Фудбалска репрезентација Египта (), често називана и Фараони (), национални је фудбалски тим који представља Египат на међународним такмичењима и налази се под окриљем Фудбалског савеза Египта. Египат је најуспешнија репрезентација на афричком континенту са рекордних седам титула шампиона; освојили су премијерни Афрички куп нација у Судану 1957. године, а затим су исти успех поновили у Египту 1959., Египту 1986., Буркини Фасо 1998., Египту 2006., Гани 2008. и Анголи 2010. године.
Египат је био прва афричка земља која је узела учешће на Светском првенству, дебитовавши на другом по реду Мундијалу одржаном у Италији 1934. године, када су у првом колу (осмини финала) претрпели пораз од Мађарске резултатом 4:2. На наредни пласман чекали су све до 1990. године, када су такмичење поново завршили у групној фази. Након пуних 28 година чекања, предвођен Мохамедом Салахом, Египат је успео да се пласира на Светско првенство 2018. године у Русији. Поред тога, национални тим је два пута играо меч за бронзану медаљу на Летњим олимпијским играма (у Амстердаму 1928. и Токију 1964. године), али је оба пута поражен; први пут од Италије са убедљивих 11:3, што је уједно остао и најубедљивији пораз Египта у историји.
Историја Прва фудбалска репрезентација Египта формирана је 1920. године, као први афрички фудбалски тим створен да би се такмичио на Летњим олимпијским играма одржаним у Белгији. Уводни меч њихове олимпијске кампање био је пораз од Италијана.
мини|лево|управно=1.2|Репрезентација Египта на Летњим олимпијским играма 1920. године.
мини|Фудбалска репрезентација Египта на Светском првенству 1934. у Италији.
Египат се четири пута квалификовао за Светско првенство у фудбалу: 1934., 1990., 2018. и 2026. године. Египат је био прва афричка земља која је изборола пласман на Светско првенство, савладавши у квалификацијама селекцију Британског мандата над Палестином. На свом једином мечу на Мундијалу 1934. изгубили су од Мађарске резултатом 4:2, а оба гола за Египат постигао је Абдулрахман Фаузи.
мини|244x244пк|Абдулрахман Фаузи је постигао два гола на Светском првенству 1934. у Италији.
Током квалификационог процеса за Светско првенство 1938. Египат се повукао са такмичења, док у квалификацијама за Мундијал 1950. није ни учествовао. У квалификацијама за Светско првенство 1954. састали су се са Италијом, али нису успели да се пласирају на завршни турнир. Египат је дебитовао на премијерном Афричком купу нација 1957. године. У својој првој утакмици, која је била полуфинале, победили су Судан са 2:1, док су у великом финалу славили против Етиопије са убедљивих 4:0. Повукли су се са такмичења за Светско првенство 1958., а само годину дана касније, Египат је поново постао шампион Африке на Афричком купу нација 1959. На том шампионату учествовала су свега три тима — Етиопија, Судан и Египат, који је турнир завршио без пораза.
мини|лево|235x235пк|Капитен Египта Ханафи Бастан поносно држи трофеј Афричког купа нација 1957. године.
У периоду између 1958. и 1961. године, држава је била у политичкој унији са Сиријом под називом Уједињена Арапска Република, мада ФИФА све резултате из тог времена приписује искључиво Египту, будући да су репрезентацију чинили само египатски фудбалери.
Египат се повукао из квалификација за Светска првенства 1962., 1966. и 1970. године. Држава је узела учешће у квалификацијама за Мундијал 1974., али није успела да се квалификује. Своје прво изгубљено финале на Афрички куп нација доживели су 1962. године. Свој четврти наступ на овом континенталном такмичењу забележили су 1963. године у Гани. Египат је був смештен у групу Б са Суданом и Нигеријом; савладали су Нигерију са 6:3, док су са Суданом одиграли нерешено 2:2. Иако су групну фазу завршили без пораза, заузели су друго место због слабије гол-разлике у односу на Судан. Као другопласирани из групе Б, Египћани су играли меч за треће место против Етиопије, где су славили са убедљивих 3:0. За Афрички куп нација 1965. Египат је изборио пласман на турнир, али се повукао због затегнутих дипломатских односа са домаћином Тунисом. Са такмичења су се повукли и 1968. године.
