Ванкувер (, ), град је у Канади. Налази се у покрајини Британска Колумбија и највећи је град у западном делу земље. Према резултатима пописа 2011. у граду је живело 603.502 становника, а град са околином спада у такозвани Метро Ванкувер који има 2.116.581 становника.
Основан је 1867. када су у области Гастаун подигнуте прве пилане, које су убрзо постале језгро будућег насеља. Ванкувер је статус града добио 1886. Продужетак трансконтиненталне пруге који је водио до града, био је завршен 1887. с циљем да се што боље искористи велика природна лука Ванкувера, која ће ускоро постати важна веза у трговини између Далеког истока и источног дела Канаде. Ово је такође имало утицаја на убрзани развој трговине са Европом. Ванкуверска лука је данас највећа и најпрометнија лука у Канади, као и четврта највећа лука (по тонажи) у Северној Америци. Дрвна индустрија је и даље главна привредна делатност у граду, док је туризам, захваљујући очуваној природи у околини града, на другом месту. Ванкувер је трећи највећи филмски центар у Северној Америци (после Лос Анђелеса и Њујорка) чиме је заслужио надимак Северни Холивуд. У граду је 1986. одржана Светска изложба, а у фебруару 2010. Ванкувер је, заједно са Вислером, био домаћин Зимских олимпијских игара.
Положај
Ванкувер се налази на , у пацифичкој временској зони (-{UTC-8}-).
У центру града се налазе интересантни натписи на тротоару, као својеврсна туристичка атракција, са удаљењем појединих градова од Ванкувера на све четири стране Света.
Географија
Град је смештен насупрот острва Ванкувер, природне заштите од климатских утицаја са Тихог океана, а између њега и града се налази мореуз Џорџија. Град је заправо смештен на полуострву Берард, између истоименог залива на северу и реке Фрејзер на југу. На северозападној страни полуострва је Енглески залив који је повезан са два километра дугом увалом Фолс Крик која образује још једно полуострво. На том полуострву је центар града и Стенлијев парк. Град обухвата простор од 114,67 -{km²}- равничарско-брдовитог терена. Његова највиша тачка је на 167 -{m}- надморске висине, на Малој планини на којој је и Парк краљице Елизабете. У околини Ванкувера има много планинских терена погодних за зимске спортове.
Све до 1885. име Ванкувер односило се на острво Ванкувер, тако да се често погрешно мисли да се град налази на том острву. И град и острво добили су име по британском капетану Џорџу Ванкуверу, који је 1792. открио ову област.
У Ванкуверу се налази Стенлијев парк, који са површином од 404,9 -{ha}- спада међу највеће градске паркове у Северној Америци. Градским пејзажом доминирају Северне приобалне планине, а кад је време ведро види се снегом покривена вулканска купа планине Маунт Бејкер у америчкој савезној држави Вашингтон на југу, острво Ванкувер са мореузом Џорџија на западу и југозападу и острво Боуен на северозападу.
Клима Поглед из Стенлијевог парка на центар Ванкувера|мини|240п Клима Ванкувера је умерена и по Кепену се класификује као океанска. У летњим месецима има мање кише, па су честе суше, нарочито у јулу и августу. У осталом делу године много је више падавина, посебно у периоду октобар-март.
Просечна годишња количина падавина, измерена на аеродрому Ванкувер у оближњем Ричмонду, износи 1.199 -{mm}-, али на широј градској територији она значајно варира у зависности од топографије и много је виша у центру града. Зими су падавине скоро свакодневне, док су летњи месеци сувљи и сунчанији са умереним температурама као последицом утицаја благих морских ветрова. Просечна максимална дневна температура износи 20 °C у јулу и августу, док максимална достиже и 30 °C. Највиша измерена температура забележена је 30. јула 2009. и износила је 34,4 °C, Снег просечно пада 11 дана годишње, док током три дана падне више од шест центиметара снега.
Просечна количина снежних падавина је 18,2 -{cm}-, али снег се на тлу не задржава дуго. У ширем подручју Ванкувера као и у оближњој Викторији, Нанајму и Данкану (сва три града се налазе на острву Ванкувер) су најблаже у Канади. Дневна температура испод 0 °C бележи се просечно 46 дана годишње, а два дана годишње спусти се испод -10 °C. Температура се спушта испод нуле у просеку 2,4 дана годишње.
ЈанФебМарАпрМајЈунЈулАвгСепОктНовДецДневни максимум °C 15,318,419,425,030,430,631,933,329,323,718,414,9Просечни дневни максимум °C 6,18,010,113,116,519,221,721,918,713,59,06,2Просечни дневни минимум °C 0,51,53,15,38,411,213,213,410,56,63,10,8Дневни минимум °CПросечна количина падавина -{mm}- 154123114846855403954113181176Просечна количина снега -{cm}- 171030000000316Број сунчаних сати -{h}- 55871321722372422962651891246754 Подаци су за Аеродром Ванкувер (-{YVR}-), јужно од града Ванкувера
Вегетација мини|десно|220п|Иако палме нису честе у Ванкуверу, оне су показатељ умереније климе у Ванкуверу у односу на друге делове Канаде. Првобитна вегетација већег дела данашњег Ванкувера и околине састојала се од густих четинарских прашума и насумично разбацаних шума јавора и јове, те од великих мочварних површина (због слабог одводњавања мочвара је било и на већим надморским висинама). За приобаље Британске Колумбије била је карактеристична четинарска мешавина дуглазије, црвеног западног кедра и џиновске тује. У овој области расту највиши примерци ових врста. Највиших примерака има у старој ванкуверској шуми у области Гастаун, а такође и на јужним падинама Фолс Крика и Енглеског залива око Јерихонске плаже. Шума у Стенлијевом парку је посечена у периоду између шездесетих и осамдесетих година 19. века.
Многе биљне врсте које данас расту у ванкуверској области донесене су из других делова Америке и Пацифика. У самом граду успевају различите врсте палми и другог егзотичног дрвећа попут чилеанске араукарије и јапанског јавора те разне цветнице попут магнолије, азалеје и алпске руже. Неки примерци алпских ружа су достигли изузетне димензије, а такође и друге цветне врсте које су биле донесене из области са оштријом климом као што су источна Канада или Европа. Домаћи Дагласов јавор такође може нарасти до изузетне висине. У великом броју градских улица посађене су сакуре (јапанске трешње) које тридесетих година 20. века јапанска влада поклонила граду. На улицама се такође могу наћи и кестенови, дивљи кестенови и друге врсте украсног дрвећа.
Фауна У околини града живе врсте које се ретко срећу у другим крајевима Канаде, попут северне летеће веверице и црвенокрестог великог детлића. На подручју града није необично видети дивље животиње попут којота, ракуна, црнорепог јелена и америчког твора (сканка) које у потрази за храном улазе и у сам град. Веверице и ракуни у Стенлијевом парку често траже храну од људи. У Ванкуверу се проводи програм за побољшање услова живота чапљи и орлова, који настањују Стенлијев парк.
Историја Археолошки налази су показали да домородачки народи област Ванкувера, настањују већ 8—10 хиљада година. Град се налази на традиционалним територијама племена Сквамиш, Слеј-Ватут и Масквијам из обалске салишке групе. Остаци домородачких насеља налазе се у разним деловима Ванкувера попут Стенлијевог парка, Фолс Крика, Китсилана, Појнт Греја и области око ушћа реке Фрејзер. Гастаун, историјски део Ванкувера|лево|220п|мини
Истраживање подручја Шпански капетан Хосе Марија Нарваез је био први Европљанин за кога се зна да је (1791) истражио Џорџијски мореуз, иако неки историчари верују да је Френсис Дрејк био први Европљанин који је пловио овуда. Године 1791. британски капетан Џорџ Ванкувер придружио се шпанској експедицији која је успоставила базу у теснацу Нутка на острву Ванкувер па је имао прилику да настави са истраживањем мореуза Џорџије али и мореуза Пјуџет у данашњој области Сијетла у САД. Сајмон Фрејзер је био први Европљанин који се 1808. спустио низ реку која је касније названа по њему. Изузев доба „Златне грознице“ (од 1858. до 1859), територије Берарда и Енглеског залива су све до краја 60-их година 19. века биле врло ретко настањене.
