Магнезијум-сулфат је хемијско једињење магнезијума с молекулском формулом -{MgSO}-4. Безводни магнезијум-сулфат је бео, у води растворљив (3,6-{g}- у 100-{g}- -{H2O}-) прах. Гради неколико хидрата од којих су најважнији -{MgSO}-4 · 7-{H}-2O (који се још зове и горка со или енглеска со) као и нерастворљив -{MgSO}-4 · 1H2O, који се у природи јавља као минерал кизерит. На собној температури постојан је само први. Загревањем до 150 °-{C}- прелази у -{MgSO4 · H2O}-, који се исушује на температури преко 200 °-{C}-. Безводни магнезијум-сулфат се у индустрији и у лабораторијама доста користи као стипса. Он представља соно лаксативно средство. Практично се не ресорбује из дигестивног тракта, али осмотским механизмом задржава велику количину воде у цревима. Његово дејство настаје врло брзо, ако се унесе и довољна количина течности.
Хидрати Магнезијум-сулфат може да кристалише у неколико хидратних форми, укључујући: Анхидратни, ; нестабилан у природи, хидратише се да формира епсомит. Монохидрат, ; киесерит, моноклинични. или . Дихидрат, ; орторомбни. или . Трихидрат, . Тетрахидрат, ; старкевит, моноклинични. Пентахидрат, ; пентахидрит, триклинични. Хексахидрат, ; хексахидрит, моноклинични. Хептахидрат, („Епсомска со”); епсомит, орторомбни. Енеахидрат, , моноклинични. Декахидрат, . Ундекахидрат, ; меридианит, триклинични.
Према подацима из 2017, постојање декахидрата није потврђено.
Сви хидрати губе воду загревањем. Изнад 320 °C, стабилан је само анхидровани облик. Разлаже се без топљења на 1124 °C у магнезијум-оксид (MgO) и сумпор триоксид (SO3).
Хептахидрат (Епсомска со)
Хептахидрат је добио своје уобичајено име „Епсомска со” од горког сланог извора у Епсому у Сарију у Енглеској, где је та со произвођена из извора који настају тамо где се порозна креда Норт Доунса сусреће с непропусном лондонском глином.
Хептахидрат лако губи један еквивалент воде да би се формирао хексахидрат.
То је природни извор и магнезијума и сумпора. Епсомске соли обично се користе у солима за купање, ексфолијантима, мишићним релаксаторима и средствима за ублажавање болова. Међутим, оне се разликују од Епсомских соли које се користе за хортикултуру, јер садрже ароме и парфеме који нису погодни за биљке.
Монохидрат
Монохидрат се може припремити загревањем хексахидрата на приближно 150 °-{C}-. Даље загревање на приближно 300–320 °-{C}- даје анхидровани магнезијум-сулфат.
Ундекахидрат
Ундекахидратни , меридијанит, стабилан је на атмосферском притиску само испод 2 °-{C}-. Изнад те температуре, утечњава се у мешавину чврстог хептахидрата и засићеног раствора. Има еутектичку тачку са водом на -3,9 °C и 17,3% (масених) -{MgSO4}-. Велики кристали се могу добити из раствора одговарајуће концентрације који се држе на 0 °C неколико дана.
При притисцима од око 0,9 -{GPa}- и на 240 -{K}-, меридијанит се разлаже у смешу леда VI и енеахидрата .
Енахидрат
Енеахидрат је идентификован и окарактерисан тек недавно, иако изгледа да се лако може произвести (хлађењем раствора и натријум-сулфата у одговарајућим размерама).
Структура је моноклинична, са параметрима јединичне ћелије на 250 -{K}-: -{a}- 0,675 -{nm}-, -{b}- = 1,195 -{nm}-, -{c}- = 1,465 -{nm}-, β = 95,1°, -{V}- = 1,177 -{nm}-3 са -{Z}- = 4. Највероватнија просторна група је -{P21/c}-. Магнезијум-селенат такође формира енеахидрат , али са другачијом кристалном структуром.
Природна појава
Као и јони су други катјон и други анјон присутни у морској води после и , магнезијум сулфати су уобичајени минерали у геолошким срединама. Њихова појава је углавном повезана са супергенезних процесима. Неки од њих су такође важни састојци евапоритних наслага калијум-магнезијум (K-Mg) соли.
Светле тачке које је посматрала свемирска летелица Зора у кратеру Окатор на патуљастој планети Церес најконзистентније су с рефлектованом светлошћу из магнезијум сулфат хексахидрата.
Скоро сви познати минералошки облици -{MgSO}-4 су хидрати. Епсомит је природни аналог „Епсомске соли”. Меридијаниит, -{MgSO4·11H2O}-, примећен је на површини залеђених језера и сматра се да се јавља и на Марсу. Хексахидрит је следећи нижи (6) хидрат. Три следећа нижа хидрата — пентахидрит, старкеит и посебно сандерит — су ретки. Кизерит је монохидрат и чест је међу евапоритним наслагама. Безводни магнезијум-сулфат је забележен с неких запаљених депонија угља.
Припрема
Магнезијум-сулфат обично се добија директно из сувих корита језера и других природних извора. Такође се може припремити реакцијом магнезита (магнезијум-карбонат, ) или магнезија (оксид, ) са сумпорном киселином.
Друга могућа метода је третирање морске воде или индустријског отпада који садржи магнезијум тако да се исталожи магнезијум-хидроксид и да талог реагује са сумпорном киселином.
Физичка својства
Релаксација магнезијум-сулфата је примарни механизам који узрокује апсорпцију звука у морској води на фреквенцијама изнад 10 -{kHz}- (акустична енергија претвара се у топлотну енергију). На нижим фреквенцијама мање апсорбује со, тако да звук ниске фреквенције путује даље у океану. Борна киселина и магнезијум-карбонат такође доприносе апсорпцији.Michael A. Ainslie, Principles of Sonar Performance Modeling, p. 18
Референце
Спољашње везе
International Chemical Safety Cards—Magnesium Sulfate
Категорија:Неорганска једињења Категорија:Соли Категорија:Једињења магнезијума Категорија:Сулфати Категорија:Есенцијални лекови Светске здравствене организације Категорија:Десиканти