Рабдомиолиза () је нагло настало оштећење (-{lysis}-) скелетних мишића (-{rhabdomyo}-) због оштећења мишићног ткива. Оштећење мишића може бити изазвано физичким (нпр. краш повреде), хемијским или биолошким факторима.
Разарање мишића доводи до ослобађања производа насталих у оштећеним мишићним ћелијама у крвоток. Неки од производа, као што је миоглобин (протеин) штетни су за бубреге и могу довести до акутне бубрежне инсуфицијенције.
Историја Први подаци о рабдомиолизи потичу из давних времена.-{Rutecki G.W., Ognibene A.J., Geib J.D. Rhabdomyolysis in antiquity: From ancient descriptions to scientific explanation // Pharos.1998.Vol.61.P.18-22.}- У Старом завету описана је појава овог поремећаја после велике потрошње меса препелица у току егзодуса Јевреја из Египта (бројеви. ). Појава миолизе код особа које једу месо препелице добро је позната у медитеранском региону, а јављла се као последица интоксикације меса препелица отровном травом, са јако токсичним алкалоидом кониином, којом се хране препелице током пролећне сеобе. Ово су доказале студије спроведене током 1991.-{Rizzi D., Basile C., Di Maggio A. et al. .1991,Vol. 6.P.939-943.}-. И у Старом завету се такође описује појева ове болести у пролеће.
У 20. веку први случајеви краш синдрома након којег се јављала и акутна бубрежна инсуфицијенција описани су након земљотреса у Месини (Сицилија) 1908. и Немачкој у војној медицинској литератури, током Првог светског рата, код војника затрпаних у рововима након гранатирања.
Рабдомиолизу и акутну бубрежну инсуфицијенцију описују у Енглеској Ерик Бајвотерс и Д. Бел, код жртава бомбардовања у Лондону 1940. и 1941, са знацима краш синдрома. Нешто касније Бајвотерс након спроведеног истраживања описује улогу миоглобина у развоју реналне дисфункције-{Bywaters E.G.L., Popjak G. Experimental crushing injury: Peripheral vascular collapse and other effects of muscle necrosis in the rabbit // Surg. Gynecol. Obstet. 1942. . .}-
Почетком 1970. у бројним студијама наводи се појава рабдомиолизе као потенцијалног узрока акутне инсуфицијенције бубрега и код оштећења организма која нису изазвана повредом (нетрауматским поремећајима изазвана рабдомиолиза).-{Grossman R.A., Hamilton R.W., Morse B.M. et al. Nontraumatic rhabdomyolysis and acute renal failure // New England Journal of Medicine. 1974. . .}--{Koffer A., Friedler R.M., Massry S.G. Acute renal failure due to nontraumatic rhabdomyolysis // Annals of Internal Medicine. 1976. . .}-
Епидемиологија Рабдомиолиза је релативно ретка болест у свакодневном животу, а њену учесталост у општој популацији са сигурношћу је тешко утврдити. Ипак, у свету постоје следеће процене: У САД, у једној студији је процењено да се годишње јави око 2 болесника са рабдомиолизом на 10.000 особа, а друга студија је открила 26.000 случајева годишње. До 85% болесника са израженим трауматским оштећењима доживеће одређени степен рабдомиолизе. Болесници са тешким повредама код којих је дошло до развоја рабдомиолизе и бубрежне инсуфицијенције као њене компликације имају смртност од око 20%. Рабдомиолиза је значајан узрок акутне бубрежне инсуфицијенције. У једној студији, која је обухватила период од две године и 157 болесника, акутна бубрежна инсуфицијенција се развила у 16,5% болесника са рабдомиолизом. Краш повреда је уобичајена појава у великим катастрофама, а поготово у земљотресима. У око 50% особа са краш повредом као компликација повреде јавља се рабдомиолиза. Постоје и многи, нетрауматски, узроци који изазивају уништење миоцита и појаву рабдомиолизе; тровања алкохолом и сурогатима алкохола, дрога, угљен-моноксид, издувни гасови само су неки од узрочника-{Богович П. В., Миронов Л. Л. Синдром позиционного сдавления: причины развития и прогноз в зависимости от локализации//Тез. докл. VII Всероссийского съезда анестезиологов-реаниматологов. С. Петербург, }- Постоји и велики број ретких патолошких стања и обољења, као и лекова и хемијских једињења која проузрокују појаву рабдомиолизе.
