Брчко је град на сјевероистоку Босне и Херцеговине. Административно је сједиште Брчко Дистрикта. Према попису из 2013. у граду Брчко је пописано 39.893 лица, а у цијелом дистрикту Брчко 83.516 лица.Popis 2013. u BiH У граду данас релативну већину становништва чине Срби, а у значајном броју су заступљени и Бошњаци.
Географија мини|лево|200п|Мост преко Саве у Брчком
Град Брчко је смештен у Посавини, на десној обали ријеке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке, на 44° 52" сјеверне географске ширине и 18° 48" источне географске дужине, на 95 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.
Клима Средња годишња температура износи 11,2°C, а клима је умерено-континентална са 760 -{mm³}- падавина годишње.
Историја У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.
У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Српске кнежевине, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.
Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског ејалета, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.
Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске. 1892. у Брчком је изграђена градска већница у псеудомаварском стилу. Аустроугарска је 1908. године анектирала Босну и Херцеговину и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.
Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. У ово време, место је сматрано средиштем шљиварске производње, расадник је основан 1929."Политика", 14. авг. 1936,
Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би 1945. постао део Федералне Државе Босне и Херцеговине, једне од земаља Демократске Федеративне Југославије која ће недуго потом бити преименована у Народну Републику Босне и Херцеговине у склопу ФНРЈ.
Током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), на овом простору се налазио српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БиХ), да би, након арбитражне одлуке, 2000. године био успостављен Брчко Дистрикт, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.
Становништво
мини|250п|Град Брчко у Брчко Дистрикту
Саобраћај мини|Жељезничка станица у Брчком Град је важан транзитни центар и кроз њега пролази најважнија путна комуникација која повезује западни с источним дијелом Републике Српске те централни део Федерације БиХ са Хрватском и Посавским кантоном.
Поред веома значајних копнених комуникација, Брчко има и савремено опремљену луку на реци Сави, која се уклапа у јединствени пловни пут од Црног до Северног и Балтичког мора.
Привреда Брчко има значајне индустријске капацитете.
Спорт Брчко је сједиште фудбалских клубова Јединство, Локомотива и Илићка 01. Сваке године последњу суботу пред Видовдан, одржава се атлетска манифестација Видовданска трка, двоструки носилац плакете ИААФ (за 2009. и 2012. годину).
Градови побратими Самсун Сент Луис Смедеревска Паланка
Галерија
Референце
Спољашње везе
Туристичка организација Брчко Дистрикта Здравствени центар
Категорија:Насељена мјеста у Брчко дистрикту Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини