Фудбалска репрезентација Новог Зеланда је фудбалски тим који представља Нови Зеланд на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Новог Зеланда.
На Светско првенство се квалификовала два пута, на Светско првенство 1982., али је тамо изгубила све три утакмице и на првенство 2010. Због недостатка јаке домаће лиге, новозеландски фудбалери одлазе са Новог Зеланда и играју у јачим лигама у Европи, САД и Аустралији.
Нови Зеланд се раније борио са Аустралијом за титулу у ОФК купу нација. Међутим, то више није случај пошто је Аустралија прешла у Азијску фудбалску конфедерацију и стога је оставила Нови Зеланд као једину земљу носиоца у ОФК-у. Нови Зеланд је освојио четири пута ОФК куп нација, 1973, 1998, 2002. и 2008.
Развој Упркос великом броју играча, фудбал на Новом Зеланду се такмичи са другим спортовима као што је рагби и крикет, финансијски и због медијске изложености. Перформансе репрезентације су додатно отежане релативно младом полупрофесионалном домаћом лигом, Новозеландским фудбалским шампионатом који је основан 2004. године. Међутим, Нови Зеланд има један професионални тим ФК Велингтон Финикс, који се такмичи у аустралијској А-Лиги.
Тренутно најпознатији играчи су одбрамбени играч Блекберн роверса Риан Нелсен, нападач Голд коаст јунајтеда Шејн Шмелтц и нападач Селтика Крис Килен. Историја Ране године мини|лево|370пк|Детаљ са утакмице између Нове Зеланда и Аустралије одигране 1922. године.
Нови Зеланд је своју прву међународну фудбалску утакмицу одиграо у Данидину на старом стадиону Каледонијан, 23. јула 1904. године, против селекције која је представљала Нови Јужни Велс. Нови Зеланд је изгубио јединим поготком на мечу, али је седам дана касније против истог тима одиграо нерешено 3:3 на стадиону Атлетик парк у Вeлингтону. Следеће године, 10. јуна, национални тим је одиграо утакмицу против репрезентације Велингтона пре него што је кренуо на турнеју по Аустралији. Током те турнеје одиграли су једанаест мечева против локалних селекција, укључујући и три утакмице које су имале статус званичних дуела против Новог Јужног Велса; у та три меча забележили су по једну победу, пораз и реми.
Национални тим Новог Зеланда није поново наступао све до 1922. године, када је одиграо три званична међународна меча против Аустралије. Утакмице су одигране на стадионима Керисбрук у Данидину, Атлетик парк у Велингтону и на Окланд домену. Нови Зеланд је забележио две победе резултатом 3:1, док је меч у Велингтону завршен нерешено 1:1. Године 1927, Канада је постала друга инострана селекција која је гостовала на Новом Зеланду, одигравши четири званична меча на којима је домаћа селекција остварила једну победу и један реми.
Нови Зеланд је 1966. године постао један од оснивача Фудбалске конфедерације Океаније (ОФК), која је успостављена заједничким залагањем Чарлија Демпсија и његовог аустралијског колеге Џима Бајутија.
Успех и пласман на Шпанију '82 мини|240пк|десно|Фудбалери Новог Зеланда на утакмици против Израела током квалификација за Светско првенство 1990. На почетку 1980-их година, „Ол вајтси” (надимак репрезентације) били су у серији победа све до учешћа на ОФК купу нација 1980. у Новој Каледонији. Нови Зеланд је тамо забележио катастрофалан наступ, претрпевши поразе од Тахитија (1:3) и Фиџија (0:4). У последњем колу групне фазе, када су већ изгубили све шансе за пласман у финале, савладали су Соломонова Острва са 6:1.
Форма националног тима значајно се поправила у наставку, па је Нови Зеланд успео да се пласира у финалну фазу квалификација за Светско првенство 1982. без иједног пораза. Снагу екипе потврдио је реми 3:3 и победа од 1:0 против традиционалног ривала Аустралије, као и убедљив тријумф над Фиџијем резултатом 13:0. У финалној фази квалификација, Нови Зеланд се такмичио са Кином, Саудијском Арабијом и Кувајтом. Након велике победе од 5:0 против Саудијаца, Нови Зеланд је играо одлучујући меч баража против Кине, победио са 2:1 и тако обезбедио историјски пласман на Светско првенство у Шпанији.
