Queen

__БЕЗКН__

-{Queen}- () британски су рок састав основан у Лондону 1970. Њихова класична постава била је Фреди Меркјури (главни вокал, клавир), Брајан Меј (гитара, вокал), Роџер Тејлор (бубњеви, вокал) и Џон Дикон (бас). На њихова најранија дела утицали су прогресивни рок, хард рок и хеви метал, али се бенд постепено упуштао у конвенционалнија и радијски прилагођена дела укључивањем других стилова, попут арена рока и поп рока.

Пре него што су основали Квин, Меј и ​​Тејлор су свирали заједно у бенду Smile. Меркјури је био љубитељ Smileа и охрабрио их је да експериментишу са сложенијим сценским наступима и техникама снимања. Придружио се 1970. и предложио име "Queen". Дикон је регрутован у фебруару 1971. године, пре него што је бенд објавио свој истоимени деби албум 1973. Квин је први пут ушао у УК са својим другим албумом, Queen II, 1974. Sheer Heart Attack касније те године и A Night at the Opera 1975. донели су и постигли међународни успех. У последњој је представљена "Bohemian Rhapsody", која је остала на првом месту у Великој Британији девет недеља и помогла популаризацији формата музичког спота.

На албуму News of the World из 1977. године налазе се песме "We Will Rock You" и "We Are the Champions", које су постале химне на спортским догађајима. До раних 1980-их, Квин су били један од највећих стадионских рок бендова на свету. "Another One Bites the Dust" са албума The Game (1980) постао је њихов најпродаванији сингл, док је њихов компилацијски албум из 1981. Greatest Hits најпродаванији албум у Великој Британији и девет пута је платиниран у САД. Њихов наступ на концерту Лајв ејду 1985. године према разним публикацијама сврстава се међу највеће у историји рока. У августу 1986. године Меркјури је последњи пут наступио са Квином у енглеском Небворту. Године 1991. умро је од упале плућа - компликације АИДС-а - и Дикон се пензионисао 1997. Од 2004. Меј и ​​Тејлор су путовали под именом „Квин +" са вокалистима Полом Роџерсом и Адамом Ламбертом.

Квин су глобално присутни у популарној култури више од пет деценија. Процене њихове рекордне продаје крећу се од 170 до 300 милиона, што их чини једним од најпродаванијих музичких уметника на свету. Године 1990. Квин је добила Брит награду за изузетан допринос британској музици. Они су 2001. уведени у дворану славних рокенрола, а сваки члан који је компоновао хит синглове сва четири су 2003. уведена у дворану славних текстописаца. 2005. године добили су награду Ивор Новело за изузетну збирку песама од Британске Академије кантаутора, композитора и аутора, а 2018. им је уручена награда Греми за животно дело.

Историја Бенд је основан 1971. године (у пуном саставу).

Први албум не баш инвентивног назива Queen прошао је релативно лоше, без већег хита, и никако није најављивао једну од најблиставијих рок каријера. Већ са другим албумом ствари су постале много јасније, да би у годинама које следе Квин израстао у водећу рок атракцију у свету. Квин се сматра најуспешнијим британским бендом у последњих 30 година, до данас задржавши огроман број фанова широм света. Иако често оспоравани и ниподаштавани од стране критичара (које је Меркјури називао „исфрустрираним губитницима који никад нису ништа урадили у животу”) група се сматра једним од пионира глем-рока (glam-rock), хард-рока и хеви-метала. У вишемесечној анкети Канала 4 и еминентног VH1 музичког канала из 1999. године, Квин је изабран за другу највећу групу свих времена, одмах иза Битлса. Постали су чланови Рокенрол Куће Славних (Rock and Roll Hall of Fame) 2001. године. Од 1973. до 2005. продали су између 250 и 300 милиона плоча.

