Ада је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Севернобанатском управном округу, иако се географски налази у Бачкој, односно на десној обали реке Тисе. Претходни назив места је био Острово (на Тиси). Према попису из 2022. било је 7.423 становника.

Овде се налазе Капела Дудварски и Српска православна црква Вазнесења Христовог у Ади.

Историја Из пописа Потиске војне границе из 1748. године Шанац "Острово" (Ада) има 178 граничара коњаника. Од тога 61 их је било изван војне службе. Активни припадници - њих 117, били су неједнако опремљени; само 50 их је имало потпуну коњичку војну опреме. Штаб су чинили официри њих шест, на челу са поручником Ристом Мирковићем и заставником Николом Дудварским. Када је реч о пешадији, било је 1748. године у месту 144 граничара. Тројица су стигла од Коморске власти а остали су ту од раније били. Пуну опрему је имало 49, а непотпуну 82 граничара.Официри су били: капетан Петар Јулинац, поручник Марко Милисављевић и заставник Теодор Мирковић."Мешовита грађа",... Током појединачног изјашњавања граничарских официра у вези будућег статуса, почетком новембра 1750. године за милитарски статус су се определи месни официри: хаднађи Риста Мирковић, Марко Милосављевић и Стеван Мајновић, те барјактари Никола Дудварски и Тодор Томин.Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.

Дудварски су били Срби стари племићи у Ади. Њихов родоначелник је Никола Дудварски граничарски заставник рођен 1709-1710. године. Постао је заставник 1739. године након вишегодишњег служења у Темишвару. У Осијеку је службовао до 1743. године, па премештен у Острово. Године 1750. определио се за провинцијални сталеж. Следеће 1751. године добио је племићку титулу и 44 ланца земље у Острову."Мешовита грађа", Београд 2011. године

У Ади је почетком априла 1854. године избио велики пожар током којег је страдало 300 домова. Новосадски лист "Србски дневник" се тада обраћао јавности тражећи помоћ за пострадале у Ади."Србски дневник", Нови Сад 1854. године

Демографија У насељу Ада живи 8544 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 4093 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Галерија

Спорт ФК АФК Ада ЖРК Халас Јожеф РК Потисје

Занимљивости Године 1927. тројица становника Аде, мађарске националности Шандор Капалош, Фабијан Керестеш и Андраш Решоцки су направило уметничко дело. Од белог мермера исклесали су ти "обични сељаци" попрсје почившег српског краља Петра Карађорђевића. Биста је требало да буде допремљена у београдски Народни музеј."Политика", Београд 1927. године

Напомене Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Ада, на којој се налазе два насеља, Ада и Стеријино.

Референце

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Време, 1. јан. 1937, стр. 7 (-{digitalna.nb.rs}-)

Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији