Логор Црвени крст ( или ), данас Меморијални комплекс „12. фебруар”, био је један од концентрационих логора које су широм Србије основале Немачке окупационе снаге 1941. године, прво као привремени логор за смештај ратних заробљеника југословенске краљевске војске. Од априла до 22. јуна 1941. године, у време немачко-совјетског рата, постаје логор политичких кривица и ратних заробљеника. са наменом: смештај ратних заробљеника, Јевреја и конфинирање националиста, међу које су спадали: предратни припадници демократских партија, као носиоци антинемачке политике, чланови четничких удружења, свештеници, као народне вође још из доба Топличког устанка 1917, активни краљевски официри, који су организовали прве непредате војне одреде, следбеници 27. марта, англофили, припадници масонске ложе, ротари клубова и други. Септембар 1941. пошто у њему више није било ратних заробљеника (заштићених Женевском и Хашкој конвенцијом о поступању са заробљеницима) логор званично постаје концентрациони логор.
Логор, који је данас музеј налази се у зградама српске војске које су до окупације служиле као војни магацин, у индустријској зони града Ниша. Њиме су управљали Немци током Другог светског рата. Логор је био смештен у непосредној близини железничке станице „Црвени крст“ у Нишу (по којој је и добио најчешће коришћен назив, Логор Црвени крст).
Логор је формирао шеф Гестапоа у Нишу СС капетана Хајнрих Брант (Heinrih Brandt), који је непосредно био потчињен заповеднику СИПО и СД, пуковнику Шеферу.
Према подацима послератне Земаљске комисије за утврђивање ратне штете, кроз логор је за време окупације прошло око 30.000 затвореника, а 10.000 логораша и затвореника из других затвора у граду стрељано је на Бубњу код Ниша.Архив Југославије, фонд Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, фасцикла број 61 Тачан број стрељаних није било могуће утврдити пошто су нацисти уништили трагове злочина.
У логору Црвени крст у Нишу је организовано прво успешно бекство из нацистичког логора.
Статус Комплекс некадашњег концентрационог логора „Црвени крст“ у Нишу утврђен је за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију одлуком Извршног већа СР Србије из 1979. године („Службени гласник СР Србије“, бр. 14/79). У Централни регистар непокретних културних добара уписан је под редним бројем СК 240.
Историја Први сусрет са нацистима, Ниш, као средиште моравске дивизије, доживео је 8. априла 1941. године, у бомбардовању које је разорило град. Немци су 9. априла 1941. године ушли у град и успоставили своју управу. Предуслови који су владали на почетку окупације Србије По уласку у Југославију Немци су организацију војноуправног окупационог система у нишком округу започели 28. априла 1941. године, када је Наредбом број 1 тадашњи војно-управни командант за Србију наредио да се у већим местима формирају немачке војне фелдкомандантуре, које су биле потчињене непосредно њему. Према тој Наредби, у Нишу је формирана Фелдкомандантура 809 Ниш, која је обухватала територију некадашње нишке административне области (која је носила назив Обласна војно-управна команда). Ова команда је војну, управну, привредну и политичку надлежност имала над некадашњим окрузима: Лесковац, Ниш, Крушевац, Зајечар и Косовска Митровица.M. Kreso, Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941-1944 (sa osvrtom na centralne okupacione komande i ustanove za Srbiju, Jugoslaviju i Balkan), Beograd, 1979, 208.
