мини|десно|250п|Остаци лобање , која припада старијем палеолиту Палеолит или старије камено доба, је период који се протеже од пре 2,6 милиона година до 10.000. године п. н. е. Обележио га је настанак и развој хоминида и првобитног оруђа и оружја, најчешће од камена (треба напоменути да су нађени и остаци оруђа и оружја и од кости и рога) по чему и добија назив камено доба. Антрополози су проучавањем скелетних остатака могли да одреде физичке особине тадашњих организама.
Сама реч палеолит потиче од грчке сложенице παλαιολιθικός - од речи - παλαιός - „стар“ и λίθος - „камен“.
Палеолит смењује следеће доба - мезолит.
Подела палеолита Рани палеолит (2,6 милиона година до 120.000. п. н. е.) користе се прве, примитивне камене алатке (појава и ) Средњи палеолит (300.000 до 30.000. п. н. е.) - доба неандерталаца, јавља се савршеније оруђе. Касни палеолит (40.000 до 11,000. п. н. е.). Јављају се први језици, епоха кромањонског човека.
У геолошкој хронологији ово је епоха плеистоцена
Доњи палеолит Доњи плеистоцен од пре 2,6 милиона година до пре 730.000 Доњи палеолит Средњи плеистоцен од пре 730.000 до пре 128.000 година Средњи палеолит Горњи плеистоцен од пре 128.000 до пре 40.000 година Млађи палеолит Горњи плеистоцен од пре 40.000 година до пре 13.000 година
Генеза човека кроз палеолит
Хоминиди
Најстарији нађени остаци примата потичу из периода од пре 65 милиона година, а нађени су у Пургатори Хилу (САД). По налазишту су и названи . Око пре 35-25 милиона година одваја се линија хоминида. Хоминиди до пре 8, односно 7 милиона година заузимају саване, током овог времена -и се усправљају.
Хоминиди су прва човеколика бића. Више су личили на мајмуне али су по усправном држању и конструкцији шаке подсећали на човека. Појавили су се на Земљи пре око 3,5 милиона година на подручју Африке. Ричард Лики син чувених антрополога Луиса и Мери Лики пронашао је у Кенији 1969. године прву комплетну лобању хоминида који је у научној класификацији означен као врста аустралопитекуса.
Основне фазе хоминизације
1. ФАЗА до 65 милиона година Најстарији примат пронађен у Пургатори Хилу у САД 2. ФАЗА до 35 милиона година Олигопитек, Еолопитек, Египтопитек, Проплиопитек (претходници -usa) 3. ФАЗА до 25 милиона година „Избор“ - одваја се линија хоминида први пут се јавља 32 зуба (као код савременог човека) 4. ФАЗА до 8/7 милиона година Рамапитек (који се усправља) запремина мозга - 400 -{cm³}-, почиње „почовечавање“ 5. и 6. ФАЗА до 200/100.000 година „очовечавање“ Аустралопитек - „хомо фабер“ Хомо хабилис Хомо еректус Овладавање ватром, карактеристике хоминида: 1-1.5-{m}- висина, 20-30-{kg}- тежине и 500-{cm³}- 800-{cm³}- запремина мозга 1000-{cm³}- запремина мозга 7. ФАЗА почиње пре око 100.000 година период Разумног човек и Неандерталца запремина мозга 1200 до 2000 -{cm³}-
Хомо хабилис
Пре око 2 милиона година у Африци се појавио први прави човек (припадник рода човек (хомо)). Он се изгледом још увек разликовао од данашњег човека. Био је нешто виши од хоминида и имао је већи мозак али је још увек ходао погрбљен а тело му је било обрасло длаком. Споразумевао се крицима и покретима руку а оно што га је чинило човеком била је вештина прављења оруђа. Зато су га научници назвали вешт човек (хомо хабилис).
