Колхоз ( = -{коллективное хозяйство}- ) је колективно задружно пољопривредно газдинство у бившем СССР-у. Земља којом се у њему располаже је државно власништво дато на коришћење, док су механизација и остала производна средства власништво самог колхоза. Настали су спајањем више ситних индивидуалних газдинстава и били су карактеристични за густо насељене делове СССР-а. Колхозници су поседовали малу окућницу и одређен број грла стоке. Просечна површина ових газдинстава износила је око 6.000 -{ha}-.
Године 1948. је, након доношења Резолуције Информбироа, а како би се доказало да су Тито и југословенско руководство заиста прави комунисти, у комунистичкој Југославији спроведена је колективизација села по узору на совјетске колхозе. У југословенском случају, сељачке колективи су називани задругама, а учлањивање сељака у њих (што је подразумевало одрицање од власништва земље и стоке) је спровођено под притиском власти, све према совјетском узору. Колосални социјални експеримент је дао лоше резултате – Колективизација је довела до пада пољопривредне производње, несташица хране и општег економског хаоса на селу. Показала се као економски неодржива, те се од ње у Југославији званично одустало 1953.
Име
Сложеница је контракција од . Овај руски термин је усвојен у другим језицима као позајмљеница; међутим, неки други језици су извели еквиваленте из матерњег корена, као што је украјински , од , белоруски ; естонски ; летонски ; и литвански .
Колхози и совхози
Колхози и совхози били су две саставнице социјалистичког сектора у пољопривреди, који је развијан након победе Октобарске револуције 1917. године, као противтежа породичним пољопривредним газдинствима. Покрет задругарства у Совјетском Савезу је двадесетих година још био наизглед спонтан и драговољан, те се изражавао у три главна облика: ТОЗ (сељачка радна задруга, где су и земља и алати остајали у власништву сељака, али је рад био колективизиран, док је приход расподељиван и с обзиром на власништво и с обзиром на рад), артељ (пољопривредна радна задруга, где су колективизирани и алати и земља, осим куће и окућнице, а приход је расподељиван с обзиром на радне дане, трудодане), те совјетска економска комуна, тј. „совхоз”" (гдје је све имање било колективизирано, а приход је расподељиван с обзиром на потребе појединаца односно породице; те су комуне осниване само на национализованим земљиштима која су претходно припадала племићима или манастирима). По попису 1929. чак 60.2 посто колхоза чинили су ТОЗ-ови, 33,6 посто артељи, а само 6,2 посто комуне.
Комунистичка партија Совјетског Савеза је 1929. одлучила а 1930. да започне са спровођењем насилне колективизацију сеоских пољопривредних господарстава после које је колхоз постао обавезан, преузевши аспект државне привреде, те је каснијих година била честа пракса мењања статуса колхоза у совхоз или обрнуто.Семчик В.И., Кооперация и право, Naukova Dumka, Kijev (1991)Серова Е.В., Сельскохозяйственная кооперация в СССР, Agropromizdat, Moskva (1991). Разлика је практично укинута пошто је Хрушчовљево водство КПСС увело зајамчене плате и за колхознике. Колхозницима је системом путовница било онемогућено да се преселе у град, а до 1969. године су и деца рођена у колхозу била обавезна да тамо остају. Cambridge , Leonard E. Hubbard, , Macmillan, London , а ова везаност за земљу колхоза делимично се вратила у феудализам.
За разлику од колхоза, који су обухватали имања сељака и званично били њихова колективна својина, совхози су били у званичном власништву државе. Углавном се радило о имањима која су пре револуције била у власништву власти, племства или цркве; ова имања су била већа (просечно око 15.000 хектара, тј. отприлике три пута већа од колхоза), имала су најбољу земљу и приоритетно су добијала механизацију и друга средствима за савремену пољопривреду.
