10 Хигија

10 Хигија () је велики астероид, који се налази у спољашњем главном астероидном појасу између орбита Марса и Јупитера. То је десети откривени астероид, а открио га је 12. априла 1849. италијански астроном Анибале де Гаспарис у Астрономској опсерваторији Каподимонте у Напуљу, у Италији. Име је добио по Хигији, грчкој богињи здравља. Он је четврти по величини астероид у главном појасу, и по запремини и по маси, са просечним пречником од 433 км и масом, која чини 3% укупне масе главног астероидног појаса.

Хигија има готово сферичан облик са два позната кратера пречника око 100 и 180 км. Због свог облика и велике величине неки истраживачи сматрају Хигију могућом патуљастом планетом. Хигија има тамну, угљеничну површину, која се састоји од хидратисаних и амонијачних силикатних минерала, са карбонатима и воденим ледом. Подповршински слој Хигије вероватно садржи велики удео воденог леда. Ове карактеристике чине Хигију веома сличном патуљастој планети Церери из главног појаса, што сугерише да та два објекта имају слично порекло и еволутивну историју.

Хигија је матично тело породице Хигије, астероидне породице, која обухвата преко 7.000 познатих астероида, који деле сличне орбиталне и композиционе карактеристике са Хигијом. Верује се да је породица Хигије настала услед огромног удара у Хигију пре око 2 до 3 милијарде година. Сматра се да је овај удар разбио Хигију, што је довело до њене поновне акумулације у готово сферично тело.

Средња удаљеност астероида од Сунца износи 3,139 астрономских јединица (АЈ). Инклинација (нагиб) орбите у односу на раван еклиптике је 3,841 степени, а орбитални период износи 2032,049 дана (5,563 година). Ексцентрицитет орбите астероида износи 0,116. Апсолутна магнитуда астероида износи 5,43 а геометријски албедо 0,071.

Историја

Откриће мини|лево|Анибале де Гаспарис, откривач Хигије. Хигију је открио италијански астроном Анибале де Гаспарис увече 12. априла 1849. године у Астрономској опсерваторији Каподимонте у Напуљу, у Италији. Те ноћи је користио опсерваторијин Рајхенбахов екваторијални телескоп да посматра део неба у 12. сату ректасцензије, као део свог већег пројекта каталогизације звезда дуж еклиптике до 14. привидне магнитуде.

Док је поредио своја посматрања са звезданом картом Берлинске академије, Де Гаспарис је приметио објекат налик звезди, магнитуде између 9 и 10, који раније није био забележен. Иако је лоше време спречило даља посматрања на неколико дана, Де Гаспарис је поново посматрао објекат 14. и 17. априла и потврдио да се померио између та два датума. Судећи по томе колико се објекат померио, Де Гаспарис је закључио да то мора бити још једна нова планета између орбита Марса и Јупитера.

Де Гаспарис је своје откриће објавио Еразму Фабрију Скарпелинију, секретару билтена „Correspondenza Scientifica” у Риму, који је заузврат проследио вест Хајнриху Кристијану Шумахеру, који ју је објавио у часопису „Astronomische Nachrichten” 11. маја 1849. године. Хигија је била први астероид, који је Де Гаспарис открио, и десети астероид откривен у историји. Касније је открио још шест астероида између 1850. и 1853. и још два током 1860-их.

Именовање Де Гаспарис је позвао Ернеста Капочија ди Белмонтеа, свог пријатеља и директора Опсерваторије Каподимонте, да именује астероид у знак захвалности за помоћ и савете. Капочи је предложио име Игеа (Igea) — италијански облик имена Хигија, грчке богиње здравља и кћерке Асклепија. Де Гаспарис је Капочијевом предлогу додао придев Borbonica, у част краља Фердинанда II из династије Напуљских Бурбона, који је владао Краљевином Две Сицилије и подржавао рад Опсерваторије Каподимонте. Заједно су Де Гаспарис и Капочи предложили име Igea Borbonica („Бурбонска Хигија“) у писму прослеђеном Фердинанду II, 8. маја 1849. Одавање почасти Бурбонима је можда помогло Де Гаспарису и Капочију да избегну казну због учешћа у либералним покретима 1848. године.