Његово оруђе био је обичан камен оштрих ивица који је добијао ударањем већег камена о стену. Израда прве алатке означава почетак старијег каменог доба. Хомо хабилис| или вешти човек је оштрим каменом могао да разбије орахову љуску или корњачин оклоп, да отвори шкољку или да убије глодара али не и да лови веће животиње. Хранио се углавном биљкама, јестивим плодовима, пужевима и скакавцима. Стално је био у покрету трагајући за храном, није имао станиште а у случају непогоде склањао се под природне заклоне, као што су надстрешнице од стења. У пећине није улазио јер су их насељавали јачи од њега — пећински лав, сабљозубе мачке и други месождери. Вешти човек је користио ватру за грејање и одбрану од животиња али само ако би је нашао у природи. Кретао се у групама чија је величина зависила од расположиве хране. Прве људске заједнице су се састојале од вероватно 15 до 20 чланова, називамо их чопор или хорда пошто је у њима као и код многих животиња право јачег, вођа је увек био најснажнији мушкарац.
Хомо еректус
старост - (?)1,5 милиона година - 200.000 година висина тела - 160-165 -{cm}- мождана запремина - 700-1000-{cm³}- одлике лобање:незнатно пресвођавање можданог дела лобање, надочни лукови масивни и наглашени, посторбитално стезање слепоочног угла, коштани зидови веома дебели, у окципиталној пројекцији ширина лобање лежи ниско одлике лица: велика ширина носног отвора, мандибула велика и масивна, као и зуби, обрадак раван, очњаци нешто више одвојени посткранијални скелет:карактеристике хоминида култура: култура камених језгра, почиње употреба ватре
Пре око 1,6 милиона година настао је усправљен човек (хомо еректус). Био је растом висок скоро као савремен човек, имао је 2/3 кранијалног капацитета савременог човека. Правио је бољи алат од вештог човека, јер се служио обликованим каменом. Умео је да направи и дрвено копље помоћу кога је могао да лови и крупније животиње. Усправљен човек је био први ловац. Јео је више меса од својих предака и огртао се животињском кожом. Његово највеће достигнуће је вештина паљења ватре. Уз помоћ ватре је спремао и кувану храну, што му је вероватно продужило животни век и могао је да се брани од непријатеља. Почиње да прелази и на друге континенте.
Хомо сапијенс и хомо неандерталенсис
Пре око 300 000 година појављује се хомо сапијенс (дословно „разуман човек”). Основна карактеристика је говор. По физичким одликама био је исти као и ми мада су постојале неке под врста које су се разликовале као што су неандерталци.
Неандерталац (хомо неандерталенсис) је назив за посебну врсту праисторијског човека који је насељавао Европу. Име је добио по долини речице Неандер у Немачкој, где су пронађени његови остаци. Неандерталци су били виши и снажнији од данашњег човека.
Датују се у 120.000 до 35.000 година. Сматра се да су били високи 160 до 165 -{cm}-, мождане запремине 1200-1600 кубних центиметара.
Дели се у три групе: пренеандерталац, ова група морфолошки припада неандерталцу, али одлике нису екстремно изражене. Типични представници су нађени на локалитетима Сакопасторе (Италија) и у Крапини (Хрватска) пресапиенс, налаз лобање из Штајнхајма најбоље репрезентује ову групу, као и лобања из Скул V из Израела. Ова група је базична форма за даљи развој ка човеку (ка сапиенс типу) класични неандерталац - класична група са израженим одликама.
Одлике неандерталаца старост - 100.000-40/35.000 година висина тела - 160-165 -{cm}- мождана запремина - 1200-1600 -{cm³}- одлике лобање:раван кров лобање, затиљак мање или више повијен, надочни лукови присутни целом ширином чела, чело релативно мало повијено, посторбитално стегнута слепоочна кост одлике лица: недостаје, вилице врло масивне, велики угао зуба (зубни низ) повучен обрадак (супротно од форме савременог човека) посткранијални скелет:карактеристике хоминида култура: култура језгра и одбитка, окресивање алатки, употреба ватре, сахрањивање покојника
Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део, пошто је унутрашњост била мрачна и влажна. Неандерталци су били веома напредни за своје доба. Они су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, што указује на то да су веровали у загробни живот. Њихове заједнице нису имале особине хорде или чопора, јер су бринули о слабима и болеснима. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад. Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва. Неандерталци су изумрли између 40.000 и 30.000 година п. н. е. а да нико не зна зашто. Могуће је да нису успели да се прилагоде новом таласу захлађења или су их можда истребили преци данашњих људи. Највероватније је да су се малобројнији неандерталци измешали са разумним човеком који је населио Европу.
