Бундеслига () је највиша професионална фудбалска лига Немачке и једна од најквалитетнијих фудбалских лига света.
На врху немачког система фудбалске лиге, Бундеслига је главно фудбалско такмичење. Бундеслига броји 18 тимова и делује по систему промоције и испадања у 2. Бундеслигу. Сезона траје од августа до маја. Већина утакмица игра се суботом и недељом, а неколико и радним данима. Сви клубови из Бундеслиге квалификују се за Куп Њемачке. Победник Бундеслиге квалификује се за Суперкуп Њемачке.
Педесет шест клубова такмичило се у Бундеслиги од њеног оснивања. Бајерн Минхен је 34 пута освајао титулу, највише међу клубовима Бундеслиге. Међутим, Бундеслига је имала и друге шампионе, међу којима су Борусија Дортмунд, Хамбургер, Вердер Бремен, Борусија Менхенгладбах, Штутгарт и Бајер Леверкузен. Бундеслига је једна од најбољих националних лига, рангирана је на четвртом месту у Европи према рангу УЕФА коефицијента лиге за сезону 2020/21, на основу учинака у европским такмичењима у протеклих пет сезона. Бундеслига је прва фудбалска лига на свету по просечној посећености од свих спортова, просек од 45.134 навијача по утакмици током сезоне 2011/12. био је други по висини у било којој спортској лиги на свету после америчке Националне фудбалске лиге. Бундеслига се емитује на телевизији у преко 200 земаља.
Бундеслига је основана 1962. у Дортмунду, а прва сезона започела је 1963. Структура и организација Бундеслиге, заједно са осталим немачким фудбалским лигама, претрпеле су честе промене. Бундеслигу је основао Фудбалски савез Њемачке (), али сада њоме управља њемачка фудбалска лига ().
Преглед
Бундеслига се састоји од двије лиге, 1. Бундеслиге и 2. Бундеслиге. 2. Бундеслига је за један ранг нижа лига која постоји од 1974. године.
Бундеслиге су професионална такмичења, као и 3. Лига. Док су све остале лиге аматерског карактера, иако није неуобичајено да послују и дјелују веома професионално (потписивање уговора са играчима и сл.).
Фудбалска лигашка структура Њемачке / 1903. до данас ЊемачкаЊемачка Западна ЊемачкаЗападна ЊемачкаЗападна ЊемачкаЊемачка ЊемачкаИсточна ЊемачкаКласа2008—данас1994—20081974—19941963—19741946—19631933—19451903—1932НДР 1949—1991 I БундеслигаБундеслигаБундеслигаБундеслигаОберлигаГаулигаВербандслигаНДР Оберлига II 2. Бундеслига2. Бундеслига2. БундеслигаРегионална лига2. ОберлигаБециркслигаБециркслигаНДР Лига III 3. ЛигаРегионална лигаАматерска Оберлига1. Аматерска лига1. Аматерска лига▼ ???▼ ???НДР Лига IV Регионална лигаОберлигаВербандслига2. Аматерска лига2. Аматерска лига Бециркслига V ОберлигаЛандеслига/Вербанцлига1ЛандеслигаА-КласаА-Класа Општинска класа VI ЛандеслигаБецирксоберлига2▼ ???Б-КласаБ-Класа VII БецирксоберлигаБециркслига Ц-Класа Ц-Класа VIII БециркслигаОпштинска лига3 IX Општинска лигаОпштинска лига А X Општинска лига АОпштинска лига Б XI Општинска лига БОпштинска лига Ц XII Општинска лига Ц 1 Раније се звала „ландеслига“, негдје и „вербандслига“. 2 Бецирксоберлига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу. 3 Општинска лига није успостављена у свим крајевима, нпр. у Средњем Порајњу.
Испод класе 2. Бундеслиге, лиге су углавном подијељене на регионалној основи. На примјер, Регионаллига се тренутно састоји од сјеверне и јужне (-{Nord division, Süd division}-), а оберлига се састоји од 9 група, које представљају савезне државе или велике градске или географске површине. Класе испод Оберлиге се регионално разликују. Лигашка структура се често мијењала, обично репрезентујући степен развоја тог спорта у тим регионима. Почетком 1990е, након политичких услиједиле су и спортске, односно промјене у организацији такмичења као и уједињење лига бивших одвојених Њемачких држава.
Посједовање лиценце је за један клуб услов учествовања у такмичењима њемачке бундеслиге. Сходно томе, недостатак исте представља принудно учешће у такмичењима једне од регионалних лига.
