мини|200п|Apple II из 1977, приказан с две дискетне јединице и монитором. Први модел из серије -{Apple II}- имао је уграђену тастатуру, генератор звука, пластично кућиште и осам унутрашњих прикључака за проширење.
Епл -{II}- () био је један од првих успешних и масовно произведених личних рачунара, производ фирме Епл компјутер () из 1977.
У погледу лакоће употребе, особина и могућности проширења, Епл -{II}- био је значајан напредак наспрам свог претходника, -{Apple I}-. Приказан по први пут на Рачунарском сајму западне обале () 1977. године, Епл -{II}- постао је први масовно произвођени лични рачунар и развио је Епл компјутер у врло успешну фирму. Током година, произведен је читав низ различитих модела под сличним ознакама, и производња модела престала је тек 1993. До тада је произведено скоро шест милиона примерака свих издања.
Епл -{II}- постао је један од најпознатијих и најуспешнијих рачунара током ’80-их и раних ’90-их година. Због агресивне маркетиншке кампање постао је први рачунар који је масовно уведен у америчке средње школе. Развој образовног и пословног софтвера (-{VisiCalc}-) довео је до употребе рачунара и за потребе школства и пословања.
Изворни оперативни систем био је једноставни бејсик преводилац (интерпретер) који се налазио снимљен у ROM меморији. Већина комерцијалних програма је радила без оперативног система, директно на хардверу рачунара. Apple DOS додат је после почетка производње да подржи прикључивање дискетне јединице. Његов наследник био је Apple ProDOS који је подржавао хијерархијски датотечни систем и већи капацитет дискова.
С необавезним картицама заснованим на микропроцесору -{Zilog Z80}-, Епл -{II}- могао је да користи оперативни систем -{CP/M}- и да покрене -{Wordstar}-, -{dBase II}- и друге програмеInfoWorld, 6 February 1984, .
На врхунцу еволуције, крајем ’80-их, рачунари серије Епл -{II}- су већ имали многа решења усвојена с рачунара Макинтош. 1992. године, платформа је већ била 16-битна, са мишем и графичким корисничким окружењем (ГКО) и графичким и звучним могућностима далеко изнад оригинала из 1977.
Врло скупа Епл Лиса са ГКО представљена је 1983. године, али се показала комерцијалним неуспехом због високе цене. Макинтош је приказан 1984. као јефтинија опција за ГКО од Лисе, и почетком ’90-их је преузео примат од Епл -{II}- серије. Чак и после увођења Макинтоша, Епл -{II}- серија била је примарни извор прихода за компанију читав низ година. -{Apple IIGS}- је продаван до 1992, а -{Apple IIe}- је престао да се производи тек 15. октобра 1993.
Дизајн Епл -{II}- био је један од првих кућних рачунара у пластичном кућишту које се могло лако скинути. Матична плоча је имала осам прикључака за проширења, а меморија се могла проширити до 48 килобајта, што је било знатно више од модела Комодор PET и Тенди TRS-80 који су се појавили у то време. Као један од првих продаван је као завршени рачунар, а не као матична плоча за коју је требало направити кућиште, посебно купити тастатуру, монитор итд.
Графика је била високе резолуције за ’70-е. Бејсик је првобитно радио само с целим бројевима (-{Integer BASIC}-), а касније и с децималним Еплсофт бејсиком (-{Applesoft BASIC}-). Објављивани су многи програми за рачунар у књигама и часописима, што је довело до његове тренутне популарности.
Модели Рани модели Епл -{II}- су обично означени као -{Apple][}-, касније -{Apple //}-, са додатком слова да означи одређени модел.
Епл -{II}- Први Епл -{II}- рачунари почели су се продавати 5. јуна 1977. с микропроцесором -{MOS Technology}- 6502 који је радио на 1 -{MHz}-, 4 kB RAM меморије, касетним интерфејсом за снимање и учитавање података, и бејсиком уграђеним у ROM меморију машине. Видео-контролер је приказивао 24 линије текста са по 40 знакова у сваком реду, са приказом на стандардном -{NTSC}- телевизору (преко посебног модулатора). Цена је првобитно била 1298 долара. (са 4 kB RAM) и 2638 америчких долара (са највише 48 kB RAM). Да би се истакле могућности приказа у боји, логотип на кућишту рачунара је исцртан бојама дуге.Apple II History Chapter 4,
Спољашња дискетна јединица постала је доступна нешто касније и повезивала се преко контролер-картице која се укључивала у један од слободних прикључака на рачунару. Диск II интерфејс био је један од великих достигнућа Стива Вознијака јер је дизајниран са минимумом делова, што је знатно смањило ценуFreiberger, Paul, and Michael Swaine. "Fire In The Valley, Part Two (Book Excerpt)", A+ Magazine, January 1985: 45.
