мини|250px|Санскртски рукопис на палминим листовима, Бихар или Непал, 11. век
Санскрт или санскрит ( [] — „састављен”, „справљен”; од речи — „са” и — „прављен”), класични је језик Индије и Непала; Quote: "Sanskrit served as the lingua franca of ancient India, just as Latin did in medieval Europe" са документованом историјом од око 3.500 година. Он је литургијски језик у хиндуизму, будизму и џаинизму. Као резултат преношења хиндуистичке и будистичке културе у југоисточну Азију и делове централне Азије, он је исто тако био и језик високе културе у неким од ових региона у раном средњовековном добу., Quote: "Sanskrit was another important lingua franca in the ancient world that was widely used in South Asia and in the context of Hindu and Buddhist religions in neighboring areas as well. (...) The spread of South Asian cultural influence to Southeast Asia, Central Asia and East Asia meant that Sanskrit was also used in these areas, especially in a religious context and political elites.", Quote: "Once Sanskrit emerged from the sacerdotal environment ... it became the sole medium by which ruling elites expressed their power ... Sanskrit probably never functioned as an everyday medium of communication anywhere in the cosmopolis—not in South Asia itself, let alone Southeast Asia ... The work Sanskrit did do ... was directed above all toward articulating a form of ... politics ... as celebration of aesthetic power." Овај језик је био у свакодневној употреби у периоду од 2. миленијума п. н. е. до 600. п. н. е. (Ведијски санскрт), након чега су из њега настали средње индоаријски језици. Санскрт је класични језик индијске књижевности. У Азији има статус сличан латинском и грчком језику у Европи. Свети списи хиндуизма, као и махајана и вађрајана будизма састављени су на санскрту.
Санскрт је прилично сличан палију, језику теравада будизма. У време Буде (5. век п. н. е.), санскртом се говорило само на дворовима и међу свештенством, док је пали био народни говор.Budizam od A do Ž Пали, језик теравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Аванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао. Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрт, врсту санскрта која садржи много пракртских речи (пракрт, народни језик, за разлику од санскрта). У Индији санскрт данас представља један од службених језика. Иако га многи сматрају мртвим језиком, још увек се учи и користи као свакодневни говор у неким индијским заједницама.
Санскрт је стари индоаријски језик. Као један од најстаријих документованих чланова индоевропске фамилије језика, санскрт има проминентну позицију у индоевропским студијама. Он је сродан са грчким и латинским, као и хетским, лувиским, старим авестанским и многим другим изумрлим језицима од историјског значаја у Европи, западној Азији и централној Азији. Његово лингвистичко порекло се може следити до прото-индоаријских, прото-индоиранских и прото-индоевропских језика.
Санскрт је могуће пратити до 2. миленијума п. н. е. у форми познатој као ведски санскрт, са Ргведама као најранијим сачуваним текстом. Знатно више стандардизован облик (са извесним поједностављењима) који се назива класичним санскртом појавио се средином првог миленијума п. н. е. са -{Aṣṭādhyāyī}- трактатом Панинија. Санскрт, мада не нужно класични санскрт, је језички корен многих пракртских језика., Quote:"If in 'Sanskrit' we include the Vedic language and all dialects of the Old Indian period, then it is true to say that all the Prakrits are derived from Sanskrit. If on the other hand 'Sanskrit' is used more strictly of the Panini-Patanjali language or 'Classical Sanskrit,' then it is untrue to say that any Prakrit is derived from Sanskrit, except that Sauraseni, the Midland Prakrit, is derived from the Old Indian dialect of the Madhyadesa on which Classical Sanskrit was mainly based." Примери обухватају бројне модерне изведене северно-индијске потконтиненталне језике, као што су хинди, марати, бенгалски, панџаби и непалски.
Тело санскртске литературе обухвата богату традицију филозофских и религиозних текстова, као и поезију, музику, драму, научне, техничке и друге текстове. У древној ери, санскртске композиције су биле орално преношене методом меморисања изузетне сложености, ригорозности и верности. Најстарији познати натписи на санскрту су из првог века п. н. е, као што је неколико откривених у Ајодији и Хатибади Госанди. Санскртски текстови датирани на први миленијум ове ере су написани у Брахми писму, Нагари писму, историјским јужно индијским писмима и њиховим деривативним писмима. , Puṣkarapārameśvaratantra, University of Cambridge (2015), Quote: "One of the oldest known dated Sanskrit manuscripts from South Asia, this specimen transmits a substantial portion of the Pārameśvaratantra, a scripture of the Śaiva Siddhānta, one of the Tantric theological schools that taught the worship of Śiva as "Supreme Lord" (the literal meaning of Parameśvara). [...] According to the colophon, it was copied in the year 252, which some scholars judge to be of the era established by the Nepalese king Aṃśuvarman (also known as Mānadeva), therefore corresponding to 828 CE." - a Palm Leaf manuscript at the Cambridge University Library in Late Gupta in black ink, MS Add.1049.1 Санскрт је један од 22 језика наведених у осмом распореду устава Индије. Он се и даље широко користи као церемонијални и ритуални језик у хиндуизму и делу будистичке праксе, као што су химне и мантре.