На Афричком купу нација 1970. године, чији је домаћин поново био Судан, Египат се нашао у групи Б заједно са Ганом, Гвинејом и Демократском Републиком Конго (која је у то време била позната као Конго-Киншаса). На отварању турнира, Египат је савладао Гвинеју са 4:1, потом је ремизирао са Ганом 1:1, а у последњем колу победио Конго-Киншасу са 1:0. Египат је заузео прво место у групи и пласирао се у наредну рунду, где је за ривала добио домаћин Судан. Египћани су претрпели свој први историјски пораз на Афричком купу нација резултатом 2:1, да би у мечу за треће место савладали Обалу Слоноваче са 3:1. Египат 1972. године по први пут није успео да се квалификује за завршни континентални турнир, након што га је у квалификацијама елиминисао Мароко укупним резултатом 5:3 у двомечу. Ипак, Египћани су се вратили већ 1974. године као домаћини такмичења, које су на крају завршили на трећем месту. Две године касније у Етиопији на Афричком купу нација 1976., екипа је наступала у групи А са домаћином, Гвинејом и Угандом. Египат је победио Уганду са 2:1, а у наредна два меча је ремизирао против преосталих ривала. Прошли су у финалну рунду, где су претрпели поразе у свим утакмицама. Ово је био први Афрички куп нација на којем је Египат везао три узастопна пораза. Након тога, нису успели да се квалификују за шампионат 1978. године.
мини|алт=Фудбалска репрезентација Египта 1974. године|Репрезентација Египта на Афричком купу нација 1974.
Египат се поново појавио на Афричком купу нација 1980. године, где је савладао Обалу Слоноваче и Танзанију, али је претрпео минималан пораз од домаћина Нигерије са 1:0. Пласирали су се у полуфинале где их је чекао Алжир, који је славио након бољег извођења једанаестераца. Четири године касније, на Афричком купу нација 1984., Египат је победио Камерун i Обалу Слоноваче, одиграо нерешено са Тогом и на крају заузео четврто место, претрпевши пораз од Алжира у борби за бронзу. Године 1986. Египат је био домаћин турнира; на самом отварању су изгубили од Сенегала са 1:0. Ипак, Египћани су успели да тријумфују у преостала два меча у групи, савладавши Обалу Слоноваче и Мозамбик идентичним резултатом 2:0. Прошли су у велико финале по први пут још од 1962. године и успешно освојили шампионски пехар. Египат је изборио пласман и на Афрички куп нација 1990. године, али је тамо доживео потпуни крах претрпевши поразе у свим мечевима у групи, чиме је национални тим по први пут у историји завршио континентални шампионат без иједног освојеног бода, иако је исте године репрезентација наступала на Светском првенству у Италији. Након што су у одлучујућем двомечу баража срушили Алжир са 1:0, вољом жреба су смештени у групу Ф заједно са Републиком Ирском, Енглеском и Холандијом. Постигли су само један гол на читавом турниру; реми резултатом 1:1 са актуелним европским шампионом Холандијом донео је Египћанима њихов први историјски бод на Светским првенствима. Уследио је нови реми са Ирском, а потом и минималан пораз од Енглеске са 0:1.
Национални тим је изгубио оба меча и током следећег Афричког купа нација 1992. године. На званичном шампионату 1994. одржаном у Тунису, Египат је декласирао Габон са 4:0 и одиграо без голова против Нигерије. У четвртфиналу су елиминисани од Малија минималним резултатом 1:0. До своје четврте шампионске титуле Египат је стигао 1998. године, након што је у великом финалу савладао Јужноафричку Републику. Успешно су квалификовани и за Афрички куп нација 2004. у Тунису, где су смештени у групу Ц са Алжиром, Зимбабвеом и Камеруном. Након почетне победе над Зимбабвеом од 2:1, уследио је пораз од Алжира (2:1) и реми без голова са Камеруном. Египат је тада остао без пласмана у четвртфинале због мањег броја постигнутих голова у односу на Алжир, са којим је био потпуно изједначен по броју бодова и гол-разлици.
