Глина је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Налази се у области Банија. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.283 становника, а у самом насељу је живело 4.667 становника. Налази се на истоименој реци."Даница", Нови Сад 1862. године
Историја У античко доба, глински крај је припадао римској провонцији Панонији Савији, а потом је у средњем веку припадао старој Бановини Славонији. Глина се први пут помиње за време угарске власти, у даровницама 1209. и 1211. године, којима краљ Андрија II дарује опатију Топуско поседима и кметовима са подручја око реке Глине. Само место се тада налазило 5–6 km низводно од данашњег града. Често је долазило до сукоба између Глињана (Glinenses) и опатије које је Бела IV покушао помирити на сабору у Сегедину 1242. године оделивши земљу опатије (Врановина) од имања глинских грађана. Међутим сукоби са опатијом, у којима се истиче неколико глинских родова (Хајтићи, Класнии, Перековићи, Ткалчевиће, Турковићи, Кеглевићи) трају и даље све до упада Турака (1563), који заузимају цели крај, а народ бежи у шуму и прекокупске крајеве (жупски град Гору Турци су заузели 1591). Међутим Глина не остаје дуго под турском влашћу, јер после пораза код Сиска 1593. Турци су потиснути на Уну. После турског повлачења Глина се не спомиње до 1737. године када је у њој одржан хрватски сабор на „бојном пољу“. Тада се већ насеље налазило на данашњем месту. Старо насеље су вероватно спалили Турци.
У Војној крајини Укључење Глине у Војну крајину (Глинска регимента основана је 1750. године) изазвало је отпор црквених и племићких земљопоседника, који је окончан када је Јосиф II, обилазећи Крајину (1775–76) посетио Глину. Глина је варошица основана у 17. веку под аустријским царем Леополдом I, заједно са селима Горње и Доње Селиште и Јаме.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
За Глину као граничарско место везује се оснивање прве масонске ложе у Југославији (простору). Године 1770. основали су млади официри грофови, Иван Драшковић и Стефан Ницки, ту прву масонску ложу. Њу су чинили граничарски официри из Глине и Огулина."Правда", Београд 21. мај 1934. године
Као седиште Прве банске регименте (раније стациониране у Сврачици, 7 km даље) Глина"Школски лист", Нови Сад 1859. године постаје војни и културни центар Банске крајине (Баније). У Глини су као официри службовали књижевни посленици Петар Прерадовић, Иван Трнски и Јосип Јелачић, а ту је поручник Јосиф Руњанин на Михановићев текст компоновао хрватску националну химну (Лијепа наша). Године 1809. улази у састав Наполеонових Илирских провинција (у Војну Хрватску — Croatie militire), а 1815. године поново потпада под Банску крајину све до њеног укидања 1881. године. Затим је део Загребачке жупаније Краљевине Хрватске и Славоније, земље под хабсбуршком угарском круном. У Глини је почетком 20. века било 200 српских домова са 1.932 православне душе. У месту су пошта и брзојав (телеграф) и органи власти.Мата Косовац, наведено дело
Православно парохијско звање је основано и православне црквене матрикуле се воде од 1777. године. Ту је било седиште протопрезвитера. Године 1846. парох и протопрезвитер је био поп Марко Славнић, А Глина као парохија има 1164 православна житеља.Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846. Месту гравитирају као парохијске филијале села: Горње и Доње Селиште (са храмом Сабора Светих арханђела), Мајске пољане и Јаме. Православни храм посвећен Малој Госпојини (празнику Рођења Пресвете Богородице) изграђен је 1827. године. Било је то за време епископа Лукијана Мушицког. Иконостас је осликао академски иконописац Симић. Почетком 20. века храм је био у добром стању, а у месту је и српско православно гробље са две капеле. На глинском гробљу је сахрањен подмаршал аустријски Милан племенити Манојловић. У Глини је православна црквена општина са скупштином којој 1905. године председава Димитрије Давидовић. Православна парохија је друге платежне класе, са парохијским домом, сиромашна - без сесије. Православни парохијско звање је основано 1777. године, од када се воде и православне матице.
Српска школа у Глини је основана у другој половини 18. века, и радила је до 1802. године. Тада је речено да се не може више издржавати. Помиње се 1812. године у Глини и "немачка школа"."Дело", Београд 1911. године Поново је отворено српско училиште проте Механџије 1819. године. Општина Глинска је школу са учитељским станом направила и ту учитељ већ станује. Постојао је сукоб око учитеља, јер је прота хтео да има предност."Дело", Београд 1912. Пет година (до 1882) није радила глинска основна школа, иако је имала услове. Имала је 1882. године лепу зграду и фонд за издржавање, али за све је био крив неред у црквеној општини."Школски лист", Сомбор 1882. године Године 1905. у Глини је једна комунална основна школа. Учитељско тело чине троје предавача: Буде Бањеглав, поп Никола Ерцеговац и учитељица Анка Петковић. Редовну школу која је мешовита, похађа 276 ђака, а празничну (пофторну) још 69 ученика старијег узраста.
Иван Трнски је 1842. године у Глини објавио књигу поезије. Песме је објављивао у више листова."Јован Суботић: "Цветник србске словесности, читанка за више гимназије у Аустрији", Беч 1853. године
Године 1833-1853. у Глини су одржавана два годишња вашара: 16. маја и 20. септембра."Зимзелен", календар за 1847., Сегедин 1846. године
Глина је 1812-1904. године седиште протопрезвирата у оквиру Карловачке дијецезе. У њему је 18 села парохија са 41 филијалом."Српски сион", Карловци 1904. године Године 1812. прота је био поп Ћирило Остојић. Затим је 1819. године прота Механџија. Од 1892. године парох и прота је поп Никола Ерцеговац, родом из Петриње, који 1905. године има деветеро деце.
У Банијском окружју и Загребачкој жупанији Након развојачења Војне крајине, Глина је била у саставу Банијског окружја (1873-1886), а потом је ушла у састав проширене Загребачке жупаније (1886-1918).
Петар Крижанић уметник и карикатуриста, рођен је 19. маја 1890. године у Глини. Био је "Пјер" син Хрвата, Матије Крижанића судског архивисте и Српкиње, Софије Ребић. Родитељи су му рано умрли, одрастао је у кући деде по мајци и током живота се изјашњавао као Југословен."Београдске општинске новине", Београд 1940. године
Светозар Прибићевић српски политичар и страначки вођ Српске самосталне странке, адвокат и уредник листа "Нови Србобран" имао је изборну базу у Глини. Ту се 1906. године кандидовао за посланика у Хрватском сабору."Српско коло", Загреб 1906. године Четири године касније, 1910. кандидат је био прота Никола Херцеговац.
Србобран је 1909. и 1910. године, често писао против антисрпске политике опћинског начелника Раданчевића. Тако један чланак из јануара 1910. пише да је у Глини од вајкада био обичај да се Светосавска водица свети пред црквом и да ту деца декламују. Народ је тај обичај волео и чувао, а Раданчевић је издао наредбу којом укида ову прославу пред црквом из хигијенских разлога. Црквену опћину је упутио на школски одбор, у коме су били све сами франковци. Одредио је да му се и донесу песме на цензуру. Донесене су обичне народне песме, а он их је одбио. У марту исте, 1910. године, се дешавао у Глини франковачки улични терор, под покровитељством Раданчевића. Камењем је нападнута кућа трговца Гајића уз псовке влашког бога, претучен је трговац Брекић, боксером је претучен Станко Ребрача банкарски чиновник... У злоделима су се посебно истицали Миле Бакшић и глински сведоци у велеиздајничкој парници: Јосип Шифтар, Детони, Бижал, Грегурић и Ивица Остарчевић. О тим догађајима је у Сабору интерпелацију поднео заступник Душан Пелеш. 4. септембра 1910. су франковци опет изазивали инциденте. У Народној Касини (власник је био Србин Жарко Бошковић) су Цигани свирали песме, па и понеку српску. Ивица Остарчевић је окупио франковце који су на улазна врата нагурали столове да гости не могу изаћи, почели су их псовати и поливати вином, да изазову реакцију. Срби и Хрвати нефранковци су се разбежали, неки на стражње излазе преко плотова, а неки под заштитом полиције на предње излазе.
У Краљевини Југославији Након Првог светског рата, Глина је део Краљевине СХС односно Краљевине Југославије и то у саставу Приморско-крајишке области (1922-1929), Савске бановине (1929-1939) и на крају Бановине Хрватске (1939-1941).
У месту је радило у међуратном времену више образовних институција: Државна основна школа (од 1927. са 10 одељења), Државна реална гимназија, Школа за дефектну децу, Државно узгајалиште деце."Просветни гласник", Београд 1939. године
У Глини је 8. септембра 1930. године подигнут - освећен споменик српском краљу Петру I Карађорђевићу Ослободиоцу. Истог дана је Друштво Књегиње Љубице загребачки одбор, открио спомен-плочу на кући и којој је краљ Петар боравио када је као војвода Петар Мркоњић четовао по Крајини."Правда", Београд 3. септембар 1930. године"Политика", 19. авг. 1938., стр. 11 У 1938. је изграђен хируршки павиљон за који је речено да је најмодернији у држави."Политика", 10. феб. 1938.
Други светски рат мини|Српска Православна црква у Глини Након стварања тзв. Независне Државе Хрватске, Глина је смештена у Велику жупу Гора са седиштем у Петрињи, која је 1944. удружена са Пригорјем у Велику жупу Гора-Пригорје са седиштем у Загребу.
Покољ у глинској цркви
По капитулацији Краљевине Југославије у априлу 1941. године усташе су у Глини 10. и 11. маја поубијали већину Срба мушкараца изнад 12 година и комуниста, а 3. августа стрељали су 1.260 Срба, већином из котара Вргинмост. У јулу 1941. године у околини Глине формирани су партизански одреди од 15 до 40 бораца. Глински партизански одред ушао је у новембру 1941. у састав 5. банијског ослободилачког партизанског батаљона. Оперативна група од делова 7. банијске и 8. кордунашке дивизије напала је 22/23. октобра 1942. усташки и домобрански гарнизон у Глини. У град су 23. октобра продрли делови 1. и 7. бригаде, али га нису заузели. У сарадњи са 8. кордунашком дивизијом 7, банијска дивизија је 23-25. октобра опколила и напала Немце у Глини, али место није заузела. Делови 7. дивизије ослободили су је у јануару 1944. године. У априлу 1944. године у котару је деловало више НОО-а: котарских, 13 општинских, градских и 93 сеоска, укупно 108 НОО-а, са 497 одборника. Радиле су 24 школе са 3.754 полазника. Од тада је град означен као значајан центар политичког, друштвеног, културног и привредног живота на слободној територији Хрватске. Ту је боравио и ЦК КПХ и ГШХ, почео је рад конгреса доктора, конгреса културних радника и конгреса правника, основана је „Просвјета“, културно-просветно друштво Срба у Хрватској. Одржана је окружна конференција АФЖ-а и УСАОЈ-а за Банију, радило је Народно позориште, партизанска гимназија и школе општег и стручног смера.
Савремено доба мини|225п|Аутономни котари Глина и Книн (тамнозелена), чије је оснивање било предвиђено 22. чланом хрватског Уставног закона (1992-2000)
Глина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 6. августа 1995. године хрватска војска заузела је Глину протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Место потом насељавају новопридошли Хрвати, углавном из западне Босне али и из других делова Хрватске, чиме се изменила етничка структура.