Данило Бата Стојковић (Београд, 11. август 1934 — Београд, 16. март 2002) био је српски глумац.
Биографија Бата је рођен у Београду 11. августа 1934. године у породици Алексе Стојковића, угледног предратног велетрговца дрвима и угљем. Одрастао је на Чубури, уз рођеног брата Жику, потоњег познатог београдског интелектуалца и публицисту. Живео је у Београду са супругом Олгом.
Један од пресудних тренутака у каријери Бате Стојковића је била представа из 1953. године, на Пашином брду у којој је играо у Чеховљевој представи „Крчма на главном друму”. У публици је био и Добрица Милутиновић, који је након представе пришао Бати и узбуђено му рекао: „Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац.”
На Факултету драмских уметности у Београду га је примио Томислав Танхофер, а дипломирао је код Јосипа Кулунџића 1959. године, улогом Ђорђа Црнојевића из Јакшићеве „Јелисавете” и Капетана ватрогасца из „Ћелаве певачице”.
Остварио је велики број улога на филму и у позоришту. Најпознатије су му улоге у филмовима Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг и Балкански шпијун, за које је награђиван бројним наградама.Поводом смрти Данила Бате Стојковића, Драшко Аћимовић, Балканмедиа, Приступљено 16. априла 2011.
Преминуо је 16. марта 2002. године, у 68. години после тешке болести, а његова урна је након кремације смештена у розаријум београдског Новог гробља.Данило Бата Стојковић, Приступљено 18. априла 2011.
Почетак глумачке каријере Позоришну каријеру започео је у Југословенском драмском позоришту (ЈДП; 1959), а 1962. постао је стални члан ансамбла Атељеа 212. Публика га је посебно заволела у „Звездара театру”, у улогама које је Душан Ковачевић писао за њега. Први пут на сцену ЈДП изашао је 1956. године и играо слугу у „Магбету”, а годину дана касније појавио се као агент у представи „Троје” на сцени Атељеа 212.
Филмску каријеру је започео улогом у филму „Издајник“ из 1964. Уследио је низ телевизијских и мањих филмских улога, а најважније су биле улоге у филмовима „Мајстор и Маргарита“ (1972), „Чувар плаже у зимском периоду“ (1976) и Пас који је волео возове (1977). Такође је играо и оца једног од ликова у серији „Грлом у јагоде“. Познат је и по улози малог антагонисте у филму Горана Марковића „Национална класа“ (1979).
Пробој и слава Стојковић је неке од својих најбољих улога имао радећи са редитељем Слободаном Шијаном, а који је био најуспешнији када је радио са сценаријима Душана Ковачевића. Шијан, који је претходно радио са Стојковићем у неколико телевизијских продукција, дебитовао је на великом платну филмом „Ко то тамо пева“ (1980), комедијом смештеном пред почетак Другог светског рата у ондашњој Југославији. Од улога осталих глумаца у филму, Стојковић се истицао улогом путника германофила. „Ко то тамо пева“ је био велики критички и комерцијални успех и освојио је две награде на филмском фестивалу у Монтреалу.
Стојковић се појавио у улози алкохоличара у филму „Посебан третман“ Горана Паскаљевића, а затим је поново радио са Шијаном у комедији „Маратонци трче почасни круг“. Филм, који прича о породици гробара у сукобу са породицом локалних пљачкаша, био је још један успех за Стојковића и Шијана и задржао је култни статус до данашњих дана.
Након неколико мањих улога, од којих се издваја улога директора школе у филму „Идемо даље“, Стојковић је глумио у три филма у којима је тумачио ликове који су била сатира на комунистичке идеале „партијског човека“ или „марксистичког револуционара“. Прва у низу је била улога Бабија Пупушке у Шијановом филму „Како сам систематски уништен од идиота“ (1983), у коме се ради о човеку који креће у трагање за сродном душом након што је чуо, за њега шокирајућу, вест о убиству Че Геваре. Почев од овог филма, Стојковић се усавршио у тумачењу улога са „очинском фигуром“, па је имао још једну сјајну улогу у филму „Варљиво лето '68“ Горана Паскаљевића. Стојковић је глумио строгог оца марксисту, који није могао да поднесе да се догађаји из 1968. одвијају пред његовим очима.
Уједињујући свој таленат са талентом Душана Ковачевића, Бата Стојковић је 1984. године извео по многима своју најбољу улогу у филму „Балкански шпијун“, који су режирали заједно Божидар Николић и Душан Ковачевић. У овом филму, Стојковић је глумио Илију Чворовића — бившег, сада притајеног, стаљинисту који је због тога провео године у затвору и сада болује од параноје и види шпијуне свуда око себе.