Име Igea Borbonica није поменуто у првим обавештењима европској научној заједници. Када је енглески астроном Џон Хершел примио вест о открићу Хигије од својих напуљских колега, предложио је да би Партенопа било прикладно име за Де Гаспарисово откриће, јер потиче од сирене, која је, према грчкој митологији, основала Напуљ. У писму написаном енглеском математичару Огастусу Де Моргану у априлу 1849, Хершел је написао:

„Још увек није поменуто ниједно име. Шта мислите о имену Партенопа (пошто је Наполитанка)? Мислим да ће то сигурно пасти на памет Де Гаспарису ако је иоле упознат са класицима.“

Хершел се дописивао са другим европским научницима и астрономима како би чуо њихово мишљење о имену Партенопа за Де Гаспарисово откриће, мада је, до тренутка када је контактирао Де Гаспариса, Хигија већ била именована месец дана раније. Када је Шумахер, уредник часописа „Astronomische Nachrichten”, сазнао за име, које су предложили Де Гаспарис и Капочи, пожалио се у писму упућеном Хершелу 26. јуна 1849. да је име у италијанском, а не у латинском облику, како је било уобичајено за све друге планете. Без обзира на то, Де Гаспарис је уважио Хершелов предлог и изразио жељу да му испуни жељу. Дана 11. маја 1850. Де Гаспарис је открио астероид 11 Партенопа и у својој објави се захвалио Хершелу на имену.

Постоји више варијација латинског спеловања имена Хигија, укључујући Hygièa, Hygia и Hygea. Савремени енглески облик Hygiea је мање уобичајена варијанта имена богиње, које на грчком гласи Ὑγίεια (Hygieia) или Ὑγεῖα (Hygeia). Астрономи су током раних 1850-их често писали име као Hygeia (а повремено и Hygea), мада је до 1860-их облик Hygiea постао уобичајен. Према енглеском астроному Џону Раселу Хајнду, придев Borbonica је избачен из употребе до 1852. године.

Симбол и означавање Као и други претходно откривени астероиди, Хигија је добила астрономски симбол као начин представљања. Симбол за Хигију предложио је Де Гаспарис у писму упућеном Хајнду 4. новембра 1850, у којем је написао: „Симбол Хигије је змија (попут грчког слова зета ζ) овенчана звездом.“ Визуелно, Де Гаспарисов симбол за Хигију представљен је као: 24px|Традиционални планетарни симбол за 10 Хигије|alt=Змија у облику зете овенчана звездом (U+1F779 🝹 у Уникоду 17.0). Змија, посебно док пије из чиније, традиционални је симбол богиње Хигије (уп. U+1F54F 🕏).

Међутим, можда због касне објаве намењеног симбола за Хигију, он није коришћен у наредним астрономским алманасима, као што су „Berliner Astronomisches Jahrbuch” из 1850. и „Nautical Almanac and Astronomical Ephemeris” из 1852, чиме је по први пут један астероид у овим алманасима наведен без свог симбола. Амерички астроном Бенџамин Апторп Гулд протумачио је симбол Хигије као Асклепијев штап, представљајући га као змију обавијену око штапа у издању часописа „Astronomical Journal” из јануара 1852: 24px|Асклепијев штап (U+2695 ⚕).

Оба симбола за Хигију су данас углавном застарела, јер је број откривених астероида постао превелик да би сваки имао јединствен симбол. Године 1851. Јохан Франц Енке је предложио другачији систем идентификације, предлажући употребу броја, који одговара редоследу открића, уписаног у мали круг — за Хигију би то било ⑩. Астрономи су почели да усвајају Енкеову шему са бројевима у кругу у научним публикацијама, мада су, како је број откривених астероида растао, на крају прешли на стављање броја у заграде, што је постало савремени систем означавања малих планета. У случају Хигије, њена савремена ознака мале планете је (10) Hygiea или 10 Hygiea.

Центар за мале планете користи привремене ознаке малих планета A849 GA и A900 GA за Хигију, мада су ово само ретроспективна проширења новог система привремених ознака успостављеног 1925. године. Док се привремена ознака A849 GA односи на датум открића Хигије, ознака A900 GA се односи на датум, када је Хигија случајно посматрана и каталогизована (као Arequipa 38) током фотографског прегледа неба, који је 1900. године спровела Опсерваторија Харвард колеџа у Арекипи, у Перуу.