Египат је 2006. године био домаћин Афричког купа нација; домаћа селекција се налазила у групи А са Либијом, Мароком и Обалом Слоноваче. Након што су сакупили седам бодова у групној фази, Египћани су успешно подигли шампионски трофеј победом у финалном рулету након једанаестераца, чиме је започета невероватна доминација током које су освојили и наредна два континентална шампионата — 2008. и 2010. године. Након овог златног периода, уследио је велики пад и репрезентација није успела да избори пласман на наредна три Афричка купа нација.
Египат је прекинуо лош низ и пласирао се на завршни турнир 2017. године, отворивши такмичење у групи Д ремијем без голова против Малија. Уследиле су две везане минималне победе од по 1:0 против Уганде и Гана, чиме су се „Фараони” пласирали у четвртфинале са лидерске позиције у групи. У четвртфиналном окршају састали су се са Мароком и успели да тријумфују против великих ривала по први пут после 31 године чекања, заказавши полуфинални дуел са Буркином Фасо. Погодак који је за Египат постигао Мохамед Салах поништио је Аристид Бансе, па је меч решен извођењем једанаестератака; искусни чувар мреже Есам ел Хадари успео је да заустави два казнени ударца, одвевши тако свој тим у ново велико финале. У мечу за титулу Египат се суочио са Камеруном и претрпео свој други пораз у финалима овог такмичења.
Дана 8. октобра 2017. године, Египат је успешно обезбедио визу за Светско првенство 2018. након што је заузео прво место у својој квалификационој групи испред Уганде, Гана и Конга. На Мундијалу у Русији, Египат је вољом жреба смештен у групу А са Саудијском Арабијом, Уругвајем и домаћом селекцијом Русије. Свој први меч против Уругваја одиграли су без повређеног Салаха, који је задобио повреду у финалу УЕФА Лиге шампиона. Египат је изгубио са минималних 1:0, а за играча утакмице проглашен је египатски голман Мохамед ел Шенави, који је одбио да прими ово признање због тога што је спонзор награде била пивара Бадвајзер. Салах се вратио у стартну поставу за дуел против домаћина Русије. Након што су губили са 3:0, Салах је постигао први мундијалски гол за Египат после пуних 28 година чекања. Трећи и последњи меч на турниру донео је велики комшијски дерби Црвеног мора против Саудијске Арабије, која је такође изгубила шансе за пролаз након два пораза. Чувар мреже Есам ел Хадари ушао је у историју као најстарији фудбалер који је икада заиграо на Светским првенствима са 45 година и 161 даном. Иако је Салах постигао погодак на овом мечу, Египћани су на крају поражени резултатом 2:1.
мини|Репрезентација Египта на Светском првенству 2018. у Русији.
Након жестоких критика јавности због веома дефанзивне тактике у одлучујућем мечу са Саудијцима, селектор Ектор Купер је добио отказ. На мети критика нашао се и сам Фудбалски савез Египта због одлуке да база националног тима буде смештена у Чеченији, која је била изузетно удаљена од градова у којима је Египат играо своје утакмице. Египатски медији и шира јавност су оштро осудили лоше руковођење националном селекцијом од стране челника савеза.
На Афричком купу нација 2019. године, чији је Египат био домаћин, репрезентација је доживела шокантну елиминацију већ у осмини финала од Јужноафричке Републике, упркос томе што је групну фазу завршила супериорно са све три победе. На наредном Афричком купу нација 2021. Египћани су успели да догурају до самог финала, након променљивих партија у групи и драматичних елиминација Обале Слоноваче (после пенала уследе утакмице завршене 0:0) и домаћина Камеруна (3:1 након извођења једанаестератака). Тим успехом Египат је стигао до свог рекордног 10. финала у историји, срушивши дотадашњи рекорд Гана. Ипак, Египћани су претрпели први од два тешка пораза од Сенегала у 2022. години, оба пута након пенал-рулета (најпре у финалу Афричког купа нација, а потом и у одлучујућој рунди квалификација за Светско првенство), при чему је оба одлучујућа једанаестерца за Сенегалце реализовао Садио Мане. Касније су успешно изборили пласман на Светско првенство 2026. године, забележивши свој четврти наступ на планетарним смотрама.
Резултати на међународним такмичењима