Узроци рабдомиолизе могу бити разврстани као трауматски (физички) или као не-трауматски (не-физички). Физичким узроцима изазвана рабдомиолиза је у неким ситуацијама ограничена на одређени део тела (најчешће се ради о мускулатури удова), док рабдомиолизе због других разлога тежи да истовремено утиче на све мишиће у телу.
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;" |- ! style="background:lavender;" colspan="2"|<center> <big>Узроци и изазивачи рабдомиолизе</big></center>
|style="background:#d9d9d3" align="center"|Узроци|style="background:#d9d9d3" align="center"|Изазивачи|- |style="background:#d9d9d3" align="left"|1. ТРАУМАТСКИ (фИЗИЧКИ)|align="left"| |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|1.1. Трауматска рабдомиолиза |align="left"| Саобраћајне и индустријске повреде; Природне катастрофе, рат, тероризам; Дуг боравак у принудном положају (након можданог удара, због пијанства или продужених хируршких процедура које трају дуже од 6 часова) |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|1.2. Зачепљење (хипоперфузије)крвних судова мишића |align="left"| Тромбоза, емболија, компресије крвних судова, шок, стезање артерије током операције, или сепсе (због било ког разлога) |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|1.3. Прекомерна мишићна активност |align="left"| Физичко вежбање (нарочито у условима дехидрације при вежабању на повећаној температури и влажности ваздуха); Физичка мучења или злостављања; Епилептички напади; Психичка узнемиреност; Делиријум тременс; Тетанус; Предозирање „екстази“, амфетамин; Астматични статус; |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|1.4. Утицај електричне струје |align="left"| Електрична повреда изазвана високим напоном; Удар грома; Електрошок. |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|1.5. Прегеревање тела (хипертермија) |align="left"| Висока температура околине; Сепса; Неуролептични малигни синдром; Малигни топлотни удар. |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|2. НЕТРАУМАТСКИ (НЕ-ФИЗИЧКИ) |align="left"| |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|2.1. Метаболичке миопатије |align="left"| Недостатак ензима у дисајном ланцу митохондрија; Недостатак карнитина-палмитол трансферазе; Дефицит миоаденилдезаминазе; Недостатак фосфоркиназе; |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|2.2. Лекови и токсини |align="left"| Лекови који изазивају рабдомиолизу (Табела у наставку); Отрови змија и инсеката, инсектициди, тешки метали; Тровање месом рибе „-{Broocings}-“ (САД); Тровање месом Манића (Северна Европа) - болест -{Haff}-; Тровање месом препелица (углавном у пролеће када се ова птица храни травом богатом токсичним алкалоидом кониином) Тровање неким врстама гљива |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|2.3. Инфекција |align="left"| Локалне упале мишића (полимиозитис, метастаза инфекције у току сепсе); Системски учинци инфекције (синдром бактеријског шока, инфекције које изазивају; легионелозу, туларемију, салмонелозу, маларију фалципарум, грип, ХИВ, херпес и коксакиа вируси); |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|2.4. Поремећаји електролита |align="left"| Хипокалиемија; Хипокалцемија; Хипофосфатемија; Хипонатремија и хипернатремија; |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|2.5. Ендокрини поремећаји |align="left"| Хипотиреоидизам; Дијабетесна кома у комбинацији са поремећајима електролита |- |style="background:#d9d9d3" align="left"|2.6 Полиомиозит/дерматомиозитис |align="left"|
Механизам настанка Повреде мишића, као и њихово оштећење разним механизмима (неведеним у етиологији рабдомиолизе), резултују ланчаним механизмом који доводи до изласка јона калцијума у међућелијски простор. Вишак калцијума проузрокује патолошку интерреакцију актина и миозина која се завршава уништењем и некрозом мишићних и влакана
Из оштећених мишића излазе велике количине калијума, фосфата, миоглобина, креатин киназе (CK) и урата у циркулацију. У нормалним околностима физиолошка, концентрација миоглобин у плазми је веома ниска (од 0.000 до 0,003 -{mg/dl}-). Ако је више од 100 грама скелетних мишића оштећено, долази до засићења серума хаптоглобином. Миоглобин постаје „слободан“, што покреће процес његовог филтрирања у бубрезима. Због превелике концентрације миоглобина у бубрежном гломеруларном Филтрату, јавља се зачепљење бубрежних каналића, што има за последицу оштећење бубрега.
