1916. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Аустроугарска врховна команда на територији окупирне Србије формирала је Војни генерални гувернман, који је обухватао округе Шабац, Београд, Ваљево, Смедерево, Крагујевац, Горњи Милановац, део ћупријског округа, као и округе Ужице, Чачак, Крушевац, Косовска Митровица, Нови Пазар и Пријепоље, док је Бугарско окупационо подручје обухватало источну, јужну и део централне Србије, затим део Косова и Метохије и Македонију. 6. јануар — Почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадрану. Масакр крај Дервишке њиве У селу Горњи Манастирец код Македонског Брода, бугарска војска измасакрирала 103 најугледнија Србина пореских села. По повлачењу Српске војске, Бугарска је окупирала Македонију у којој је почела да организује казнену експедицију под вођством потпуковника Константина Панова. Ухапшено је 205 лица, углавном виђених људи, свештеници, учитељи, председници општина, начелници комитета, војводе и четници. Око половине њих је одведено у Прилеп, а остали су убијени на Дервишкој њиви. 19. јануар — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору. 25. јануар — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе. 26. јануар — Почела је евакуација српске војске преко Валоне, која је трајала до 20. фебруара. На Крф је превезено 136 000 људи, а у Бизерту 13 000, тако да је француска влада сматрала евакуацију готово завршеном, те је повукла транспортне бродове за Солун. Последњи ешелон српске војске напустио је Драч 16. фебруара, а база је евакуисана 10 дана касније. 29. јануар — Немци у Првом светском рату први пут бомбардовали Париз из цепелина.
Фебруар
1. фебруар - Криза између Ааустроугарске и Бугарске око разграничења окупационих зона у Србији (аустроугарски војници истерани из Качаника). 8. фебруар — Немачка подморница потопила француски оклопни крсташ Амирал Чарнер код Бејрута. 10. фебруар — У Београду отворена прва Аустроугарска основна школа (ћирилица дозвољена само у верском делу наставе). 14. фебруар — Аустроугарска ескадрила Рудолфа Шепеси-Сокола бомбардовала Милано, Италијани узвраћају бомбардовањем Љубљане. 15. фебруар — Бугарски окупатор одузима све уџбенике и учила на српском језику у бугарској окупационој зони. 16. фебруар — Кавкаска кампања: Битка за Ерзурум се окончава руским заузећем града. 21. фебруар — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. 26. фебруар — Први војни генерални гувернер у Црној Гори је ген. Виктор Вебер вон Вебенау. 27. фебруар — Аустроугарска војска заузела Драч. 28. фебруар — Главнина српске војске пребачена на Крф и у туниску Бизерту. 29. фебруар — Артхур Хале патентирао у САД цестовну петљу у облику детелине (са четири листа)
Март
2. март — У Уједињеном Краљевству ступио на снагу Закон о војној служби (Милитари Сервис Акт) којим је први пут уведена регрутација, уз нека изузећа. 2. март — Иван Стојановић, управник војне поште у Бару, током повлачења српске војске понео са собом пакете затечену поште на Крф, која је на крају уручена адресантима - за овај подвиг је постављен за управника Војне поште Тимочке дивизије на Солунском фронту. 5. март — Шпански путнички брод Принципе де Астуриас се насукао код Бразила, погинуло 445 људи. 7. март — Запловио први српски ратни брод "Србија" (са Крфа за Солун). 7. март — У Минхену основан БМW. 9. март — Панчо Виља послао војнике на територију САД, делимично спаљен град Колумбус, Њу Мексико. Након овога долази до неуспешне експедиције против Панча Виље на челу са генералом Першингом. 9. март — Немачка објављује рат Португалу након што је овај интернирао 36 немачких и аустроугарских бродова. 9 - 15. март — Пета битка на Сочи је италијанска офанзива против Аустроугарске, диверзија за Верден. 11. март — Почело пребацивање српских војника са Крфа на Солунски фронт, углавном француским бродовима, траје до маја. 12. март — У лавини на превоју Вршич страдало 110 ратних заробљеника и 7 чувара, преостали руски заробљеници су до новембра подигли капелицу. 18. март — Битка на језеру Нарач, потпуно неуспешна руска офанзива против Немаца, диверзија за Верден. 20. март — Алберт Ајнштајн је објавио своју општу теорију релативитета. 22. март — Кина је опет република јер је Јуан Схикаи абдицирао након свега 83 дана због грађанског рата (војни лидери јужних провинција су се отцепили). 24. март — Немци тешко оштетили ферибот СС Сусекс у Ламаншу, у мају ће дати "Сусекс-ово обећање" којим су ограничили подморничко ратовање (до јануара 1917).