Крај живота Бата никада није отказивао представе, па је тако и једну од последњих, „Корешпонденцију“, одиграо тешко болестанУ част Данила Бате Стојковића, Приступљено 16. априла 2011. 5. фебруара 2002. на сцени Атељеа 212.
Петог фебруара 2002. године, иако већ тешко болестан, Данило Бата Стојковић играо је Лупуса у Атељеу 212, у јубиларној, 300. „Корешподенцији“ (Михизова драматизација дела Борислава Пекића у режији Арсенија Јовановића). Тринаестог фебруара 2002. годинеГлумчина , Дневне новине Press од 16. марта 2007. године, Приступљено 16. априла 2011., на молбу младих глумаца из Словеније дошао је и у Звездара театар да одигра „Професионалца“ Душана Ковачевића. То су били последњи наступи једног од најцењенијих српских глумаца.
Преминуо је 16. марта 2002. године од рака плућа.https://stil.kurir.rs/celebrities/vip-prica/218100/neobican-zivot-danila-bate-stojkovca У препуној сали Звездара театра 20. марта исте године је одржана комеморација поводом смрти Бате Стојковића. У првом реду, поред супруге Олге, седеле су његове колеге — Љуба Тадић, Ружица Сокић, Бора Тодоровић, Петар Божовић, Мира Бањац, Неда Арнерић и други. У име Југословенског драмског позоришта (ЈДП), од Бате се опростила његова колегиница Бранка Петрић, а комеморацији су присуствовали и Зоран Живковић, тада Савезни министар унутрашњих послова, академици Матија Бећковић и Драгослав Михаиловић и бројни глумци. Телеграме саучешћа Батиној супрузи ОлгиБата и даље живи у нашим срцима , Дневне новине Press од 12. августа 2009. године, Приступљено 16. априла 2011. послали су и Војислав Коштуница, председник СР Југославије, и Зоран Ђинђић, републички премијер.
Бата Стојковић је кремиран на Новом гробљу у Београду, а последње речи упутио му је поново његов „лични писац“ Душан Ковачевић: „Драги Бато, данима покушавам да ти кажем нешто налик на опроштај, а да се ти не намрштиш или насмејеш. Београд је имао великих глумаца, али никада некога као што си ти. Прошао си нашом сценом као олуја. Нашим пријатељима који те чекају реци да смо боље него што јесмо...“ На комеморацији Душан Ковачевић је још додато: „Не знам да ли је ико волео позориште као Бата. Пред почетак сваке представе улазио је у гардеробу максимално дотеран, са пажљиво одабраном краватом. Говорио је: »Добро вече децо, за вас сам се уредио, свака представа је за мене празник и ја јој на овај начин одајем почаст.«“
Последњу почаст на Новом гробљу одали су Зоран Ђинђић, Ђорђе Марјановић, Брана Петровић, Синиша Ковачевић, Бајага и многи други.
Лични живот Бата Стојковић је у 14. години понављао разред.
Дугогодишњи надимак Бубулеја је стекао прославивши се истоименом улогом у телевизијској серији Дипломци.
Бата Стојковић је био крштени кум деци српске глумице Љиљане Драгутиновић и српског политичара Милорада Вучелића.
Бата је инспирисао академика Мићу Поповића да наслика серију слика с ликом ГвозденаВремеплов: Преминуо Данило - Бата Стојковић, Сајт Радио-телевизије Војводине, Приступљено 16. априла 2011. према истоименом лику из филма „Делије“ .
Наслеђе Летња позорница у Врњачкој Бањи, на којој се одржава Фестивал филмског сценарија, од 2010. године носи име „Данило Бата Стојковић“, а на њој је и откривена спомен плоча овом глумцу.
Од 2010. године у Врњачкој Бањи почели су да се одржавају и „Дани Данила Бате Стојковића“ који ће почињати сваке године 11. августа, на дан његовог рођења.РТС: Спомен-плоча Бати Стојковићу (12. август 2010) У Врњачкој Бањи је отворена његова спомен-соба.