Све до 1980-их година, репрезентација је често била на мети критика због великог броја британских играча у својим редовима. Од 22 фудбалера који су путовали на Мундијал у Шпанији, чак 11 је било рођено у Уједињеном Краљевству. Међу њима су били и капитен Стив Самнер и нападач Стив Вудин, који су пре имиграције играли клупски фудбал у Енглеској. Нови Зеланд је претрпео сва три пораза у групи, примивши 12 голова, а постигавши само два. Током наредних деценија, састав националног тима се значајно променио, па је фудбал на Новом Зеланду попримио изразито локални карактер.
Консолидација у Океанији мини|400пк|лево|Утакмица између Новог Зеланда и Бахреина у оквиру међуконфедерационог баража за Светско првенство 2010. на Вестпак стадиону. Од 1990-их година, амерички колеџ фудбал одиграо је веома важну улогу у развоју новозеландских играча. Овај утицај је почео када се бивши шкотски репрезентативац Боби Кларк, након вођења репрезентације Новог Зеланда од 1994. до 1996. године, вратио у САД како би преузео функцију главног тренера на Универзитету Станфорд. Кларк је почео активно да доводи таленте са Новог Зеланда, па су тако за његов колеџ тим наступали и каснији истакнути репрезентативци Рајан Нелсен и Сајмон Елиот. Овај тренд се наставио све до данас, те више од двадесет новозеландских фудбалера тренутно наступа у оквиру прве дивизије НЦАА шампионата у Америци. Уобичајени следећи корак у каријери ових играча био је прелазак у МЛС лигу; новинар портала ESPN soccernet, Брент Летам, у својој анализи из марта 2010. године чак је изнео претпоставку да би састав Новог Зеланда за предстојеће Светско првенство могао да броји више МЛС играча него сама репрезентација Сједињених Америчких Држава.У Летамовом тексту се директно наводи: „Са своје позиције преко пута Тихог океана, Рики Херберт можда има много већи интерес за очување мира у америчком фудбалу [алудирајући на потенцијални штрајк играча у МЛС-у који је ипак избегнут] него било ко у историји Новог Зеланда. Када његов тим 15. јуна отвори Светско првенство утакмицом против Словачке, стартна постава 'Ол вајтса' могла би да садржи чак и више МЛС фудбалера него Бредлијев тим САД.”
Ипак, Летамова предвиђања се нису остварила, пошто је на крају само један фудбалер из МЛС лиге уврштен у коначан списак Новог Зеланда за Мундијал. Нови Зеланд се у прошлости углавном борио са Аустралијом за превласт и титуле у оквиру океанијске конфедерације. Међутим, након што је Аустралија 2006. године званично прешла у Азијску фудбалску конфедерацију (АФК), Нови Зеланд је остао једина преостала велика фудбалска сила у Океанији. Репрезентација је успела да избори пласман на Светско првенство 2010. у Јужној Африци, где су такмичење завршили већ након прве рунде, али са историјским успехом — остали су једини непоражени тим на читавом турниру. Одиграли су нерешено 1:1 против актуелних светских шампиона Италије, као и против Словачке, док је дуел са Парагвајем завршен без голова (0:0), у исто време када је каснији шампион Шпанија претрпео пораз од Швајцарске. Нови Зеланд је групну фазу завршио изнад Италије, пошто су Италијани у последњем колу поражени од Словачке, те су такмичење окончали са два бода у поређењу са три бода колико су освојили Новозеланђани.
Кошмар у Хонијари и пропуштени Мундијали Након веома успешног циклуса за „Ол вајтсе”, тим је отпутовао на ОФК куп нација 2012. као главни фаворит за освајање титуле. Прве две утакмице су добили минималним резултатом (1:0 и 2:1), утакмица против домаћина Соломонових Острва завршена је нерешено 1:1. Међутим, у полуфиналу су се суочили са Новом Каледонијом, где су претрпели шокантан пораз од 2:0; голове за Нову Каледонију постигли су Бертран Каи у 60. минуту и Жорж Гоп Фенепеј у другом минуту судијске надокнаде времена, чиме је запечаћен пораз који је у јавности остао упамћен као „Кошмар у Хонијари”. Након овог неуспеха, селектор Рики Херберт је поднео оставку, а Нови Зеланд је касније потпуно елиминисан и у међуконфедерационом баражу за Светско првенство 2014. од селекције Мексика, која је славила са убедљивих 9:3 у укупном скору двомеча.