Највећи успех им је била песма Боемска рапсодија () из 1975. године. Била је број један 9 недеља на британским топ-листама, а забележила је успех широм света. Такође је прва песма са правим видео-клипом, што ће се убрзо после тога показати као стандард за све веће групе. Интересантно је да Фреди Меркјури, који је написао ову песму, никада није желео да открије о чему песма заправо говори. Брајан Меј је више пута рекао да му уопште није јасно о чему се ради у песми, што важи и за остале чланове групе. Самим тим се отворило доста шпекулација међу критичарима и фановима, од тога да песма говори о малолетничкој делинквенцији, до тога да је просатанистичка и има разне скривене поруке. мини|десно|250п|Квин у Франкфурту (1984) Бенд је престао са интензивним радом након смрти фронтмена Фредија Меркурија 24. новембра 1991, иако се никад није званично распао. Дикон се званично повукао из музике убрзо потом. Меј и Тејлор и даље учествују на повременим наступима и хуманитарним концертима.

Године 2005, је почела турнеја у сарадњи са певачем Полом Роџерсом. У овом, измењеном саставу не учествује Џон Дикон, а званични назив групе на концертима је „Квин + Пол Роџерс“ (). На концертима изводе већином хитове групе Квин, уз неколико препознатљивих Роџерсових песама. Od 2012 Брајан и Роџер успешно сарађују са Америчким певачем Адамом Ламбертом, са којим су од 2014 до 2018 одржали више заједничких светских турнеја. За лето 2019 Квин + Адам Ламберт су заказали нову турнеју по Сједињеним Америчким државама и Канади.

Лого Лого групе Квин, или њихов грб је креација Фредија Меркјурија, настала пред излазак првог албума, мада се не налази на његовом омоту. Овај лого је одмах постао препознатљиви симбол свима који су за групу Квин знали, били обожаваоци или не. На логоу се налазе хороскопски знаци све четворице чланова: два лава за Лавове (Дикон и Тејлор), краба за Рака (Меј), и две виле за Девицу (Меркјури). Лавови се налазе са обе стране стилизованог латиничног слова "Q", краба је изнад тог слова, са пламеним језицима изнад, а виле седе испод сваког од лавова. Унутар слова "Q" је круна, а читав лого наткриљује огромни феникс. Меркјури је у каснијем периоду често говорио да је лого напросто део времена у ком је настао (односно 70-их), а осим на омотима албума, често је могао бити виђен на предњој страни бубњева Роџера Тејлора на концертима током 70-их. Грб, односно лого групе Квин је имао неколико дизајна са идентичним мотивима, али другачије стилизованих, једнобојних или у пуном колору.

Наступи Због односа Фредија Меркјурија према публици, наступи групе Квин су били распродати месецима раније. Квин се три пута појавио на листи најпосећенијих концерата на листи. Први пут 20. марта 1981. на стадиону Моромби, у Сао Паулу, кад је било више од 131.000 људи на концерту. Дан касније концерт је посетило 120.000 људи. Њихов задњи наступ уживо је био у Небворт парку. На концерт је дошло 125.000 људи. Њихове песме као "We Will Rock You", "Radio Ga Ga" и "We Are The Champions" написане су у стилу да би је могли изводити са публиком. У току каријере групе Квин наступили су на преко 700 концерата широм света. Један од њихових најважнијих наступа је био на Лајв ејду.

Историја

1995—2003: Made in Heaven, концерт 46664 мини|усправно|Статуа Меркјурија поред Женевског језера у Монтреу, Швајцарска Последњи албум Квина са Меркјуријем, под називом Made in Heaven, објављен је 1995. године, четири године након његове смрти. На албуму се песме попут песама Too Much Love Will Kill You и Heaven for Everyone, направљене су од Меркјуријевих последњих снимака из 1991. године, материјала који је преостао из њихових претходних студијских албума и прерађеног материјала са соло албума Меја, Тејлора и Меркјурија. Албум садржи и песму Mother Love, последњи вокални снимак Меркјурија, који је завршио користећи бубањ машину, преко које су Меј, Тејлор и Дикон касније додали инструментал. Након завршетка претпоследњег стиха, Меркјури је рекао бенду да се „не осећа тако сјајно” и рекао, „завршићу га када се вратим, следећи пут”. Меркјури се никада није вратио у студио, остављајући Меја да сними последњи стих песме. Обе фазе снимања, пре и после смрти Меркјурија, завршене су у студију бенда у Монтреу, Швајцарска. Албум је достигао број један у Великој Британији након објављивања, што је њихов девети албум број један, и продат је у целом свету у преко 20 милиона примерака. Дана 25. новембра 1996. године у Монтреу је откривена статуа Меркјурија која гледа на Женевско језеро, скоро пет година од дана његове смрти.

