мини|Балтик мини|Сателитски снимак Балтика
Балтичко море, налази се на северу Европе и са Северним морем повезано је тесним мореузима: Сунда, Велики Белт, Мали Белт, Скагерак, Категат и Килским каналом. Назива се и као Источно море и Западно море. Оно запљускује обале Скандинавског полуострва, већег броја земаља источне, северне и централне Европе. Због његове велике површине (422.300 -{km²}-) и лоше повезаности са Северним морем-што онемогућава размену воде, а великог прилива слатке воде ово море је једно од мора са најнижим салинитетом на свету.
Највећа дубина Балтичког мора износи 459 -{m}-. Велики заливи су: Ботнички залив, Фински залив, Ришки залив, Куронски залив, Гдањски залив, Шћећински залив, Либечки залив и Килски залив.
Дефиниције мини|Дански теснаци и југозападно Балтичко море Администрација
Хелсиншка конвенција о заштити морске средине подручја Балтичког мора обухвата Балтичко море и Категат, без називања Категата делом Балтичког мора, „За потребе ове конвенције „подручје Балтичког мора” је Балтичко море и улаз у Балтичко море, ограничено паралелом Скава у Скагераку на 57° 44,43'С.”
Историја саобраћаја
Историјски Данско краљевство је наплаћивало бродовима пролаз кроз теснаце на граници између океана и копном окруженог Балтичког мора. Наплата је вршена у Ересунду код Кронборшког дворца у близини Хелсингер, у Великом Белту код Ниборга. У Малом Белту, место наплате је било премештено у Фредерицију, након израдње утврђења. Најужи део Малог Белта је „Миделфарт Сунд” у близини Миделфарта.Pierers Universal-Lexikon, (a German encyclopedia from 1857–1865, automatic transcription of little quality): Sundzoll (Sound Dues )
Океанографија
Постоји широко прихваћена конвенција међу географима да је преферентна физичка граница Балтика линија која је повучена преко јужних данских острва, Дрогден-Сил и Лангелан.Leibniz-Institut für Ostseeforschung Warnemünde: "Gehört das Kattegatt noch zur Ostsee" (Is the Kattegat a part of the Baltic Sea?) Дрогден Сил је смештен северно од Кеге Бурт и повезује Драгер јужно од Копенхагена са Малмеом; ово острво се користи као улаз на Ересундски мост с једне стране, и Дрогденски тунел с друге. По тој дефиницији, Дански пролази су део улаза, док су Мекленбуршки залив и Килски залив делови Балтичког мора. Још једна необична граница је линија између Фалстербоа, Шведска и Стевнс Клинта, Данска, која је јужна граница Ересунда. То је исто тако граница између плитког јужног Ересунда (са типичном дубином од само 5–10 m) и знатно дубље воде.
Хидрографија и биологија
Дрогденски канал (дубине 7 m) одређује границу Ересунда, а Дарски канал (дубине 18 m) гранцу Белтског мора. Плитки силови су препрека за проток тешке слане воде из Категата у базен око Борнхолма и Готланда.
Категат и југозападно Балтичко море су добро оксигенисани и имају богату биологију. Остатак мора је сланкаст, сиромашан у кисеонику и биолошким врстама. Стога, статистички, што је више улаза укључено у његову дефиницију, то здравије Балтик изгледа, и што је уже дефинисан, то угроженије његова биологија изгледа.
Олујне поплаве
Сматра се да до олујних поплава генерално долази кад је ниво воде више од једног метра изнад нормалног. У Варнеминду је дошло до око 110 поплава у периоду од 1950 до 2000, просеку нешто више од две годишње.
У историји је забележена поплава Свих светаца из 1304. Поплаве знатних размера су се збиле и година 1320, 1449, 1625, 1694, 1784 и 1825. Релативно мало детаља је познато о њима. Citing. Од 1872. године, доступни су редовни и поуздани записи нивоа воде у Балтичком мору. Највиши ниво је био током поплаве из 1872 кад је вода у просеку била 2,43 m изнад нормалног нивоа мора у Варнеминду, а максимални ниво је био 2,83 m изнад нормалног нивоа мора на истом месту. У веома тешким поплавама из ближе прошлости просечни нови воде су досегли 1,88 m изнад нормалног морског нивоа 1904, 1,89 m 1913, 1,73 m јануара 1954, 1,68 m током 2–4. новембара 1995 и 1,65 m дана 21. фебруара 2002.
Географија
Географски подаци мини|Балтички дренажни слив (сливно подручје), са дубином, елевацијом, главним рекама и језерима мини|Курска превлака у Калињинградској области, Русија
Као део Северног Атлантског океана, Балтичко море је окружено Шведском и Данском на западу, Финском на североистоку, балтичким земљама на југоистоку, и Северноевропском равницом на југозападу.
Оно је око 1600 km дуго, у просеку је 193 km широко, и у просеку је 55 m дубоко. Максимална дубина је 459 m што се јавља на на шведској страни центра. Површина је око 349.644 km² и запремина мора је око . На периферији море има 8000 km дугу обалу. at envir.ee. (archived) (2006-04-21). Приступљено 23 June 2011.
