Планирање представља, као процес, менаџерску функцију којом се одређују циљеви текућег пословања и развоја организације, затим предвиђање и дефинисање будућих задатака, као и услова у којима ти задаци треба да се извршавају а циљеви остварују. Оно представља основу за обављање других менаџерских активности: организовања, вођења и контроле.
Планови, у зависности од времена које обухватају, могу да буду:
дугорочни — имају стратегијски карактер и праве се по правилу за рок преко 10 година средњорочни — праве се за рок до 5 година краткорочни — праве се на период до око годину дана
Врсте планирања
На основу тога да ли се односи на дугорочне или краткорочне циљеве, планирање може бити: Стратегијско: представља утврђивање стратегијских планова, односно планова за реализацију општих циљева организације, који ће се остварити кроз неколико година или деценија у будућности. Они су доста општи, без много конкретних детаља. Стратегијским планирањем бави се топ менаџмент.
Процес стратегијског планирања обухвата пет фаза:
Анализа окружења Дефинисање мисије и визије Развој општих циљева Креирање стратегије имплементације Алокација ресурса неопходних за остварење циљева компаније Оперативно: представља утврђивање планова који садрже детаље за реализацију или примену стратегијских планова током свакодневног пословања. Углавном се праве за период од годину дана и концентрисани су на конкретну делатност организације. Оперативно планирање детерминисано је низом дугорочних трајних планова. Ти планови обухватају: процедуре, политику и правила потребна за стварање оперативних планова и буџета. За разлику од дугорочних, једнократни појединачни планови и буџети праве се за специфични оперативни период, нпр. годину дана. У њих спадају: Буџети Програми Пројекти
Категорија:Економија Категорија:Менаџмент Категорија:Пројектни менеџмент Категорија:Привреда