Нова Демократија, НД (), основана је 1974, то је главна десно- центристичка политичка странка у Грчкој. Након тријумфалног повратка Константина Караманлиса у земљу 1974, странка је доживела и тријумф на изборима. Али је убрзо након тога 1980. и 1990. већину времена провела у опозицији. Након избора одржаних 2004, НД се вратила на власт по вођством Костаса Каманлиса, рођака оснивача странке.
Историја Оснивање странке
НД је основана у октобру 1974, два месеца након постављења Константина Караманлиса за премијера у првој пост хунтиној влади Грчке. Караманлис је био искусан политичар, и већ је обављао дужност премијера у раздобљу од 1955. до 1963. На првим слободне изборима, Нова Демократија је премоћно победила, највише захваљујући харизми Караманлиса, а не толико због утицаја која је странка имала. Слоган са којим је НД победила био је; — Караманлис или тенкови, алудирајући тиме да је повратак Војне хунте могућ уколико Караманлис не победи.
Караманлис је желео да Нова Демократија буде модерна и прогресивна десна странка, него оне које су владале Грчком пре војног удара 1967, укључујући и властиту бившу странку ЕРЕ (Национална Радикална Унија, грчки; Εθνική Ριζοσπαστικη Ενωση, Ethniki Rizospastiki Enosi).
Страначка идеологија је установљена као — радикални либерализам, термин који је требало да значи, — превагу правила слободног тржишта са одлучном улогом државе на плану социјалне праведности.
Прве године
1977, НД је поново победила на националним изборима, али са тесном већином (41,88%); то јој је ипак омогућило стварање стабилне владе са солидном већином у Парламенту. Под Караманлисом Грчка је редефинисала своје односе са НАТО -ом, и настојала је решити проблем Кипра, који је настао након Турске инвазије острва. Ипак 1980, Караманлис је одступио. Његов наследник, Георгиос Ралис, побеђен је на следећим изборима од ПАСОК-а, Андреаса Папандреуа. Под НД владом Грчка је ушла у Европску унију 1981. Због тога је Караманлиса критиковала опозиција (која је мање више била против тога), као и због чињенице да о том питању није одржан референдум. НД се вратила на власт у коалиционој влади (премијер: Цанис Цанетакис) са традиционалним левим странкама (Коалиција Левице и Прогреса којој се тада укључивала и Грчка Комунистичка Странка). 1989, суделовала је и у великој коалиционој влади Ксенофона Золотаса од октобра 1989, до маја 1990. Након тога су формирали већинску владу под Константином Мицотакисом, након нових избора одржаних 10. маја 1990.
У опозицији
Након тог периода странка је доживела период учесталих пораза. Изгубила је изборе 1993. под вођством Мицотакиса, па опет 1996. под Милтиадисом Евертом, као и изборе 2000. под Костасом Караманлисом, рођаком оснивача странке.
Повратак на власт 2004
У јануару 2004. ПАСОК-ов премијер Симитис поднео је оставку и најавио изборе за 7. марта, упркос чињеницама да је нови ПАСОК лидер Георгиос Папандреу успео обновити странку, Караманлис победио је и постао први десни премијер после једанаест година. Ова влада поновила је успех на изборима 2007 са тесном већином 152 од 300 посланика. Након две и по године влада је изгубила већину и расписала изборе које је у септембру изгубила добивши само 91 посланика што је најгори резултат у историји НД.
Поново у опозицији После изборног пораза 4. октобра 2009. је Костас Караманлис дао оставку, а за новог вођу је 29. новембра 2009. био избран бивши министар спољашњих веза (1989-92) и културе (јануар—октобар 2009) Андонис СамарасАнтонис Самарас избран лидером греческой оппозиции у РИА Новости
Изборни резултати, 1974. — 2019.
Година Лидер стране Број гласова Проценат гласова Број посланика у Парламенту Грчке Позиција у Парламенту1974. <center>Константин Караманлис <center>2,669,133 <center>54.4% <center>220 <center>Влада1977. <center>Константин Караманлис <center>2,146,365 <center>41.8% <center>171 <center>Влада1981. <center> Георги Раилис <center>2,034,496 <center>35.9% <center>115 <center>Главна опозициона странка1985. <center> Константин Мицотакис <center>2,599,681 <center>40.8% <center>126 <center>Главна опозициона странка1989.-I <center> Константин Мицотакис <center>2,887,488 <center>44.3% <center>145 <center>Коалициона влада1989.-II <center> Константин Мицотакис <center>3,093,479 <center>46.2% <center>148 <center>Коалициона влада1990. <center> Константин Мицотакис <center>3,088,137 <center>46.9% <center>150 <center>Влада1993. <center> Константин Мицотакис <center>2,711,241 <center>39.3% <center>111 <center>Главна опозициона странка1996. <center> Miltiadis Evert <center>2,584,765 <center>38.1% <center>108 <center>Главна опозициона странка2000. <center> Костас Караманлис <center>2,935,242 <center>42.7% <center>126 <center>Главна опозициона странка2004. <center> Костас Караманлис <center>3,359,058 <center>45.4% <center>165 <center>Влада2007. <center> Костас Караманлис <center>2,995,479 <center>41.83% <center>152 <center>Влада2009. <center> Костас Караманлис, касније Андонис Самарас <center>2.295.318 <center>33,48% <center>91 <center>Главна опозициона странка мај 2012. <center> Андонис Самарас <center>1.192.054 <center>18,85% <center>108 <center>Нови избори јун 2012. <center> Андонис Самарас <center>1.825.609 <center>29,66% <center>129 <center>Коалициона влада 2015 <center> Андонис Самарас <center>1.718.815 <center>27,80% <center>76 <center>Главна опозициона странка2019 <center> Кирјакос Мицотакис<center>2.251.411<center>39,85%<center>158<center>Већинска влада
Референце
Спољашње везе Портал Нове Демократије Грчки изборни резултати ,
Категорија:Политичке странке у Грчкој