Приступ дизајну диск интерфејса био је типичан за Вознијака. Рачунар је користио разне пречице да смањи број кола и трошкове. Пошто је процесор имао приступ меморији само током сваког другог клок такта, видео-меморија је очитавана током тактова које процесор није користио.
Звук је произвођен једноставним системом „укључи-искључи“ (-{on-off}-), дакле само пулсеви су били могући. Вештом манипулацијом времена и ширине пулса могли су се постићи сложени звучни ефекти.
Многе фирме су развиле додатне картице за Епл -{II}-. Постојале су серијске, видео, меморијске, мрежне и друге картице. Додатне картице с процесором Зилог Z80 биле су честе.InfoWorld, InfoWorld Media Group, 6. фебруар 1984,
Епл -{II}- Плус
Епл -{II}- Плус, приказан у јуну 1979, имао је Еплсофт бејсик с подржаним операцијама на децималним бројевима (-{floating point}-) у -{ROM}- меморији.
-{Apple II Europlus}- и -{J-Plus}- После успеха рачунара -{Apple II}- и -{Apple II+}-, Епл је 1978. проширио тржиште на Европу, Аустралију и Далеки исток с моделима -{Apple II Europlus}- (Европа и Аустралија) и -{Apple II J-Plus}- (Јапан). У тим моделима су урађене нужне промене да би се изашло у сусрет стандардима у тим земљама. Видео-сигнал и улазни напон за исправљач су морали бити измењени. -{PAL}- системи су имали посебну видео-картицу. Јапанске верзије су имале подршку за Катакана симболе. Производња Јуроплуса престала је 1983.
-{Apple IIe}-
мини|десно|250п|-{Apple IIe}- с дискетном јединицом -{DuoDisk}- и -{Monitor}--ом -{//}-.
-{Apple II Plus}- је 1983. замењен са -{Apple IIe}-, јефтинијом али моћнијом машином с новијим електронским колима. То је помогло да се смањи број делова и убрза рад, као и дода подршка за мала слова и 64 kB RAM меморије. Додатне картице су омогућавале приказ 80 знакова у реду и проширење до 1 -{MB RAM}- меморије.
С овим моделом је уведен и -{DuoDisk}-, двострука дискетна јединица за дискете од 5,25 инча с новом контролер-картицом. -{Apple IIe}- постао је најпопуларнији -{Apple II}- модел икада направљен.
-{Apple IIc}-
мини|десно|300п|-{Apple IIc}- био је први компактни рачунар фирме Епл компјутер.
-{Apple IIc}- је приказан у априлу 1984. као преносиви рачунар. Међутим, није имао батерије и уграђени екран с текућим кристалима, па се није могао користити као модерни лаптоп — у покрету.
IIc био је први модел с микропроцесором 65C02 и имао је уграђену дискетну јединицу од 5,25 инча и 128 kB RAM меморије, уграђени диск контролер, видео-излаз, серијски интерфејс за модем и штампач и улаз за миш или палицу за игру.
-{Apple II}-GS
десно|мини|150|-{Apple II}-GS био је најмоћнији рачунар из серије -{II}- са 16-битним процесором, 4096 боја, синтесајзером звука, мишем и графичким корисничким окружењем.
десно|мини|150|-{Apple II}-GS са мишем и тастатуром.
Идући члан линије био је рачунар -{Apple IIGS}- приказан 15. септембра 1986. Имао је моћни 16-битни процесор, са 24-битним адресирањем, са проширењем меморије до 8 MB. Графика је подржавала до 4096 боја.Duprau, Jeanne, and Tyson, Molly. "The Making of the Apple IIGS", A+ Magazine, November 1986: 57-74.
GS је био скоро потпуно сагласан с претходним рачунарима из серије преко посебног чипа званог -{Mega II}- који је у ствари био функционална замена за ранији модел -{Apple IIe}- (без процесора и меморије). Ово је обезбеђивало пуну подршку за старији софтвер. Нови програми су радили у графичком корисничком окружењу.
