Бугојно

Бугојно је градско насеље и сједиште истоимене општине у средишњем дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ, на путу са сјевероистока ка југозападу и Јадранском мору. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Бугојно пописано је 15.555 лица.

Географија Бугојно се налази у средњој Босни, тачније у Средњобосанском кантону у подручју горњег тока ријеке Врбас у долини која се зове Ускопаљска долина између градова Горњи и Доњи Вакуф.

Бугојно се налази на надморској висини од око 550 м, а окружено је планинама Калин (1530 м), Рудина (1385 м) и Стожер (1662 м). У континенталном дијелу Босне и Херцеговине влада континентална клима са топлим љетима, пријатним прољећима и јесенима и хладним зимама са пуно снијега. Средоземна и континентална клима сусрећу се у средњој Босни и формирају посебан екосистем. Над околним планинама влада планинска клима.

Историја Археолошка налазишта у близини града показују да је овај крај насељен од бронзаног и млађег гвозденог доба. На овом подручју живјело је илирско племе Сардеати, као и Келти. На локалитету Под нађена је керамичка посуда на којој је урезан натпис од тридесетак знакова која датира из 6. вијека п. н. е. и представа тренутно најстарији писани споменик на подручју Босне и Херцеговине.Komentar na tekst R. Šalabalić, Archaelogia Iugoslavica, VIII, Beograd, 1967, str. 35 i dalje Римљани су овдје основали свој муниципијум Ад Матрицес.

Ускопаљска долина је први пут споменута 1244. године у једној повељи краља Угарске Беле IV. Овде су пронађени остаци цркве стари око 700 година.Хусеин Смајић из Бугојна неимар и звонар цркве (3. мај 2017) Падом Босне под турску власт 1463. године ови крајеви су укључени Клишки санџак.

Чипуљић је било самостално мјесто, а данас је дио Бугојна. Иван Фрањо Јукић га помиње као цинцарску населбину у којој још само неколико старијих баба зна цинцарски. Цинцари из Македоније који су ту доселили су већином били калајџије. Ту су се населили због и раније производње злата и живе и што је мјесто на путу из средње Босне за Далмацију. Пред Други свјетски рат их је било 120 кућа са 450 становника. Око две трећине су били калајџије. Њихове жене су плеле су по свој Босни чувене скопаљске (Скопље и околина) плетене чарапе.

Након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, Бугојно је постало сједиште котара. Послије Првог свјетског рата, Бугојно је постало дио Краљевине Југославије, прво у Травничкој области, од 1929. у Приморској бановини и од 1939. у Бановини Хрватској.

Споменик краљу Петру је откривен 1925.Илустровани лист, бр. 37 - 1925, стр. 14 Туристички потенцијал планине Копривнице је препознат, тако да је пред Други светски рат подигнут планински дом."Политика", 19. март 1941.

Други свјетски рат У Бугојну су маја 1941. почела прва страдања српског народа. У првој групи било је 22 најугледнија грађанина и сељака који су ухапшени и поубијани изнад села Ивањске, 31. маја 1941. године.

Покољи Срба у Бугојну и Купресу извршени су на Видовдан и Илиндан 1941. године. Поубијани и поклани бачени су у јаме.Јован Поповић, свештеник Бугојно, 3.9.1947. год.

Фра Мирко Радош био је главни организатор усташке акције против Срба у околини Купреса. Усташка недела извршена августа месеца против Срба у селу Маловану где је страдало око 70 људи, жена и деце, учињена су углавном по жељи жупника фра Радоша.

СФРЈ Након Другог светског рата Бугојно је израсло у центар регије. Бугојно је у социјалистичкој Југославији било познато као једно од резиденција Јосипа Броза Тита, а касније се открило да је тамо постојало подземно склониште за руководство СФРЈ у случају рата.

У Бугојну је 1950. основано предузеће Славко Родић Бугојно.

Рат у БиХ За вријеме рата у БиХ, на подручју Бугојна су 1993. забиљежени сукоби између претежно бошњачке Армије Републике БиХ и претежно хрватске милиције ХВО. То се одразило на исељавање Хрвата из тог краја. Тек након завршетка рата је дошло до повратка избјеглица, па Бугојно полако враћа свој мултиетнички карактер.

Битка за Бугојно вођена је од 18. до 28. јула 1993, у оквиру бошњачко-хрватског сукоба у средњој Босни. У борбама за контролу над градом сукобиле су се јединице Армије Републике Босне и Херцеговине и Хрватског вијећа одбране, а после више дана уличних борби Армија РБиХ преузела је контролу над Бугојном и већим делом општине. Завршна фаза сукоба уследила је после предаје дела снага ХВО 24. и 25. јула, док су се мањи окршаји у околини наставили још неколико дана.

Према налазима Хашког трибунала, 24. јула 1993. припадници Армије РБиХ заробили су око 100 војника ХВО и око 150 цивила, који су потом држани на више локација у Бугојну, где су поједини заточеници злостављани и пребијани. Касније је стадион „Искра” коришћен као заточенички објекат за хрватске заробљенике и цивиле, а Суд Босне и Херцеговине је у више предмета утврдио одговорност појединих припадника и функционера за ратне злочине над заточеницима у Бугојну.

Након завршетка рата у Босни и Херцеговини општина Бугојно је, у цјелини, ушла у састав Федерације Босне и Херцеговине.

Становништво Године 1931. насеље је имало је 1.903 становника.Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 485

Познате личности Недељко Билкић, српски фолк певач.

Галерија

Референце

Спољашње везе

Категорија:Општина Бугојно Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини