Тисаполгар Бодрогкерестур култура () је једна од значајних култура металног доба Европе. Њено матично подручје налази се у мађарском Потисју. На југоистоку ова култура се граничила са Салкуца културом. Најранији предмети од бакра који карактеришу ове две културе нађени су у области Карпата, од Словачке до Олтенских планина и Хомоља. Ова област је богата жицама самородног бакра, што је и разлог великог броја налаза бакарних предмета из раног енеолита.

Осим богатства у бакарним предметима, ову културу карактерише и керамика изузетног квалитета и појава златних предмета, откривених на великом броју истражених некропола.

Постојао је проблем термина којим је називана ова култура. Милутин Гарашанин је предложио обједињавање Тисаполгар културе и Бодрогкерестур културе под једним називом. Ове две културе се не могу оштро разграничити јер млађа, Бодрогкерестур, представља еволуцију Тисаполгар културе.

Локалитети Носа код Суботице Батка код Сенте Црна Бара код Мокрина Шанчине у Белегишу Српски Крстур Јаша Томић Роспи Ћуприја Прогар код Земуна (где је откривена златна антропоморфна фигурина)

На основу појединачних налаза забележен је и један краткотрајан продор ових култура према југу, у Срем, српско Подунавље и западну Србију. Једна мања некропола са бодрогкерестурским гробовима откривена је у Винчи.

Стратиграфија је утврђена у Црној бари, а индиректно и у Шанчинама и некрополама у Носи и Батки.

Насеља Највећи број налазишта концентрисан је на уздигнутим теренима око Тисе, где би после повлачење воде стварали добри услови за развој земљорадње и сточарства.

Постојале су надземне грађевине, откривене у Црној Бари, правоугаоног облика, постављене паралелно, рађене од лепа, плетера и коља. Оријентација је североисток-југозапад. У Сиригу и Госпођинцима су откривене четвороугаоне куће.

Куће су биле велике, а садржале су елементе раноенеолитске културе.

Сахрањивање Тисаполгар култура је имала посебно одређене просторе за сахрањивање. У Тисаполгар оријентација гробова је различита, а у Бодрогкерестур оријентација постаје правилна и на неким некрополама примећена је диференцијација, мушкарци су положени на десни, а жене на леви бок.

Керамика Керамика је квалитетна фактуре, јавља се висок степен полирања. Од облика се издвајају: пехар на нози, зделе коничног и биконичног облика, са рашчлањеним вратом, ободом, горњим и доњим конусом и наглашеном ногом, лоптасте посуде мањих димензија са брадавичастим или рожнатим дршкама амфоре дубоки лонци мали пехари

Дршке су рожасте код већине здела, апликација је хоризонтално пробушена или брадавичаста.

У млађој етапи јављају се коничне и калотасте зделе, посуде »-{Milchtopf}-« и посуде за млеко (-{Milchtopfgefäss}-).

Види још Винчанска култура Бубањ Салкуца Криводол комплекс Енеолит

Литература

-{Nikola Tasic, "Eneolithic cultures of Central and West Balkans", Belgrade, 1995}- Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979.

Категорија:Енеолит Категорија:Археолошке културе у Србији Категорија:Србија у праисторији Категорија:Војводина у праисторији Категорија:Археолошке културе