Хигија се у мањој мери користи и у астрологији, мада је њен симбол поново погрешно тумачен, где је Асклепијев штап замењен Меркуровим кадуцејом: 24px|Астролошки симбол за Хигије, иако у сложенијем облику (U+2BDA ⯚) од симбола кадуцеја, који се користи за планету Меркур. Кадуцеј се дуго времена погрешно сматрао Асклепијевим штапом.

Класификација thumb|upright=1.5|Ова графика, која је коришћена у нацрту предлога МАУ из 2006. године, наводила је Хигију као потенцијалну планету. Иако су се прва четири откривена астероида — Церера (1801), Палас (1802), Јунона (1804) и Веста (1807) — сматрали планетама током прве половине 19. века (а неки астрономи су их тако сматрали све до краја века), откриће Хигије догодило се у време, када је класификација астероида већ еволуирала. Хигија је у годинама након открића називана планетом, иако су је до 1852. године астрономи такође називали малом планетом или астероидом. Ови термини су уведени пре открића Хигије и постали су учесталији са открићем већег броја астероида почевши од 1850-их. Од друге половине 19. века, астероиди су почели да се третирају претежно на колективан начин, груписани према орбиталним или спектралним карактеристикама, са мање пажње посвећене појединачним објектима.

Године 2006, комитет Међународне астрономске уније (МАУ) за израду нове дефиниције планете разматрао је класификовање Хигије међу планете или у новостворену категорију патуљастих планета, уколико би се утврдило да је астероид довољно масиван да га претежно обликује хидростатичка равнотежа. Овај предлог дефиниције планете је у међувремену ревидиран и усвојен тако да прописује да планета мора да кружи око Сунца, да има довољну масу да постигне сферичан облик услед хидростатичке равнотеже, и да рашчисти суседство своје орбите; објекти, који задовољавају све критеријуме осим последњег, сматрају се патуљастим планетама. Од 2019. године, телескопски снимци су открили готово сферичан облик Хигије, што сугерише да је можда достигла хидростатичку равнотежу. Пошто Хигија већ кружи око Сунца и налази се у астероидном појасу, где није рашчистила суседство своје орбите, њен готово сферичан облик могао би је квалификовати као патуљасту планету, према Пјеру Вернаци и сарадницима, који су проучавали Хигију помоћу телескопских снимака. Ако је тако, Хигија би могла бити најмања позната патуљаста планета. Међутим, МАУ још увек није званично класификовала Хигију као патуљасту планету.

Физичке карактеристике

Орбита мини|десно|Дијаграм Хигијеине орбите (бело) са означеним орбитама унутрашњих планета и Јупитера. мини|десно|Орбита Хигије (плава) у односу на Јупитер и унутрашње планете Сунчевог система (црвена). Хигија орбитира око Сунца на просечној удаљености (велика полуоса) од 3,14 астрономских јединица (АЈ; 470 милиона км), што је смешта у спољашњи део главног астероидног појаса између Марса и Јупитера. Хигија има орбитални период од 5,57 земаљских година и прати елиптичну орбиту, где се њена удаљеност од Сунца креће од (420 милиона км) у перихелу до (520 милиона км) у афелу. Хигија има релативно низак орбитални нагиб од у односу на раван еклиптике. У својој тренутној орбити, Хигија се никада не приближава Марсу на мање од (186 милиона км), нити Јупитеру на мање од (230 милиона км).

Хигија се налази у тротелесној орбиталној резонанци средњег кретања са Јупитером и Сатурном. У овој резонанци, средња кретања или орбиталне фреквенције Јупитера, Сатурна и Хигије прате однос , где је линеарна комбинација њихових средњих кретања () са целобројним коефицијентима једнака нули. Симулације показују да ова тротелесна резонанца доводи до хаотичне еволуције Хигијине орбите, са кратким Љапуновљевим временом између 14.000 и 16.000 година. То значи да промене у Хигијиној орбити постају експоненцијално мање предвидљиве током овог временског периода.