Нишу, заједно са Петром Анагностијем Храм Преображења Господњег у Новом Сарајеву Капела Видовданских јунака у којој је сахрањен Гаврило Принцип Многе [цркве Кућа пуковника Елезовића у Београду Кућа Николајевића са апотеком Кућа у Сремским Карловцима на адреси Карловачких ђака 72

Писана „Народно неимарство“ - I том 1939, II том 1940.

„Римски споменици у Ђердапу“ 1959.

„Света гора“ 1967. „Атос“ 1967. „А ондак је летијо јероплан над Београдом“ 1983. „Мангуплуци око Калемегдана“ 1987.

Види још Споменик Александру Дероку

Референце

Литература

Александар Дероко, „Света гора“, Београд (биографски део) Marija Ristic, Aleksandar Deroko u: Zlatno pero Beograda, Beograd: ULUPUDS, 2017.

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Сто двадесет пет година од рођења Александра Дерока („Политика”, 25. новембар 2019) Изложба ликовних дела Александра Дерока: Ренесансни видици архитекте и пилота („Вечерње новости”, 4. јул 2020) Тако је говорио Александар Дероко: Оно штошта што сам из правога живота изблиза видео (РТС, ОКО, 2023)

Категорија:Рођени 1894. Категорија:Умрли 1988. Категорија:Уметници из Београда Категорија:Архитекти из Београда Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски архитекти Категорија:Српски историчари Категорија:Српски историчари уметности Категорија:Српски мемоаристи Категорија:Српски пилоти Категорија:Српски национални стил Категорија:Чешки студенти и ђаци Категорија:Академици САНУ Категорија:1300 каплара Категорија:Слободни зидари (Србија) Категорија:Бањички логораши Категорија:Ученици Прве београдске гимназије Категорија:Професори Архитектонског факултета Универзитета у Београду Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Носиоци Албанске споменице Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду