Сочаница је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Сочаница где је атар насеља износи 1.929 ha. Седиште је месне заједнице Сочаница. Насеље Сочаница последњих година прераста из сеоског насеља у варошицу, налази се 5 -{km}- јужно од Лепосавића са десне стране реке Ибар. Средња надморска висина насеља износи 636м. У писаним изворима село се први пут помиње 1315. године, у повељи српског краља Стефана Милутина манастиру Бањској. Према процени из 2011. године било је 1.296 становника.Упоредни преглед броја становника на Косову и Метохији 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2011. године pop-stat.mashke.org
Историја
Антика Током 1959. године, започета су прва сондажна, а потом, и систематска ископавања насеља на ушћу Сочаничке реке у Ибар, које се, на каменим споменицима, помиње као Муниципијум ДД, а које су чинили поједини грађевински објекти видљиви на ширем простору. Истраживачким радовима који су трајали непуних седам година обухваћен је само један део насеља, при чему су откривени: форум, базилика, делови терми, детаљи мањих грађевинских објеката и некрополе.
Стратиграфска слика утврђена на истраженим деловима указивала је на прилично сложен, динамичан и буран развој насеља који се очитовао у јасно издвојеним фазама градње. Тај развој се најбоље могао уочити на простору форума, који су, с једне стране, чиниле две једнаке подужне грађевине, детерминисане као „хорее“, односно магазини за олово и племените метале, и грађевина квадратне основе, с друге, протумачена као Антинојев храм, изграђена изнад порушених и затрпаних старијих грађевина. Идентичан однос грађевинских објеката из старије и млађе фазе уочава се и јужно од форума, код базилике сложеног архитектонског склопа. Подигнута на рушевинама терми, она се састоји од правоугаоног отвореног атријума с полукружном екседром и простране тробродне дворане с полукружном апсидом у оси средњег брода.
За разлику од радова у језгру, односно источном делу насеља, истраживања изван њега била су знатно мањег обима. Но, и поред тога, на ширем градском подручју откривене су четири некрополе, од којих се две налазе у непосредној близини града, док су друге две нешто удаљеније.
Као и приликом ископавања на Улпијани, током истраживања на сочаничком налазишту, откривен је разноврстан археолошки материјал. Међутим, бројност и разноврсност тог материјала знатно су мањи у односу на материјал са Улпијане, мада се и међу сочаничким предметима могу наћи и они који се истичу квалитетом израде и то не само у занатском, већ и у уметничком погледу. Такав је златни накит с присојске некрополе, наушнице и апликације, као и крстолика фибула с рудопољске некрополе украшена финим орнаментом стилизоване лозице, изведене niello техником. Особеност археолошког материјала представља, у извесној мери, појава предмета чија намена указује на специфичну делатност становника насеља. С једне стране, то су металне алатке коришћене при копању руде и тегови с назначеном тежином за мерење различитих производа добијених од претопљене руде, а, с друге, примерци рудничког новца емитованог у доба цара Трајана.
Посебну и веома значајну групу објеката чине многи фрагментовани или у целини сачувани епиграфски споменици којима је знатно обогаћен фонд већ добро познатих камених споменика. Нови налази су, не само потврдили муниципално уређење сочаничког насеља, већ су указали и на сложену структуру његовог административног апарата, на разнолики етнички састав становништва и његова верска опредељења која се могу наслутити на основу појединих култова, као што је, на пример, Антинојев.
Резултати поменутих ископавања и сакупљена епиграфска грађа показали су да је у првим деценијама II века сочаничко насеље било само рударски центар простране рудне области која је захватала планинске масиве Копаоника и Рогозне. Као седиште управитеља царских рудника, државних чиновника и рудара, овај центар је врло брзо попримио размере великог насеља са свим одликама града. Зато он, већ крајем II века, добија статус муниципијума, када и доживљава свој највиши успон. Током III века, у време када Римско Царство потреса општа економска криза која, између осталог, захвата и рударску делатност, град, који је своје постојање заснивао искључиво на експлоатацији рудног блага, бива заустављен у развоју. Негде пред крај III века долази до његове интензивне грађевинске обнове, када се чине покушаји да се на овим просторима оживи рударска делатност. Међутим, ти покушаји остали су без успеха. Одласком оних на којима је почивао живот града, рудара и металурга, овај је у првим деценијама IV века у потпуности запустео и био препуштен зубу времена.
Средњи вијек По положају насеље спада у ред разбијених насеља, а по старости спада у групу старијих насеља. У Сочаници у засеоку Крш-Мала у подножју брда Сокољаче налази се манастир Св. Јована Главосече (Јована Претече) подигнута 1836. године. Из 1363. године постоје записи где се помиње и град Галич који се налазио на брду Галич према сочанској цркви, а којег помиње византијски историчар Јован Кинам, летописац византијског цара Манојла Комнена (1143-1180). У насељу Сочаница су и остаци старог римског града Municipium Dardanorum, чији је живот трајао од II до IV века нове ере. Град је захватао површину од 30 ha. У селу и његовој околини постоје остаци цркве Св. Петке и цркве Св. Пречисте.
Насеље се састоји из махала: Крушевље, Јевтићка Мала, Крш Мала, Маљићи, Мала, Поток Мала, Грабље, Беглук, Долима, Равниште и Микулина. У насељу Сочаница постоји месна канцеларија, биоскоп, библиотека, здравствена станица, пошта и основна осморазредна школа. Објекат старе основне школе је адаптиран и служи за смештај старина и антиквитета са овог краја.
У делу насеља Савина стена изграђен је Дом за старе. У Сочаници постоји још ветеринарска станица, 3 апотеке, 2 ресторана, 4 кафе-бара, једна радио-станица и око 25 самостално –трговинских радњи.
Демографија попис становништва 1948: 812 попис становништва 1953: 942 попис становништва 1961: 1106 попис становништва 1971: 1006 попис становништва 1981: 1181 попис становништва 1991: 1267
У селу 2004. године живи 1572 становника. Данашње становништво чине родови: Јанковићи, Милетићи, Брановићи, Милентијевићи, Ракићи, Јаблановићи, Огњеновићи, Грујевићи, Милићевићи, Благојевићи, Младеновићи, Симићи, Аксентијевићи, Јевтићи, Костићи, Миљојковићи, Милојевићи, Миловановићи, Јовићи, Радосављевићи, Митровићи, Ћирковићи, Радојевићи, Аритоновићи, Ђурђевићи, Вучетићи, Милојевићи, Вукићевићи, Радоичићи, Вујовићи, Савићи, Ђорђевићи, Милановићи, Марковићи, Новаковићи, Ћирковићи, Јанићијевићи, Младеновићи, Михајловићи, Јовановићи, Николићи, Спасојевићи, Анђелковићи, Николићи, Раловић, Милановићи, Виријевић, Игњатовић.
Види још Летопис Основне школе „Вук Карадзић” у Сочаници
Референце
Спољашње везе 17 година после: Сочаница (РТК 2) на сајту Јутјуб
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места општине Лепосавић Категорија:Насељена места на Косову и Метохији