Распоред утакмица У току године, сваки клуб игра против сваког клуба по двије утакмице. Једну код куће, а једну у гостима. Сезона траје од августа до маја или јуна, у годинама европских или свјетских првенстава и до априла. Од 1980. постоји и зимска пауза (децембар и јануар). Утакмице почињу суботом у 15:30 сати (у задње вријеме мањи дио утакмица се игра и петком и недјељом).
Клуб са највише освојених поена на крају сезоне постаје првак Њемачке. Два посљедња клуба на табели, падају директно у 2. лигу, док 16-ти игра релегационе утакмице са трећепласираним из друге лиге. Побједник остаје, односно прелази у прву лигу.
Један клуб за побједу у једној утакмици добија три поена а његов противник нула поена. За неријешен резултат оба клуба добијају по један поен. При изједначеном броју поена на табели на крају сезоне, више се пласира онај са бољом гол разликом. При изједначеној гол разлици се више пласира клуб са више постигнутих голова. При изједначеном броју постигнутих голова, игра се одлучујућа утакмица. Њен побједник се позиционира више на табели.
Историја Општи подаци
Још 1932. је тадашњи председник фудбалског савеза Феликс Линеман () тражио увођење „царске лиге“, једне лиге професионалаца у којој треба да се такмиче најбољи клубови Њемачке. Тај предлог је од регионалних фудбалских удружења био одбијен. До шездесетих година је првак Њемачке одређиван разигравањем регионалних првака, док је на истоку, од сезоне 1949/1950, првак ДДР-а одређиван у ДДР лиги.
Поновну иницијативу за оснивањем савезне Њемачке фудбалске лиге је 1962. покренуо тадашњи предсједник фудбалског савеза Херман Нојбергер (), пар седмица после завршетка светског првенства у Чилеу, где је репрезентација Њемачке била избачена у четвртфиналној утакмици из даљег такмичења. 28. јула 1962. је на седници фудбалског савеза, коначно одлучено успостављање Њемачке савезне фудбалске лиге за сезону 1963/1964.
Пре је лига имала 16 клубова, 5 из јужне, 5 из западне, 3 из северне, 2 из југозападне и један из берлинске регионалне лиге. За избор представника регионалних лига су спортски и економски критеријуми били одлучујући, с тим да је из једног града само један тим могао бити изабран. Своју кандидатуру за пријем у савезну фудбалску лигу, је поднијело укупно 46 клубова. Одлучујући критеријум за избор су били резултати задњих 12 година.
Оснивачки чланови прве савезне фудбалске лиге Из регионалне лиге сјевер: Ајнтрахт Брауншвајг, Вердер Бремен, Хамбургер Из регионалне лиге запад: Борусија Дортмунд, Келн, Meidericher SV (данас: Дуизбург), Пројзен Минстер, Шалке 04 Из регионалне лиге југозапад: Кајзерслаутерн, Сарбрикен Из регионалне лиге југ: Ајнтрахт Франкфурт, Карлсруе, Нирнберг, Минхен 1860, Штутгарт Из регионалне лиге Берлин: Херта Берлин
Сезона Шампион БундеслигеDFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. - Bundesligameister 1963/64 Келн 1964/65 Вердер Бремен 1965/66 Минхен 1860 1966/67 Ајнтрахт Брауншвајг 1967/68 Нирнберг 1968/69 Бајерн Минхен 1969/70 Борусија Менхенгладбах 1970/71 Борусија Менхенгладбах 1971/72 Бајерн Минхен 1972/73 Бајерн Минхен 1973/74 Бајерн Минхен 1974/75 Борусија Менхенгладбах 1975/76 Борусија Менхенгладбах 1976/77 Борусија Менхенгладбах 1977/78 Келн 1978/79 Хамбургер 1979/80 Бајерн Минхен 1980/81 Бајерн Минхен 1981/82 Хамбургер 1982/83 Хамбургер 1983/84 Штутгарт 1984/85 Бајерн Минхен 1985/86 Бајерн Минхен 1986/87 Бајерн Минхен 1987/88 Вердер Бремен 1988/89 Бајерн Минхен 1989/90 Бајерн Минхен 1990/91 Кајзерслаутерн 1991/92 Штутгарт 1992/93 Вердер Бремен 1993/94 Бајерн Минхен 1994/95 Борусија Дортмунд 1995/96 Борусија Дортмунд 1996/97 Бајерн Минхен 1997/98 Кајзерслаутерн 1998/99 Бајерн Минхен 1999/00 Бајерн Минхен 2000/01 Бајерн Минхен 2001/02 Борусија Дортмунд 2002/03 Бајерн Минхен 2003/04 Вердер Бремен 2004/05 Бајерн Минхен 2005/06 Бајерн Минхен 2006/07 Штутгарт 2007/08 Бајерн Минхен 2008/09 Волфсбург 2009/10 Бајерн Минхен 2010/11 Борусија Дортмунд 2011/12 Борусија Дортмунд 2012/13 Бајерн Минхен 2013/14 Бајерн Минхен 2014/15 Бајерн Минхен 2015/16 Бајерн Минхен 2016/17 Бајерн Минхен 2017/18 Бајерн Минхен 2018/19 Бајерн Минхен 2019/20 Бајерн Минхен 2020/21 Бајерн Минхен 2021/22 Бајерн Минхен 2022/23 Бајерн Минхен 2023/24 Бајер Леверкузен 2024/25 Бајерн Минхен 2025/26 Бајерн Минхен
