мини|десно|Двориште Амстердамске берзе, прве званичне светске берзе. Прва званична берза у данашњем смислу је прво осмишљена од стране менаџера и акционара Холандске источноиндијске компаније ране 1600. године. мини|Њујоршка берза на Вол стриту у Њујорку је највећа светска берза по укупном тржишној капитализацији уписаних компанија.
Берза, тржиште хартија од вредности или организовано тржиште, је физички и пословно организован простор, на коме се по строго утврђеним правилима тргује хартијама од вредности, новцем и страним средствима плаћања. Берза је институција финансијског тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила. Иако берзе у промет не уносе своје хартије од вредности, нити саме купују и продају хартије од вредности, оне спадају у финансијске институције, али нису интермедијарне финансијске институције.
Да би се продавала на одређеној берзи, хартија од вредности на њој мора бити регистрована. Обично постоји главна локација, барем за регистрацију, док је сама трговина хартијама од вредности знатно мање везана за физичко место, како савремена тржишта користе електронске комуникационе мреже, које им омогућавају већу брзину и смањење трошкова трансакција. Трговина на берзи је ограничена на брокере који су чланови берзе. Последњих година значајан део трговачких активности се пребацио са традиционалне берзе на бројне друге приступе трговању, као што су електронске комуникационе мреже, алтернативни системи трговања и приватни форуми., §§2:25 - 2:30 (Thomson West, 2013-2014 ed.). Почетна јавна понуда акција и обвезница се обавља на примарном тржишту, а даља трговина на секундарном. Берза је често најважнији део тржишта акцијама. Понуда и тражња на тржиштима акција су под утицајем бројних фактора који, као и на свим слободним тржиштима, утичу на цену акција. Обично није обавезно да акција буде емитована на берзи, нити да се даља трговина мора обављати на њој. Оваква трговина могу бити ванберзанска или приватна, и на овакав начин се обично тргује изведеним хартијама од вредности и обвезницама. Берзе су све више део светског тржишта хартија од вредности.
У свету су стандардни финансијски инструменти на новчаним тржиштима: краткорочне обвезнице трезора САД, обвезнице федералне агенције Владе Сједињених Држава, банкарски акцепти, комерцијалне хартије од вредности, у Србији су то: обвезнице Народне банке Србије, обвезнице комерцијалних банака и слични финансијски инструменти.
Историја
Рана историја upright=0.85|лево|мини|У Хамурабијевом законику је, поред осталог, забележено постојање каматних зајмова.
Идеја о задуживању датира још из старог света, о чему сведоче месопотамске глинене плоче на којима су овековечени каматни зајмови. Постоје неслагања међу научницима о томе када је обављена прва трговина акцијама. Једни као кључан догађај наводе оснивање Холандске источноиндијске компаније 1602. године, док други усмеравају ка ранијим дешавањима. Улрике Малмендиер, професор на Калифорнијском универзитету у Берклију, наводи да је тржиште акцијама постојало чак назад у старом Риму. Једна од најстаријих европских берзи је Франкфуртска берза, основана 1585. године у Франкфурту на Мајни.
У Римској републици која је постојала вековима пре него што је успостављена Римска империја, постојали су -{societates publicanorum}-, удружења предузимача и закупаца, који су спроводили изградњу храмова и обављали друге услуге за управу. Једна од услуга коју су пружали било је храњење гусака на Капитолу, као вид награде за гуске, након што је њихово гакање упозорило Римљане на Галску инвазију 390. године пре нове ере. Познати државник и говорник Цицерон је више пута напомињао да су чланови таквих удружења су имали -{partes}- тј. акције, а у једном од својих говора је рекао: Акције су имале високу цену у то време”. Овакав доказ, по мишљењу професора Малмендиера, указује да се инструментима могло трговати по флуктуирајућим ценама, које су зависиле од успеха удружења. -{Societas}- су изгубила значај у време императора, како су извршење већине њихових услуга на себе преузели директни државни извршиоци.
Обвезнице су касније уведена новина коју су проширили италијански градови-државе током касног средњег века и у раном ренесансном периоду.
Успостављање званичне берзе 300п||upright=0.85|десно|мини|Берза је своје име добила по гостионици „-{Haus ter burze}-” (у средини) у Брижу. Из градова холандског говорног подручја у Холандији, израз „бурш” се проширио на остале европске државе, где је добио облике „бурза”, „болса” и сл. У Енглеској се израз користио између 1550. и 1775, временом добивши назив „Краљевска берза“.
„Берза, свакодневна авантуристичка серија богатих, не би била то што јесте када не би имала своје успоне и падове. Берза такође има и многе друге особености које је издвајају. Оно што је заиста запањујуће је брзина којом је овај приступ достигао процват након што је 1611 године успостављена прва значајна берза хартија од вредности - откривено двориште у Амстердаму – и како и даље постоји, истина уз промене, на Њујоршкој Берзи 60-их година. Савремено трговање ХОВ – збуњујуће опсежан посао, који укључује милионе километра приватних телеграмских каблова, рачунара који могу да читају и копирају цео телефонски именик Менхетна за 3 минута и преко 20 милиона власника ХОВ, делују доста различито од неколицине Холанђана из XВИИ века који се ценкају на киши. Али правила игре су иста. Прва берза ХОВ је ненамерно била лабораторија у којој су се појављивала нова понашања људи. Аналогно томе, Њујоршка берза је такође друштвени експеримент који заувек доприноси бољем саморазумевању људског рода. Понашање пионира Холандске берзе ХОВ је веродостојно приказана у књизи „Конфузија конфузије“ написана од стране трговца ХОВ на Амстердамској берзи Јозефа де ла Веге, први пут објављене 1688. године.”Džon Bruks „Business Aventures“ (1968)Brooks, John (1968).