мини|десно|Фудбалери Новог Зеланда на утакмици против Русије у оквиру Купа конфедерација 2017. У августу 2014. године, Ентони Хадсон је именован за новог селектора „Ол вајтса”. Хадсон је на клупи националног тима дебитовао у септембру, претрпевши пораз на гостовању Узбекистану резултатом 3:1. Као последица чињенице да је Нови Зеланд током претходне године одиграо „само три утакмице”, што је био „најмањи број мечева било које земље у светском фудбалу”, уз период од чак „седам месеци без одиграног сусрета”, репрезентација је доживела пад на 161. позицију Ранг листе ФИФА. Након тога, „Ол вајтси” су успешно наступили на ОФК куп нација 2016., где су забележили четири победе, укључујући и тријумф у финалу над Папуом Новом Гвинејом након бољег извођења једанаестератака (после 0:0 у регуларном току), при чему су током целог турнира примили само један гол и то са беле тачке. Овом победом Нови Зеланд је по пети пут постао шампион Океаније, чиме је званично постао највећа фудбалска сила у историји овог такмичења, а уједно је обезбедио и пласман на Куп конфедерација 2017. у Русији. Захваљујући овом континенталном успеху, репрезентација је скочила на 88. место светске ранг листе, што је био њихов најбољи пласман у претходне три године.
Након разочаравајућег учешћа на Купу конфедерација 2017, где су такмичење завршили на зачељу групе у којој су играли са Русијом, Мексиком и Португалијом, национални тим је претрпео пад за 27 места и нашао се на 122. позицији. У септембру 2017. године, Нови Зеланд је славио у финалном двомечу океанијских квалификација против Соломонових Острва укупним резултатом 8:3, чиме је изборио пласман у међуконфедерациони бараж против Перуа, петопласиране селекције из јужноамеричких квалификација. Након што су у првом мечу на домаћем терену успешно задржали Перуанце одигравши 0:0, „Ол вајтси” су у реваншу претрпели пораз од 2:0, чиме су елиминисани из даљег такмичења, док је Перу постао последња репрезентација која је визирала пасош за Светско првенство у фудбалу 2018. године.
Након паузе која је трајала готово две године, национални тим се вратио на терен 2021. године одигравши серију пријатељских мечева, забележивши позитивне исходе у сва три дуела (односно четири, рачунајући сусрет са Б селекцијом Алжира). Услед компликација које је изазвала пандемија ковида 19 у Океанији, квалификациони турнир за Светско првенство 2022. у потпуности је организован у Катру. „Кивији” су доминирали турниром и остварили све победе, срушивши притом бројне голгетерске рекорде; нападач Крис Вуд постао је најбољи стрелац у историји националног тима након што је постигао два поготка у утакмици против Фиџија.
мини|десно|Фудбалери Новог Зеланда играју против Аустралије на домаћем терену на стадиону Иден Парк у мечу којим је обележен век великог ривалства. Овај континентални тријумф донео им је пласман у међуконфедерациони бараж, где су се за одлазак на Мундијал борили против Костарике. Меч су отворили примљеним голом већ у 3. минуту утакмице када је мрежу затресао Џоел Кембел, али је Нови Зеланд након тога преузео иницијативу и извршио снажан притисак. У 39. минуту Крис Вуд је успео да постигне погодак након лошег испуцавања Јељцина Техеде, међутим, гол је поништен након интервенције ВАР-а, пошто је на снимку установљено да је претходно Метју Гарбет направио прекршај над Оскаром Дуартеом. Након последњег судијског звиждука, Костариканци су славили пласман на првенство, што је за Нови Зеланд значило трећу узастопну елиминацију у међуконфедерационим баражима.
По завршетку овог квалификационог циклуса, „Ол вајтси” су одиграли два пријатељска меча (код куће и у гостима) против Аустралије како би свечано обележили 100. годишњицу од првог званичног међусобног сусрета ове две селекције, који је први пут одигран у Данидину 1922. године.
Повратак на међународну сцену