1960-е У сезони 1964/65 је Херти из Берлина одузета лиценца због исплаћених великих сума играчима, па је клуб у следећој сезони морао да игра у другоразредној регионалној лиги. По табели прве сезоне лигу је требало да напусте и Шалке 04 и Карлсруе, али после жалбе тих клубова је одлучено да се број тимова у лиги повиси на 18 и да та два клуба те сезоне не напуштају лигу. Из Берлинског регионалног удружења је примљена у лигу и Тасманија Берлин, али се после те сезоне и закључног напуштања бундеслиге прославила по негативним рекордима свих времена у првој савезној фудбалској лиги (најмање голова: 15, највише примљених голова: 108, најмање поена: 8, најмање побједа: 2, највише пораза: 28, најмање гледалаца: 827 и највећа серија недобијених утакмица: 31). У истој години 1965, у бундеслигу долазе и два, каснија доминирајућа клуба лиге; Борусија Моенхенгладбах и Бајерн Минхен.
1970-е Почетком седамдесетих, је бундеслига, због тзв. „бундеслига скандала“ изгубила на угледу - који се после побједа на европском првенству 1972. и свјетском првенству 1974. нагло поправља. Борусија Менхенгладбах је по први пут у историји бундеслиге успјела да одбрани титулу првака Њемачке (1970/71). Након тога Бајерн Минхен по први пут, осваја ту титулу три пута за редом (1972/1973/1974). Тај резултат успијевају поновити само Борусија Менхенгладбах (1975/1976/1977) и поново Бајерн Минхен (1985/1986/1987 и 1999/2000/2001). Највишу побједу у историји бундеслиге је остварила Борусија Менхенгладбах против Борусије Дортмунд 1978. гдје је побиједила са 12:0.
1980-е Осамдесетих година је примијећено опште смањење гледалаца прволигашких утакмица. То се објашњава масовним одливом звијезда њемачког фудбала у иностранство као и појавом проблема хулигана на стадионима. Успјех тениских звијезда Њемачке тих година, Бориса Бекера () и Штефи Граф (), је додатно утицао да се интерес гледалаца већински окренуо тениским догађањима.
1990-е Године 1991. је фудбалском савезу Њемачке прикључен Фудбалски савез ДДР-а и источноњемачки клубови Ханза Росток и Динамо Дрезден се у сезони 1991/92. прикључују савезној фудбалској лиги, која у том прелазном периоду броји 20 клубова.
Почетком 1990-их, бундеслига добија поново на популарности, што се објашњава спортским успјесима њемачке фудбалске репрезентације (прво мјесто на свјетском 1990. и на европском првенству 1996) као и маркетиншким акцијама фудбалског савеза.
Данас До 2001. за Бундеслигу је био одговоран Њемачки фудбалски савез, а од те године, одговорност преузима новооснована Њемачка фудбалска лига, као приватна подорганизација фудбалског савеза. Она добија надлежности додјеле лиценци клубовима као и за маркетинг лиге.
Утакмицом Хамбургер - Бајерн Минхен, 24. август 2003. године, Бундеслига је прославила свој 40. рођендан. Те године се уводи пракса означавања броја побеђених шампионата, звездама Бундеслига на дресовима клубова.
До сада, на својим дресовима, 6 клубова носи звијезде Бундеслиге: 15п 15п 15п 15п 15п Бајерн Минхен (34 пута шампион) 15п 15п Борусија Дортмунд (8 пута шампион) 15п 15п Борусија Менхенгладбах (5 пута шампион) 15п Вердер Бремен (4 пута шампион) 15п Хамбургер (3 пута шампион) 15п Штутгарт (3 пута шампион)
Умијешаност њемачког судије Роберта Хојцера () у скандал манипулисања спортским опкладама 2005. године, је довела до кризе у лиги али не и до пада броја гледалаца. У току 306 утакмица сезоне 2005/2006, утакмице је посјетило преко 11,56 милиона навијача (просечно 37.781 гледалаца по једној утамици), што је више од просјечног броја гледалаца у лигама Шпаније, Италије или Енглеске.
Клубови у сезони 2025/26.