Дуњак је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Историја Србе у овом крају су власти дискриминисале још 1909. године. Тако лист Србобран пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башчи, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из Крњака премјештен у Доњи Будачки, Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак. Дуњак се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Култура У Дуњаку је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Дуњак припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке. Дуњаку је постојао храм Српске православне цркве Светог пророка Илије, изграђен 1824. године, а срушен у Другом свјетском рату. Парохију сачињавају: Дуњак, Клокоч, Кестеновац, Клупица, Мрачај, Рајић Брдо, Лисине, Липовац, Кусаја, Јохово и Михољско.
Становништво Дуњак је према попису из 2011. године имао 39 становника.
Број становника по пописима
Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.бр. становника 49 138 175 221 278 260 266 305 282 316 305 285 239 216 193
Национални састав
Националност 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 48 (97,95%) 136 (98,55%) 164 (93,71%) 218 (98,64%) 275 (98,92%) Хрвати 0 0 0 0 3 (1,07%) Југословени 0 0 8 (4,57%) 3 (1,35%) 0 остали и непознато 1 (2,04%) 2 (1,44%) 3 (1,71%) 0 0 Укупно 49 138 175 221 278
Референце
Референце ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Општина Војнић Категорија:Кордун Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Карловачкој жупанији