Рачунар је укључивао 32-гласовни Енсоник синтесајзер (-{Ensoniq}- 5503) са 64 kB засебне меморије. Apple IIGS, 256 kB стандардне меморије, уграђене прикључке за проширења, миш, RGB видео излаз, и мрежну картицу -{AppleTalk}-.
Првих 50.000 рачунара из серије имали су потпис Стива Вознијака на предњем делу кућишта и звали су се -{Woz Limited Edition}-.
-{Apple IIc Plus}-
мини|десно|-{Apple IIc Plus}-, 8-битна измена оригиналног модела -{IIc}- али с бржим процесором, дискетном јединицом од 3.5 инча и уграђеним напајањем. Био је то последњи рачунар серије -{Apple II}-.
Последњи модел из серије -{II}- био је -{Apple IIc Plus}- уведен 1988. Имао је исту величину и облик као -{IIc}-, с тим да је дискетна јединица била од 3,5 инча, напајање је сада било унутар кућишта, а микропроцесор је био -{65C02}- на 4 -{MHz}-. Меморија се могла проширити до 1 -{MB}-.
-{Apple IIe Card}-
Године 1990, посебна картица под именом -{Apple IIe Card}- постала је доступна за -{Macintosh LC}- линију рачунара. Ово је у ствари био минијатурни -{Apple 2e}- рачунар на картици и омогућавао је коришћење старијих програма преко хардверске емулације.
Последње године Макинтош линија рачунара је коначно превазишла -{Apple II}- линију почетком ’90-их. Поклоници Епл серије били су љути на компанију зато што је напустила даљи развитак модела. Крај производње модела -{IIGS}- објављен је у децембру 1992. а серије IIe у марту 1993.
Клонови мини|Jiama (嘉馬) SPS-109, тајвански клон рачунара -{Apple II}-.
-{Apple II}- имао је доста нелегалних клонова у САД и другде. Направљено је више од 190 различитих модела. Многи су имали имена воћа, да би асоцирали купце на оригинални производ. Постојали су клонови и у Совјетском Савезу и Бугарској, са ћириличким знаковима.
У СФРЈ је институт ИРИС из Босне и Херцеговине, у склопу Енергоинвеста, правио клонове -{Apple II}- рачунара. Службено име је било ИРИС 8. Због високе цене су углавном коришћени за дигиталне телефонске системе и образовање. Коришћени су донекле и у државним фирмама, истраживачким лабораторијама и у ЈНА. ИРИС 8 изгледао је слично као рани IBM ПЦ, са посебном централном јединицом с уграђене две дискетне јединице од 5,25 инча, и одвојеном тастатуром и монитором. Елитне средње школе су имале скупине од 8, 16 или 32 рачунара повезаних у локалну мрежу са ИРИС 16 PC сервером. Број произведених рачунара није познат.
Складиште података У прво време, -{Apple II}- је користио аудио касете за складиштење података и програма. Није постојао произведени модел касетофона, па је препоручена верзија у раној документацији био Панасоник -{RQ309}-. После појаве модела -{Disk II}-, касетни програми су полако нестајали са тржишта.
-{Disk II}- је користио 5,25-инчне дискете. Први оперативни систем за дискете био је -{Apple DOS}- који је могао да складишти 113.75 kB података на свакој дискети.
Касније, -{Apple 2e}- могао је да користи 3,5-инчне дискете с капацитетом од 800 kB и тврде дискове.
Заоставштина Данас постоје разни емулатори који омогућавају -{Apple II}- софтверу да ради на линуксу, Windows-у и другим оперативним системима. Одрази дискета се могу наћи на интернету за те емулаторе. -{AppleWin}- и -{MESS}- су међу бољим емулаторима који су сагласни с одразима дискета.
Постоји и ретро рачунарска сцена власника и сакупљача -{Apple II}- рачунара која наставља да обнавља, одржава и развија хардвер и софтвер за свакодневно коришћење ових старих рачунара. Постоји низ интернет страница посвећених овом рачунару.
Утицај на индустрију -{Apple II}- серија рачунара имала је изузетан утицај на технологију и на свакодневни живот. -{Apple II}- био је први лични рачунар за многе људе, и његова цена била је на нивоу доступном за многе породице. Његова популарност је допринела изузетном расту индустрије видео-игара и образовних програма. BASIC у ROM меморији научио је милионе људи првим корацима у програмирању. Први табеларни програм за прорачуне, -{VisiCalc}-, постао је доступан масама са -{Apple II}- рачунаром.