Филмографија мини|245п|десно|Мурали Боре Тодоровића и Бате Стојковића на фасади зграде у Земуну
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те ▲ |- | 1960. || Два погледа кроз кључаоницу || |- | 1964. || Човек из храстове шуме || Стеван |- | 1964. || Издајник || |- | 1965. || Човек није тица || |- | 1965. || Пета страна света || |- | 1965. || Капетан капетану || |- | 1966. || Партија шаха с оцем || |- | 1966. || Рој || Никола |- | 1966. || Време љубави || Ратко (сегмент Пут) |- | 1967. || Волите се људи || |- | 1967. || Јутро || војник |- | 1967. || Круг двојком || |- | 1967. || Боксери иду у рај || професор |- | 1967. || Пробисвет (ТВ серија) || |- | 1967. || Стара кока, добра јуха || |- | 1967. || Ове жене после рата || |- | 1968. || Пре истине || вођа банде |- | 1968. || У раскораку || поштар |- |1968. || Горски цар || |- | 1968. || Бекство || Тихи |- | 1968. || Делије || Гвозден |- | 1968. || Код Лондона || |- | 1968. || Сезона пољубаца || |- | 1968. || Сајам на свој начин || |- | 1968. || Љубитељ голубова || |- | 1968. || Једног дана, једном човјеку || |- | 1968. || Има љубави, нема љубави || |- | 1969. || Зазидани || затворски чувар Гаврило |- | 1969. || Самци 2 || |- | 1969. || Рађање радног народа || Бангеја Кукуљевић |- | 1969. || Пуцањ у главу || |- | 1969. || Како је лагао њеног мужа || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те ▲ |- | 1970. || Лилика || Поочим, отац |- | 1970. || Реквијем || скретничар |- | 1970. || Природна граница || мајор |- | 1970. || Бурдуш || редитељ |- | 1970. || Енглески онакав какав се говори || |- | 1971. || Цео живот за годину дана || Света Бајић |- | 1971. || Улога моје породице у свјетској револуцији || Строги |- | 1971. || Млад и здрав као ружа || |- | 1971. || Бубашинтер || Живан Гашић |- | 1971. || Дипломци || Душан Бубулеја |- | 1971. || Операција 30 слова || |- | 1971. || Халелуја || |- | 1971. || Дом и лепота || |- | 1971. || Чеп који не пропушта воду || милиционер |- | 1971. || Без назива || |- | 1972. || Униформе (ТВ серија)|| |- | 1972. || Образ уз образ || Бата |- | 1972. || Мајстор и Маргарита || Бобов |- | 1972. || Девето чудо на истоку || |- | 1972. || Развојни пут Боре Шнајдера || Селимир |- | 1972. || Дервиш и смрт (ТВ) || Везиров дефтердар |- | 1972. || Ћелава певачица || ватрогасни капетан |- | 1973. || Кужиш стари мој || пекар |- | 1973. || Бомбардовање Њу Хејвна || мајор |- | 1973. || Наше приредбе (ТВ серија)|| |- | 1973. || Шта се може кад се двоје сложе || |- | 1973. || Путник || мали |- | 1973. || Полицајци || |- | 1973. || Пјегава дјевојка || |- | 1973. || Београд или трамвај а на предња врата || |- | 1974. || Тркач (ТВ) || |- | 1974. || Поштење || |- | 1974. || Димитрије Туцовић || Драгиша Лапчевић |- | 1974. || Пред зору || |- | 1974. || Оглас || Милан Павловић |- | 1974. || Обешењак || џелат |- | 1975. || Тестамент || |- | 1975. || Кичма (филм) || човек из кафане |- | 1975. || Павле Павловић || Павлов бивши колега
| 1975. || Зимовање у Јакобсфелду || Дамјан |- | 1975. || Бориско и Наталија || |- | 1976. || Вагон ли || путник 1 |- | 1976. || Салаш у Малом Риту || Дамјан |- | 1976. || Чувар плаже у зимском периоду || Милован Пашановић - Драганов отац |- | 1976. || Салаш у Малом Риту || Дамјан |- | 1976. || Звездана прашина || кум |- | 1976. || Грлом у јагоде || Банетов отац Сретен
| 1976. || Влајкова тајна || Бата |- | 1977. || Хајдучка времена || наредник Мунижаба |- | 1977. || Рашчеречени || |- | 1977. || Марија Магдалена || Мајстор Антон, столар |- | 1977. || Домаћи странац || |- | 1977. || Никола Тесла || Џорџ Вестингхаус |- | 1977. || Пас који је волео возове || отац |- | 1977. || Топовска завршница (ТВ) || |- | 1977. || Субота ујутру || |- | 1977. || 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије || Никола Крупежевић
| 1978. || Тамо и натраг || |- | 1978. || Сироче || |- | 1978. || Поглед у ноћ || |- | 1978. || Избацивач || |- | 1978. || Није него || Будић - Буда Филаделфија |- | 1978. || Повратак отписаних || Прлетов отац Стева |- | 1979. || Срећна породица || пословођа |-