Етимологија и номенклатура
Санскрт глаголски придев је сложена реч која се састоји од -{sams}- (заједно, добро, ваљано, перфектно) и -{krta-}- (направљен, формиран, рад). То означава дело које је „добро припремљено, чисто и савршено, полирано, свето”. Према Бидерману, савршенство које се контекстуално спомиње у етимолошком корену ове речи је њен тонални квалитет, пре него семантика. Звучни и орални пренос су били високо цењени квалитет у древној Индији, а њихови мудраци су пречишћавали абецеду, структуру речи и строгу граматику језика у „колекцију звукова, неку врсту узвишеног музичког калупа”, каже Бидерман, као интегрални језик који су они звали Санскрт. Од касног Ведског периода на даље, наводе Анет Вилке и Оливер Моебус, резонантни звук и његове музичке основе привукли су „изузетно велику количину лингвистичке, филозофске и верске литературе” у Индији. Звук је визуализован као „прожимајући сву креацију”, још једну репрезентацију самог света, „мистериозни магнум” хиндуистичке мисли. Потрага за савршеношћу у размишљању и спасењу била је једна од димензија светог звука, и заједничка нит за повезивање свих идеја и инспирација постала је потрага за оним што су древни Индијци сматрали савршеним језиком, „фоноцентричним епистемом” санскрта.
Санскрт као језик се такмичио са бројним мање прецизним домаћим индијским језицима званим пракртни језици (). Термин -{prakrta}- дословно значи „оригиналан, природан, нормалан, неизвештачен”, наводи Франклин Саутворт. Однос између пракрта и санскрта се може докучити из индијски текстова из првог миленијума ове ере. Патанџали је потврдио да је пракрт први језик, који инстинктивно прихвата свако дете са свим несавршеностима и да касније доводи до интерпретационих проблема и неспоразума. Прочишћавајућа структура санскртског језика уклања ове несавршености. Рани санскртски граматичар Дандин тврди, на пример, да је много тога у пракритским језицима етимолошки укорењено на санскрту, али долази до „губитка звукова” и корупција које произлазе из „занемаривања граматике”. Дандин је напоменуо и да постоје речи и збуњујуће структуре у пракриту које су широко кориштене независно од санскрта. Ово гледиште се налази у писању Барата Мунија, аутора древног текста „Натјасастра”. Рани ђаинистички учењак Намисаду је потврдио разлику, али се није сложио да је језик пракрта корупција санскртта. Намисаду је сматрао да је пракртски језик био -{purvam}- (да је дошао раније), док је санскрт био рафинирана верзија пракритаа створена путем „пречишћавања граматике”.
Порекло
Претпоставља се да је овај језик стигао је Индију са северозапада потконтинента нешто пре 1500. године п. н. е., заједно са експанзијом номадског народа у историји познатог као Аријевци. О њиховој прапостојбини, језику и етничким карактеристикама у науци се воде полемике, но, вероватно потичу из широке области која је обухватала данашњу источну Турску, јужну Русију и северни Иран и да су се у једном тренутку поделили у две велике миграционе групе. Једна је кренула на запад, ка Европи, а друга на исток, ка индијском потконтиненту. Источна група говорила је индо-иранским језиком, од којег су се касније развили ведски и санскрт, као књижевни језици, и разни народни језици Индије. Његов каснији изданак је и пали, језик будистичког канона.
Фонологија Класични санскрт има 48 гласова. Не рачунајући алофоне, санскрт има 35 фонема.
Санскрт је развио и сопствено писмо, деванагари.
Примери сличности мини|200п|Илустровани спис на санскрту из Непала
Примери сличности санскрта са српским језиком:
српски санскрт енглески латински сто -{śatá}- -{hundred}- -{centum}- мати -{mā́tṛ}- -{mother}- -{mater}- брат -{bhrā́tṛ}- -{brother}- -{frater}- бити/јесте -{√bhū/ásti}- -{be/is}- -{fui/est}- два -{dvá}- -{two}- -{duo}- вишњи (највиши) -{viṣṇu}- -{highest}- -{summus}- огањ -{agní}- -{fire}- -{ignis}- бела -{bhāla}- -{white}- — дете -{√dhe}- -{child}- — див -{div}- -{giant}- — дан -{diná}- -{day}- -{dies}- дом -{dáma}- -{home}- -{domus}- роса -{раса}- -{dew}- -{???}-
Треба знати да „viṣṇu” и „agní” спадају у врховна божанства у хиндуизму.
Сличност са српским језиком постоји на свим нивоима, од гласова, коренских речи до граматике.
Види још Пали (језик) :Категорија:Санскритски изрази
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
-{Sanskrit Lessons}- -{Sanskrit Documents }- -{Sanskrit texts at Sacred Text Archive}- -{Sanskrit Manuscripts in Cambridge Digital Library}-
Категорија:Санскрит Категорија:Језици Индије Категорија:Индоаријски језици