Балтичко море је једно од највећих брактичних копнених мора по површини, и заузима базен (-{zungenbecken}-) формиран путем глечерске ерозије током задњих неколико ледених доба.
Физичке карактеристике Балтичког мора, његових главних подрегиона, и транзиционе зоне у област Скагерака/Северног мора
Подобласти Област Запремина Максимална дубина Просечна дубина -{km²}- -{km}-3 -{m}- -{m}- 1. Балтик, отворено море 211,069 13,045 459 62.1 2. Ботнијски залив 115,516 6,389 230 60.2 3. Фински залив 29,600 1,100 123 38.0 4. Ришки залив 16,300 424 > 60 26.0 5. Појасно море/Категат 42,408 802 109 18.9 Укупно Балтичко море 415,266 21,721 459 52.3
Опсег
Међународна хидрографска организација дефинише границе Балтичког мора на следећи начин:
Ограничен обалама Немачке, Данске, Пољске, Шведске, Финске, Русије, Естоније, Летоније и Литваније, он се протеже северно и источно од следећих лимита: У Малом појасу. Линија која повезује Ниби () и Вејснес Наке (Ере: ). У Великом појасу. Линија која повезује Гулстав (Јужни екстрем острва Лангелан) и Капел Кирке () на острву Лоланд. У Гулдборгсунду. Линија која повезује Флинторн-Рев и Скјелби (). У Ересунду. Линија која повезује Стевенс светионик () и Фалстербо тачку ().
Потподеле мини|upright=1.6|Регије и басени Балтичког мора:1 = Ботнијски залив2 = Ботнијско море1 + 2 = Ботнијски залив, делом исто тако 3 & 43 = Архипелашко море4 = Аландско море5 = Фински залив6 = Северни Балтик, отворено море7 = Западни Готландски базен8 = Источни Готландски базен9 = Ришки залив10 = Гдањски залив/Гдањски базен11 = Борнхолмшки базен и Нанебуктен12 = Арконски базен6–12 = Балтик13 = Категат, који није интегрални део Балтичког мора14 = Појасно море (Мали и Велики појас)15 = Ересунд (Сунд)14 + 15 = Дански пролази, који није интегрални део Балтичког мора
Северни део Балтичког мора је познат као Ботнијски затон, који је најсевернији део Залива Ботније или Ботнијског залива. Заокуженији јужни базен залива се назива Ботнијским морем и непосредно на југу од њега лежи Аландско море. Фински залив повезује Балтичко море са Санкт Петербургом. Ришки залив лежи између латвијске престонице Риге и естонског острва Сарема.
Северно Балтичко море лежи између Стокхолмске области, југозападне Финске и Естоније. Западни и источни Готландски базени формирају главни део централног Балтичког мора или отвореног Балтика. Борнхолмшки базен је област источно од Борнхолма, а плићи Арконски базен протеже се од Борнхолма до данских острва Фалстер и Селанд.
На југу, Гдањски залив лежи источно од полуострва Хел на пољској обали и западно од Самбијског полуострва у Калињинградској области. Померански залив лежи северно од оства Уседом и Волин, источно од Ригена. Између Фалстера и немачке обале леже Мекленбуршки и Либешки залив. Најзападнији део Балтичког мора је Килски залив. Три данска пролаза, Велики појас, Мали појас и Ересунд (-{Öresund/Øresund}-), повезују Балтичко море са Категатом и мореузом Скагерак у Северном мору.
Температура и лед мини|лево|Путовање Балтичким морем и ледом
Температура воде Балтичког мора знатно варира у зависности од локације, сезоне и дубине. У Борнхолмском базену, који је лоциран директно источно од истоименог острва, површинска температура типично пада до током врхунца зиме и подиже се на током врхунца лета, са годишњим просеком од око . Сличан образац је уочљив у Готландском базену, који је лоциран између острва Готланд и Латвије. У дубокој води тих базена температурне варијације су мале. На дну Борнхолмског базена, на дубинама већим од 80 m, температура је типично , а на дну Готландског базена, на дубинама већим од 225 m, температура је типично .
Балтичке државе
Веће реке Најважније реке које се уливају у Балтичко море су:
Летонија Дзвина Естонија Њемен Русија Нева Прегола Литванија Њемен Пољска Одра Висла Паслека Радуња Реда Леба Слупиа Виепжа Парсета Рега Немачка Пине Варнов Траве Финска Кеми Шведска Гета Луле
Острва Балтичког мора Данска Немачка Немачка и Пољска Пољска Естонија Русија Финска Шведска Селанд Ферман Узедом Волин Хијума Кронштат Оландска острва Готланд Фин Риген Сарема Еланд Лоланд Фалстер Борнхолм
Референце
Литература
. 418 p.
. . . . . . . . . . . . . . .
Спољашње везе
-{The Baltic Sea Portal}-
-{Late Weichselian and Holocene shore displacement history of the Baltic Sea in Finland}-
-{Can a New Cleanup Plan Save the Sea? – spiegel.de}-
-{Baltice.org}-
Категорија:Мора Атлантског океана Категорија:Географија Европе