Убрзо је следила и наредба Хитлер и Мусолини да се велики број концентрационих логора (логора смрти), или тачније речено читав систем логора оснује у поробљеним деловима Европе. Тако су настали и бројни логори широм Србије, па и овај у Нишу. Нацистички концентрациони логори на подручју Србије формирани су већ априла 1941. након слома Југославије, а много пре немачког напада на Совјетски Савез, с обзиром да је покрет отпора против окупатора наставио да делује и после 17. априла 1941. године и све више јачао.Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom I, knjiga 5, „Vojnoistorijski institut“, Beograd, 1954. Фазе у трансформацији концентрационог логора Званично, Логор Црвени крст је формиран 9. априла 1941. са наменом — привремени смештај ратних заробљеника југословенске краљевске војске.Динчић Александар, Друштво Црвеног крста и концентрациони логор у Нишу (1941—1944), Зборник Народног музеја Ниш, број 18 - 19, Ниш, 2010. Привремени логор за официре, подофицире и редове војске Краљевине Југославије и конфинирање националиста Овај логор се налазио се у магацинској згради Коњичке касарне, у којој ће се касније налазити концентрациони логор Ниш „Црвени крст” – „Amhalter Lager des Nisch”. За логор је коришћена поред магацинске и зграда Коњичке касарне. Због огромног броја заробљеника у дворишту коњичке касарне били су подигнути и шатори. 300px|мини|Група ратних заробљеника, на лечењу, премештена из логора Црвени крст у дворишту хируршког одељења Војне болнице у Нишу под будним оком немачког стражара Према ратном дневнику 11. немачке оклопне дивизије за 10. и 12. април 1941, у Нишу је до тада прикупљено три и по хиљаде војника и око шездесет официра. У извештају Команде позадине 11. армијског корпуса од 27. априла 1941. стоји да се у Нишу у прихватном логору налази четири и по хиљаде ратних заробљеника.Божидар В. Лазић, Сведочења о ратним заробљеницима војске Краљевине Југославије у Другом светском рату 1941–1945, Београд, 1998, 133. После 28. априла у Нишу је прикупљено сто деведесет седам официра и три хиљаде шесто тридесет три подофицира и војника. Они су почетком јуна депортовани у немачке, а добар број и у италијанске заробљеничке логоре.Ibid, Према немачким изворима, на слободу су пуштени Македонци (као Бугари), Хрвати и припадници мањина.Branko Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd, 1992, 108.
Од априла до 22. јуна 1941. године, у време немачко-совјетског рата, логор је имао и намену за конфинирање националиста, међу које су спадали: предратни припадници демократских партија, као носиоци антинемачке политике, чланови четничких удружења, свештеници, као народне вође још из доба Топличког устанка 1917, активни краљевски официри, који су организовали прве непредате војне одреде, следбеници 27. марта, англофили, припадници масонске ложе, ротари клубова и други. До краја октобра 1941. године у логору је било око 600 људи.Историјски архив Ниша, фонд Саве Костића; фонд Јеврејске општине Ниш (ЈОП); фонд Козара
Када су сабирни логори за ратне заробљенике престали да функционишу 1. јула 1941. године, логори у Крагујевцу и Нишу били прикључени немачкој команди у Румунији, а логор у Београду је 15. јула стављен на располагање војноуправном команданту Генералног гувермана у Пољској.Божидар В. Лазић, Сведочења о ратним заробљеницима војске Краљевине Југославије у Другом светском рату 1941–1945, Београд, (1998). У то време није више било ратних заробљеника у Нишу, осим оних које су Немци због болести оставили на лечењу, о чему је сачувана и једна фотографија испред хируршког одељења у Војној болници.
Логор за непријатеље Рајха Од јуна 1941. године, логор је за непријатеље Рајха имао функцију затвора, који је званично образован средином јуна 1941. од стране СС капетана Хајнриха Бранта (Heinrih Brandt), који је вршио дужност шефа нишког Гестапоа и официра за везу са главним станом у Београду, у коме је и непосредно био потчињен заповеднику СИПО и СД, пуковнику Шеферу. Логор се незванично налазио под заповедништвом , а директно под командом службе , и његовог другог одељења, које је било на почетку Другог светског рата задужено за оснивање логорске мреже широм окупиране Србије.Озимић Н, Логор на Црвеном крсту, Народни музеј Ниш, Ниш, 2012.Наређење војноуправног команданта Србије од 21. VIII 1941. АВII, Мф. ~ В, Т-501, Р-249, С-862.