Златна грозница и оснивање града Злато пронађено 1858. у кањону реке Фрејзер привукло је на обале реке више од 25.000 људи, углавном из Калифорније. Већина њих је заобишла место на којем ће настати Ванкувер Прва европска насеобина у Ванкуверу, тачније на реци Фрејзер око моста Оук, била је Маклиријева фарма која је основана око 1862. Зачетак ванкуверске дрвне индустрије била је пилана основана у Мудивилу (данас град Северни Ванкувер) 1863. Капетан Едвард Стамп убрзо је изградио неколико пилана на јужној обали залива. Стамп, који је покренуо сечу дрвећа у области Порт Албернија, прво је покушао да отвори пилану у Броктон Поинту, али је због снажних водених струја и гребена био присиљен да посао пресели на почетак данашње улице Гор. Ова пилана, позната и као Хејстингсова пилана, постала је језгро будућег Ванкувера. Значај пилане је знатно опао доласком Канадске пацифичке железнице 1880, иако је пилана остала важан део локалне економије све до затварања 1920.
мини|Прва скупштина градског већа после великог пожара 1886.|мини|220п Насеље које ће се касније назвати Гастаун брзо је израсло око импровизоване првобитне крчме коју је основао Гас Џек Дајтон 1867. у близини Хејстингсове пилане.
Канадска пацифичка железница и развој града Колонијалне власти су 1870. анализирале насеље и дале му статус градића, коме су променили име у Гранвил, по тадашњем британском државном секретару за колоније, лорду Гранвилу. Ово место, са својом природном луком, је на крају изабрано као завршни терминал Канадске пацифичке железнице, на разочарење Порт Мудија, Њу Вестминстера и Викторије, који су тражили да они буду крајња станица. Пруга је била подстицај за Британску Колумбију да се придружи Канадској конфедерацији 1871. године, али су Пацифички скандал и расправе због коришћења кинеске радне снаге одложили изградњу све до 1880-их.
мини|десно|220п|Илустрација Ванкувера из 1898.
Град Ванкувер је званично основан 6. априла 1886, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. Председник канадске пацифичке железнице Вилијам ван Хорн је дошао у Порт Муди да успостави терминал КПЖ на наговор Хенрија Џона Камбија и дао је граду садашње име по Џорџу Ванкуверу.
Велики пожар и брзи раст Велики пожар који је избио 13. јуна 1886. уништио је цео град, а исте године је основана Ванкуверска ватрогасна служба и град је брзо обновљен. Број становника Ванкувера је растао од око 1000 становника 1881. до 20.000 на крају века и 100.000 1911. године.
лево|мини|220п|Прва локомотива која је дошла у Ванкувер. Ванкуверски трговци су снабдевали трагаче за златом током Клондајшке златне грознице 1898. године. Један од ових трговаца, Чарлс Вудвард, је основао прву продавницу у данашњим улицама Џорџија и Главној () 1892. године, која ће са Спенсеровом и Хадсон беј трговином, деценијама чинити језгро градске трговачке зоне.
Привредом старог Ванкувера су доминирале велике компаније попут Канадске пацифичке железнице, која је обезбеђивала капитал за брзи развој новог града. Иако се индустрија развијала, природни ресурси су постали основ привреде Ванкувера. Овај сектор се у почетку ослањао на дрвну индустрију, а касније на извоз кроз луку, док је комерцијални саобраћај чинио највећи привредни сектор до 1930-их.
Раднички и други покрети