Године 1997. Квин се вратио у студио како би снимио No-One but You (Only the Good Die Young), песму посвећену Меркјурију и свима онима који умиру прерано. Издата је као бонус песма на компилацијском албуму Queen Rocks касније те године. У јануару 1997. Квин је извео The Show Must Go On уживо са Елтоном Џоном у Бежар балету у Паризу, што је био последњи наступ и јавно појављивање Џона Дикона, који је одлучио да се повуче. Концерт у Паризу био је други пут да је Квин свирао уживо од смрти Меркјурија, што је навело Елтона Џона да их поново позове да наступају. Брајан Меј и Роџер Тејлор наступили су заједно на неколико церемонија доделе награда и добротворних концерата, са разним гостујућим певачима као главним вокалом. За то време, наступали су као Квин + праћени именом гостујућег певача. Године 1998. дуо се појавио на концерту Лучана Паваротија, када је Меј изводио Too Much Love Will Kill You са Паваротијем, а касније са Зукером Radio Ga Ga, We Will Rock You и We Are the Champions. Они су поново присуствовали и наступали на концерту Паваротија у Модени, Италија, у мају 2003. године. Неколико гостујућих певача снимило је нове верзије Квинових хитова под именом Квин +, као што је Роби Вилијамс, који даје вокал за песму We Are the Champions као саундтрек за филм A Knight's Tale (2001).

мини|Звезда Квина на Холивудској стази славних у 6358 Холивуд булевару Године 1999. објављен је албум Greatest Hits III. Албум, између осталих, садржи сарадњу Квин + Вајклеф Жан на реп верзији песме Another One Bites the Dust. На албуму се налазе и уживо верзије песама Somebody to Love са Џорџом Мајклом и The Show Must Go On са Елтоном Џоном. До тада, Квинова огромна продаја албума ставила их је на друго место уметника у Великој Британији са најпродаванијим албумима свих времена, иза Битлса. Квин је 18. октобра 2002. године награђена 2.207. Звездом на Стази славних у Холивуду, за њихов рад у музичкој индустрији, која се налази на 6358 Холивуд булевару. Дана 29. новембра 2003. године, Меј и Тејлор су наступили на концерту 46664 који је водио Нелсон Мандела на стадиону Грин Поинт, Кејптаун, како би подигли свест о ширењу ХИВ / АИДС-а у Јужној Африци. Нова песма, Invincible Hope, са Манделиним говором и приписана Квин + Нелсону Мандели, изведена је током концерта, а касније објављена на ЕП-у 46664: One Year On. Током тог периода, Меј и Тејлор су боравили у Манделином дому, дискутујући о томе како би се могло приступити проблемима у Африци, а две године касније бенд је постао амбасадор за 46664.

2004—2009: Квин + Пол Роџерс

мини|лево|Квин на наступу са Полом Роџерсом током њихове турнеје из 2005. године|alt=l-r:Paul Rodgers, Roger Taylor, and Brian May live in 2005 for the Queen + Paul Rodgers tour Крајем 2004. године, Меј и Тејлор су објавили да ће се поново окупити и вратити на турнеју 2005. године са Полом Роџерсом (оснивачем и бившим певачем група Free и Bad Company). Интернет страница Брајана Меја је такође навела да ће Роџерс бити представљен са Квином као Квин + Пол Роџерс, не замењујући Меркјурија. Дикон, који се повукао са музичке сцене, није учествовао у овом пројекту. У новембру 2004. године, Квин је била међу групама које су наступиле на UK Music Hall of Fame, а церемонија доделе награда је била први догађај на којем се Роџерс придружио Меју и Тејлору као вокал.