+ Механизми ћелијске деструкције у рабдомиолизи, Приступљено 09/2009. ЗнациМеханизамДиректно оштећење ћелијске мембране Краш повреда, комадање, пожар, бомбардовање, тровање, разарање Хипоксија мишићних ћелија доводи до осиромашења АТП Анаеробни услови: појава шока, васкуларна оклузија (као последиаца дисеминоване интраваскуларне коагулације) и компресије ткива Поремећај електролита омета рад натријум-калијум пумпе Хипокалиемија: повраћање, пролив, изражена диуреза (измокравање) Хипонатремија: тровање водомАкутна бубрежна инсуфицијенција Нефротоксично дејство слободних састојака миоцита
Клиничка слика мини|Тамнобраон мокраћа је карактеристичан знак код рабдомиолизе Брза дијагностика рабдомиолизе је од суштинског значаја за спречавање озбиљних компликација, ове болести, али њена дијагноза је компликована због променљиве природе поремећаја и неспецифичне клиничких симптома (који се често испољавају у различитим облицима). Класичну симптоматологију рабдомиолизе карактерише; Бол у мишићима Општа слабост Тамнобраон мокраћа. Клиничка слика рабдомиолиза се може испољити у распону од асимптоматске миоглобинемије до угрожавања живота отказом функције бубрега.Miller ML. Rhabdomyolysis. In: Rose BD, ed. UpToDate. Waltham, Mass: UpToDate; 2005.
Клиничке манифестације рабдомиолизе начелно се деле на;
Мишићно-скелетне (локалне) манифестације Бол у мишићима, слабост, малаксалост и контрактура, може да обухвати одређене групе мишића или је генерализована. Најчешће захваћене мишићне групе су мишићне групе удова и доњег дела леђа. Мишићи и тетиве могу бити натечени, што се на кожи може манифестовати модрицама, отоком и некрозом. Ове промене се виде у око 10% болесника. Неки болесници пате од јаких болова, који могу да се буду слични дубокој венској тромбози а бол у леђима може имитирати бубрежне колике. Слично томе, промене у мускулатури грудног коша могу бити праћене болом сличном „ангинозном“ болу.
Опште (системске) манифестације Опште манифестација рабдомиолизе укључују слабост, грозницу, убрзан рад срца (тахикардију), мучнину, повраћање, збуњеност, нервозу или делиријум, анурију... и повезане су са поремећајима у метаболизму електролита (нпр. слабост мишића и појава бола изазвана је хипокалијемијом).
Преко 50% болесника се не жали на болове у мишићима или општу слабост. Код таквих а и других болесника, иницијални клинички знак рабдомиолизе може бити промена изгледа (боје) мокраће, која варира од розе (боја чаја), до боје кока коле, и тамноцрне..
Дијагноза мини|Након краш повреда, у року од 6 часова треба очекивати појаву рабдомиолизе Анамнеза и објективни преглед могу да дају наговештај рабдомиолизе, али потврду дијагнозе дају лабораторијска испитивања.
Мерење нивоа серумских ензима мишића је битан параметар у процени поремећја који су код болесника праћени слабошћу или боловима у мишићима, али и за контролу резулата лечења одређених обољења мишића. Креатин киназа (CK), лактат дехидрогеназа (LD), аланин аминотрансфераза (ALT), аспартат аминотрансфераза (AST) и алдолазе су серумски ензими који се мере у клиничкој пракси код рабдомиолизе и краш синдрома, али и код многих других болести.