Док су италијански градови државе издали прве преносиве државне обвезнице, они нису развили другу састојак потребан за право тржиште капитала: тржиште ХОВ у модерном смислу. Почетком -{XVI}- века Холандска источноиндијска компанија (скраћено В. О. Ц. односно ВОЦ) је постала прва компанија у историји које је издала обвезнице и деонице јавности. Како је приметио Едвард Стрингхам (2015): „Компаније са преносивим акцијама датирају још из времена класичног Рима, али то није било дугорочно и није постојало секундарно тржиште за њих.“ ВОЦ компанија, формирана да убрза трговину зачинима, радила је као колонијални управник на данашњој територији Индонезије и оноликих земаља и то је подразумевало спровођење војних операција против воље изробљаваних староседелаца и против супарничких колонијалних сила. Управљање компанијом је било под контролом њених директора, док обични власници нису имали много утицаја на управу нити приступ рачуноводственим изводима компаније.
мини|278x278пиксел|Реплика источног Индијца холандске компаније Источне Индије / Уједињени Исток Индијска Компанија (ВОЦ). Холандска компанија Источна Индија била је прва корпорација која је икада била укључена берзу у модерном смислу. Другим речима, ВОЦ је била прва формално укључена јавна компанија на свету. Ипак, власници акција су добијали лепу награду за њихово улагање. Компанија је плаћала просечну дивиденду у износу од 16% годишње у периоду од 1602. до 1650. Иновације у финансијама у Амстердаму имале су многе облике. Године 1609. инвеститори предвођени Ајзаком Ла Мером формирали су први синдикат „тржишта опадајућих цена“(енг. Беар Маркет), али њихово трговање је имало скроман утицај на опадање цена акција, које се имале тенденцију да остану стабилне током целог -{XVII}- века. Од 20-их година -{XVII}- века, компанија је почела да издаје и прве корпоративне обвезнице. Језеф де ла Вега, познат и као Јозеф Пенсо де ла Вега и под другим варијацијама имена, био је Амстердамски трговац из шпанске јеврејске породице и плодан писац као и успешан бизнисмен у Амстердаму XВИИ века. Његова књига из 1688 „Конфузија конфузије“ објаснила је функционисање амстердамске градске берзе. То је најстарија књига о трговању ХОВ и унутрашњем функционисању берзе, која је узела облик дијалога између трговца, власника акције и филозофа. Књига је описала тржиште које је софистицирано али склоне испадима и Де ла Вега је понудио савет својим читаоцима на теме попут непредвидивости промена на тржишту и значају стрпљења код инвестирања.
У Енглеској, краљ Вилијам Трећи је настојао да модернизује финансије Краљевине како би платио своје ратове, тако да су прве државне обвезнице емитоване 1693. године и Банка Енглеске је основана наредне године. Убрзо након тога, енглеска акционарска друштва су постајала јавна.
Лондонским првим брокерима је, међутим, био забрањен приступ старом трговачком центру познатом као Ројалска размена, наводно због њихових непристојних манира. Уместо тога, нова размена је спроведена из кафића у улици Размене. Брокер Џон Кастаинг је до 1698. године, радећи у Џонатоновом кафићу, постављао регуларне листе акција и робних цена. Ти спискови су означили почетак Лондонске берзе.
Један од највећих финансијских мехура у историји се догодио око 1720. године. У центру тога је била компанија Јужно море, основана 1711. године како би спровела енглеску трговину са Јужном Америком и компанијом Мисисипи, фокусираном на трговину са француском колонијом Луизијана, и рекламирао га је шкотски финансијер Џон Лов, који је био ангажован као француски централни банкар. Инвеститори су преполовили акције, као и све остало што је било могуће. На врхунцу маније, 1720. године, била је чак и понуда компаније за извођење подухвата велике предности, али да нико не зна шта је то . мини|Гравура из 17. века која приказује Амстердамску берзу (Амстердамска стара берза, позната као Беурс ван Хендрик де Кеисер на холандском), коју је изградио Хендрик де Кеисер (око 1612. године). Амстердамска берза (сада Еуронект Амстердам) била је прва званична (формална) берза на свету када је почела да тргује слободно преносивим хартијама ВОЦ-а, укључујући обвезнице и акције. До краја исте године, цене акција су почеле да опадају, како је постало јасно да су очекивања о неминовном америчком богатству претерана. У Лондону, Парламент је усвојио Мехур акт, који је значио да само краљевски овлашћене компаније могу издавати јавне деонице. У Паризу, Џон Лов је добио отказ и напустио земљу. Размена акција је постала још више ограничена и слабија у наредним деценијама. Ипак, тржиште је опстало, и до 1790-их година акцијама се трговало у младим Сједињеним Државама. Њујоршка берза се отворила 17. маја 1792. године, под -{platanus occidentalis''}- (батнвуд дрво) у Њујорку, како су 24 брокера потписали Батнвудшки споразум, пристајући да тргују са пет хартија од вредности испод тог батнвуд дрвета.
Улога берзе Берза има више улога у економији. Неке од њих су:
Прикупљање капитала за пословање Поред кредитног потенцијала који се пружа појединцу или фирми од стране банкарског система, у облику кредита или зајма, берза пружа компанијама које поседују зграду да прикупе капитал за проширење продајом акција инвестиционој јавности.