На основу сачуване документације, будући нацистички концентрациони логор на Црвеном крсту био је у функцији затвора за све противнике Трећег рајха и да су Немци међу првим заточеницима довели предратне припаднике демократских партија, као носиоце антинемачке политике, свештенике као народне вође још из доба Топличког устанка 1917, следбенике 27. марта, англофиле, припаднике масонске ложе, ротари клубова, али и припаднике четничког покрета.Н. Озимић, Логор на Црвеном крсту, Ниш, (2012).
Оснивање концентрационог логора у Нишу Концентрациони логор Ниш, (), основан је септембра 1941. године у магацинској згради коњичког пука „Милош Обилић” у Нишу, након што је истог месеца ограђен бодљикавом жицом и заштићен са 4 дрвене стражарске куле. Како се касарна налазила недалеко од железничке станице Црвени крст и сам логор незванично по њој назван је Логор на Црвеном крсту.Миловановић М. Мирослав, Немачки концентрациони логор на Црвеном крсту и стрељања на Бубњу, Институт за савремену историју, Народна књига, Београд, 1983
Логор је, у свом саставу имао и стратиште на Бубњу, на коме је вршено стрељање логораша.Милентијевић Зоран, Јевреји заточеници логора Црвени крст, Народни музеј, Ниш, 1978. Бубањ је пре рата коришћен као полигон на коме је војска Краљевине Југославије изводила бојева гађања. Доградњом барака претворен је у стрелиште на коме су стрељани логораши из Логора Црвени крст и других затвора, на ширем простору Ниша. Логораши су стрељани уторком и петком, а закопавани у гробне јаме које су ишле у цик-цак.
Логор на Црвеном крсту, током рата се брзо празнио, али и непрекидно пунио новим затвореницима. Они који нису стрељани на брду Бубањ, масовно су превожени у логоре широм Европе (Немачку, Аустрију и Норвешку). У тим логорима многи логораши су окончали своје животе. Пут у интернацију из Логора на Црвеном крсту углавном је ишао преко Бањичког логора у Београду, Сајмишта или директно.
До краја марта 1942. године, затвореници широм окупиране Србије, па и у Логору на Црвеном крсту, били су под утицајем немачке милости или немилости. Тако је до ступања на снагу наређења о почетку интернирања животе у разним одмаздама изгубио велики број житеља Србије. Последње недеље априла 1942. године следило је упутство да се започне са првим интернацијама четничко-партизанских устаничких криваца у немачке радне-концентрационе логоре.
Команданти логора Команданти логора Црвени крст од 1941. до 1944.Чин и имеФотографија Краћа биографија СС-капетан Хајнрих Брант 150px| Рођен 27. августа 1908. у Брекведу (Немачка) Оснивач нишког концентрационог логора и први шеф нишког Гестапоа Касније шеф одсека за борбу против четничког покрета Драже Михаиловића у Београду. Одговоран је за масовне злочине према Михаиловићевим људима у окупираној Србији (1941—1944). Није изручен југословенским властима. После рата радио као иследник у полицији у Салцбургу.СС- капетан Ерих Винеке Други шеф нишког Гестапоа од марта 1942. до повлачења из града Други командант логора - велики злочинац. Ослобођен на процесу против немачких функционера у Хановеру. После рата радио као адвокат у Немачкој СС-наредник Вернер Шулц мини Трећи и најозлоглашенији командант логора, звани „Моткар“.
Престанак рада логора Црвени крст Почетком септембра 1944. било је сасвим извесно да Немци неће моћи да издрже снажан притисак ослободилаца на град Ниш, који је растао из дана у дан. Штаб дивизије „Принц Еуген“ планирао је нов распоред својих снага и преношење свог командног места из Ниша у Крушевац. Тако је у склопу тих припрема наређено и расформиравање логора.
Непосредно пре расформиравања логора и одласка Гестапоа из Ниша, 14. септембра 1944. године, стрељана је последња група логораша, на северној страни логорског круга (где су се налазили велики кратери, ископани експлозијом авионске бомбе). Највероватније је то била група оних који су на Бубњу уништавали трагове нацистичког злочина и који су за то време чувани и храњени у нишком концентрационом логору, одакле су их нацисти сваког дана одвозили камионима на рад.