Статистички подаци о колективним фармама у СССР-у:
'Колективне фарме и државне фарме у СССР-у: број газдинстава, просечна величина и удео у пољопривредној производњи' Година Број колхоза Број совхозаПр. величина колхоза (-{ha}-) Пр. величина совхоза (-{ha}-) Удео колхозаудео совхоза Удео домаћинстава 1960. 44.000 7400 6600 26.200 44 % 18 % 38 % 1965. 36.300 11.700 6100 24.600 41 % 24 % 35 % 1970. 33.000 15.000 6100 20.800 40 % 28 % 32 % 1975. 28.500 18.100 6400 18.900 37 % 31 % 32 % 1980. 25.900 21.100 6600 17.200 35 % 36 % 29 % 1985. 26.200 22.700 6500 16.100 36 % 36 % 28 % 1990. 29.100 23.500 5900 15.300 36 % 38 % 26 % Извор: Статистички годишњак СССР, наведена годишта, Државни статистички комитет СССР, Москва.
Нестајање колхоза након 1991.
После распада Совјетског Савеза колхози су посве нестали у закавкаским и средњоазијским државама, делом у склопу опште приватизације (Грузија, Азербејџан итд.), делом државним декретима о њиховој преобразби (Туркменистан, Таџикистан итд.) Опстају у Русији, Украјини и Молдавији, али њихов број и њихов удео у пољопривреди стално се смањују.
Број колхоза и свих пољопривредних задруга у Русији, Украјини и Молдавији 1990. – 2005. РусијаУкрајинаМолдавија Година Број колхоза Задруге укупноБрој колхозаЗадруге укупно Број колхозаЗадруге укупно 1990. 12.800 29.400 8354 10.792 531 1891 1995. 5522 26.874 450 10.914 490 1232 2000. 3000 27.645 0 14.308 41 1386 2005. 2000 22.135 0 17.671 4 1846 Извори: За Русију: Пољопривреда у Русији, статистички годишњак, Државни статистички комитет, Москва, наведена годишта. . IAMO, Halle, Nemačka. За Молдавију: Таблице земљишног баланса, Државна агенција за земљишни катастар, Кишињев, наведена годишта.
Потребно је међутим запазити да су услед укидања колхоза и совхоза само ретко настајала индивидуална пољопривредна имања: у већини случајева се променио правни облик функционирања, али је колектив наставио да ради мање-више као и до тада. Током 1990-их година се, заправо, могло рећи да се само промијенио натпис на вратима управе. Чланови колхоза, наиме, нису имали ни алата, ни новца, ни знања ни навика потребних за вођење самосталних имања – углавном су били задовољни ако им се дало више слободе да у својим шталама узгајају свиње и другу стоку (често, плаћајући колективу за сточну храну – својим радом), спремају месо у властитим пушницама и слободно продају месо, воће поврће и разне сеоске производе који су произвели у својим кухињама и појатама. Тек након више од двадесет година, с променом генерација, примећује се на руском селу прави опоравак квалитета менаџмента и раст производње.
Види још Совхоз Колективизација
Референце
Литература
, Ewald. . Reprint, Originally published: London, England: Allen & Unwin (1936) . . (Volume 1 of The Industrialization of Soviet Russia), , hardcover, . (Volume 2 of the Industrialization of Soviet Russia), , hardcover, . (volume 3 of The Industrialization of Soviet Russia), , . (volume 4 of The Industrialization of Soviet Russia), Palgrave Macmillan. (April), hardcover, . hardcover, 467 pages, . W. W. Norton (1987), trade paperback, 231 pages, ; hardcover , Kokaisl, Petr. Soviet Collectivisation and Its Specific Focus on Central Asia Agris Volume V, Number 4, 2013, pp. 121–133, . . Bllomingtonm, IN: Indiana University Press , University of Kansas, Lawrence, KS (1958), 176 pp. . W.W. Norton , trade paperback, Library of Congress Revelations from the Russian Archives: Collectivization and Industrialization (primary documents from the period) . Éditions EPO, 1994, 347 pages, . See the section "External links" for an English translation.
, Jerry F. Karcz, ed. Berkeley, California: University of California . . hardcover, . Rutgers University Press, . . Figes, Orlando. The Whisperers: Private Life in Stalin's Russia. "Macmillan". 2008 . online. . PhD dissertation version. .
. online. Volin, Lazar/ .
Спољашње везе Mārtiņš Ķibilds (November 9, 2018). Kolkhozs: How collectivization changed the Latvian countryside, utterly. Atslēgas. Public Broadcasting of Latvia. Retrieved November 19, 2018.
Категорија:Аграрна географија Категорија:Пољопривреда Категорија:Скраћенице