Франческо Гаспарини (, Камајоре, 19. март 1661 — Рим, 22. фебруар 1727) је био италијански барокни композитор и педагог, чија дела су извођена широм Италије, а згодом прилика и у Немачкој и Енглеској.

Гради своју репутацију компонујући опере и вокалну духовну музику. Његове кантате су мајсторски компоноване, али је и даље у историји музике углавном познат по својим операма, које су постале узор за следећу генерацију композитора, а нарочито утичу на дела Хендла. Постоји неколико теоријски радова, од којих је најважнији "L'armonico pratico", написан 1708 године. Овај рад је доживео многа издања и постао лектира за студенте до почетка 19. века.All Music/Francesco Gasparini Гаспарини је написао више од 60 опера и низ кантата, ораторијумима и духовну музику.Oxford Grove Music Encyclopedia: Francesco Gasparini

Биографија

Ране године

Франческо Гаспарини је рођен 19. марта 1661. године у селу Камајоре код града Луке. Био је други од пет синова Николе и Елизабете Белфиоре. Његова породица је спадала у средњу класу. Имао је четворо браће и сестара - Марија (1659), Анђела (1664), Пол Лоренс (такође музичар, рођ. 1668) и Сита Силеа (1671). О његовом детињству се врло мало зна, али се верује да је прве године младости провео у својој родној Тоскани./Francesco Gasparini (1661-1727) Compositore e teorico italiano Претпоставља се да након 1680. године студира код Арканђела Корелија и Бернарда Паскинија. Од средине 1680. године почео је да објављује своје опере и кантате, које су добро примљене од стране публике и критичара. 1682. године постаје оргуљаш у цркви "Madonna dei Monti" у Риму, где компонује неке од својих ораторијума.Treccani, L'enciclopedia italiana/Dizionario Biografico degli Italiani - Volume 52 (1999)/Gasparini, Francesco 27. јуна 1684. године примљен је у "Accademia Filarmonica" из Болоње као певач, а 17. маја 1685. године и као композитор.Исте године 28. новембра, жени се римљанком Маријом Розом Борини.

1686—1694

Током 1686. године он и његов брат живе у Венецији и заједно похађају часове музике код Ђовани Легренци, а већ 6. децембра исте године је дебитовао као композитор са својом првом опером "Olimpia vendicata" у Ливорну. Наредне године, заједно са братом већ ради у Риму, где је Франческо постао виолиниста и композитор на Академији у палати кардинала Бенедета Памфили. У 1689. годни постаје члан конгрегације цркве "Santa Cecilia" у Риму. Он том приликом пише трогласни мадригал, чији је оригинал сачуван, заједно са потписом композитора, Тамо постаје пријатељ са Алесандром Скарлатијем, тако када се 1705. године Гаспарини преселио у Венецију, Скарлати је послао свог сина Доменика код њега на школовање. Током наредне две године постаје композитор опера за римска позоришта "Capranica" и "Тeatro della Pace" и 1694. године представља своју прву оперу у Риму.

Дела

Ораторијуми

мини|350п|Плоча на родној кући Гаспаринија 1689 г. - Iudith de Olopherne triumphans - Б. Памфили, Рим 1692 г. - Atalia 1695 г. - Giacobbe in Egitto - Фиренца 1695 г. - Il viceré d'Egitto 1696 г. - La costanza nell'amor divino или La S. Rosalia 1698 г. - I trionfi della carità - Напуљ 1699 г. - L'amante in cielo - Рим 1701 г. - Triumphus misericordiae – Б. Сандринели, Рим 1702 г. - Prima culpa per redemptionem deleta 1703 г. - Iubilum prophetarum ab Incarnatione divini Verbi - Б. Сандринели 1703 г. - Mosé liberato dal Nilo - Беч 1704 г. - Aeterna sapientia incarnata - Венеција 1705 г. - Pudor Virginis vindicatus 1708 г. - Dominica Nativitatis praeludium 1708 г. - L'onestà combattuta di Sara = Sara in Egitto – заједно са Цесариом, Франческом Манцинијем, Алесандро Скарлати, Доменико Ђиполи, Франческо Марија Верачини, Антонио Калдара - Фиренца 1711 г. - Maria Magdalena videns Christum resuscitatum - Венеција 1716 г. - Dal trionfo le perdite o Jefte che sagrifica la sua figlia – заједно са 10 композитора - Фиренца 1720 г. - I due sposi felici Sara e Tobia 1722 г. - Il figlio prodigo - Чита ди Кастело 1722 г. - La penitenza gloriosa nella conversione di s. Maria Egiziaca - Анкона 1724 г. - La nascita di Cristo - Лука 1724 г. - Le nozze di Tobia 1725 г. - La Santissima Annunziata – Рим

Интермецо 1708 г. - Parpagnacco – П. Париати, Венеција 1709 г. - Zamberlucco 1717 г. - In derisione della setta maomettana – Г. Ђили, Рим 1718 г. - Intermedi – с Г. Бонончини, Дрезден 1720 г. - L'avaro - Венеција 1721 г. - Zamberlucco e Palandrana - Ферара 1725 г. - Lisetta e Astrobolo - Венеција 1731 г. - L'astrologo

Опере

Референце

Спољашње везе Листа опера Биографија и библиографија (енгл.)

Категорија:Рођени 1661. Категорија:Умрли 1727. Категорија:Италијански композитори Категорија:Барокни композитори Категорија:Оргуљаши