Одлике Разумног човека мини|десно|200п|Лобања кромањонца старост - 35.000 година висина тела - 150-200 -{cm}- мождана запремина - 1200-2000-{cm³}- одлике лобање: хватиште мишића на лобањи слабо изражена, чело у латералној пројекцији близу вертикале, надочни луци нису развијени целом дужином, затиљак лежи око средине задњег лобањског лука, велики лобањски отвор помакнут напред, што је резултат усправног хода одлике лица: редукција виличног апарата, незнатна величина зуба, трећи молар је обично мањи или чак редукован, конкаван профил горње вилице, присутна само код Х. сапиенса, на доњој вилици присутан истурен обрадак посткранијални скелет:релативно танке и лаке кости култура: култура оруђа са доминантним оштрицама, рађа се уметност
Између 35.000 и 20.000 година п. н. е. праисторијски људи су унапредили израду ловачког оружја и направили нова, као што су лук и стрела, коштана удица и бодљикави харпун. Открили су и коштану иглу, што им је омогућило да шију одећу, кожне чамце и да израђују накит. Они и даље живе номадским начином живота, али се, захваљујући богатом улову, дуже задржавају на једном месту. Око 20.000. године п. н. е. почели су да прелазе из Азије у Аустралију на чамцима и сплавовима, а у Америку копном, на месту данашњег Беринговог мореуза. Овом напреднијем праисторијском човеку научници су дали латински назив Хомо сапиенс сапиенс, што значи веома разуман човек. Зову га још и савремен човек.
Просечна висина је 150-200-{cm}-, мождана запремина 1200-2000 кубних центиметара. Распрострањеност у првих 20.000 година само у Европи, Азији и Африци, а пре око 15.000 година и у Америци.
Припадници ове врсте су и кромањонци, који су се појавили у Европи пре око 35.000. Име су добили по пећини Кромањон у јужној Француској, где су први пут пронађени њихови остаци. Са широким челом, добро дефинисаном вилицом и малим обрвичним костима, изгледали су као данашњи људи. Кромањонци су били изузетни ловци, бољи од неандерталаца. Хватали су бизоне, јелене, мамуте, ирвасе и друге животиње, о чему сведоче призори лова које су насликали на зидовима пећина.
Културе млађег палеолита десно|150п|мини| Бифацијална палеолитска артефакта Шателперон култура, прелаз између мустеријера и млађег палеолита (35.000 година). За ову културу су карактеристични једноставни издужени стругачи, благо заобљени ножеви са ретушом на једној ивици. Орињачка култура, назив је добила по Орињаку, у пределу горње Гароне, датује се у 30.000 годину. Широко је распрострањена у Западној Европи. Одговара кромањонским људима. Инвазивног је порекла из централне Европе. Оруђа су врло брижљиво и квалитетно обрађена (оштро окресивање са уским паралелним браздама). Карактеристични су чунасти стругач, повијено длето у дугачка сечива са две сечице. Коштани алат је такође присутан и то: копља (кратка, робусног облика и засечена при дну), игле, шила, шиљци. Прављене су командне палице од рога. У орињаку је почетак апстрактне фигуралне уметности (пластика, цртежи, гравуре у костима, камену итд) Значајни локалитети су: Алтамира (Шпанија), Орињак, Фон де Гом, Лосел, Пећина Ласко (сви у северној Француској), Костјенки (Русија).