Април 1. април — Споразумом о демаркационој линији између Аустроугарске и Бугарске, састав гувернмана укључени су окрузи Ужице, Чачак, Крушевац, Косовска Митровица, Нови Пазар, Пријепоље, Елбасан, Ђаковица, Александровац и десна обала Велике Мораве, а Призрен, Приштина, Прокупље и лева обала Велике Мораве на бугарској, док су Немци задржали сопствени коридор. 5. април — Цела српска коњичка дивизија пребачена на Крф, чиме је евакуација из Албаније коначно завршена. 11. април — Руска бригада стигла у Марсеј после двомесечног путовања из Москве. 11 — 15. април — Синајско-палестинска кампања: напад на Џифџафу, британске снаге уништавају изворе воде на Синају, још једна таква операција у јуну. 14. април — Бугарска држава прешла на грегоријански календар (31-ом марту следи 14. април). 15. април — Руси заузели Трабзон (Трапезунт). 16. април — Велеиздајнички процес у Бањалуци: 16 Срба осуђено на смрт (помиловани залагањем шпанског краља Алфонса XIII). 22. април — Кинески пароброд СС Хсин-ху потонуо са преко 1.000 утопљених. 24. април — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику, који су британске трупе угушиле за шест дана. 24 — 30. април — Ускршњи устанак у Даблину, ирски републиканци заузели зграду главне поште и прогласили независност, британска војска их убрзо надвладала али репресалије доводе до борбе за независност. 24. април — Бомбардирање Јармоутха и Лоустофта: немачка флота бомбардује енглеске луке како би намамила бродове - без успеха. 24. април — Путовање "Јамеса Цаирда": Ернест Схацклетон са друговима прешао 1.500 километара чамцем по јужном Атлантику како би спасао чланове трансантарктичке експедиције. 27. и 29. април — Гасни напади код Хулуха: Немци напали Британце облаком гаса, први пут успешно, други пут им се вратио у лице. 29. април — Месопотамска кампања: Опсада Кута у јужно-централном Ираку окончана британском предајом. 30. април — Немачка и Аустроугарска увеле летње рачунање времена: субота 23:00 постаје недеља 00:00. Летње рачунање постоји и 1917. и '18.
Мај 11. мај — Представљена је Ајнштајнова Општа теорија релативитета. 12. мај — Андрија Радовић на челу избегличке црногорске владе у Француској. 15. мај — Битка код Асијага: изненадна аустроугарска офанзива у Трентину, значајан почетни успех. 16. мај — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства. 16. мај — Закључен тајни Сyкес–Пикотов споразум о сферама утицаја Британије и Француске на Блиском истоку. 16. мај — Почиње Америчка окупација Доминиканске Републике (1916-24). 23. мај — Прве српске јединице придружиле су се савезницима на Солунском фронту, где ће се до јула наћи и читава српска војска. 26. мај — Грчка ројалистичка влада предаје Форт Рупел немачко-бугарским снагама. 31. мај — Јутландска битка између британске и немачке флоте је последњи велики поморски окршај у првом свјетском рату. Завршила је тактички неодлучно, али су њоме Британци потврдили надмоћ на Северном мору.
Јун
5. јун — Оклопни крсташ ХМС Хампшир налетео на мину и потонуо заједно са лордом Китцхенером. 4. јун — Брусиловљева офанзива наноси разоран ударац аустроугарској војсци коју спашава Немачка. 6. јун — Умро председник Кине Хуан Схикаи, земља је у анархији. 7. јун — Битка на Монте Мелети у Трентину. 10. јун — Почиње Арапски устанак против Османлија. Хусеин бин Али, шериф Меке се прогласио за краља Хиџаза и свих Арапа. 15. јун — Бригадир Радомир Вешовић у Црној Гори убио официра страже која га је ухапсила и побегао у планину - следе окупаторске репресалије. 21. јун — Грчки краљ замењује премијера због савезничког ултиматума. 22. јун — Српска војска освојила положаје од Кожуфа до Лерина.
24. јун — Почела је битка на Соми у Првом светском рату.
Јул
1. јул — на Западном фронту, након недељу дана артиљеријске припреме, британска и француска војска започеле су офанзиву на немачке положаје, која је ескалирала у Битку на Соми (трајала је до средине новембра) — једну од највећих битака Првог светског рата. 4. јул — почетак устанка у Централној Азији у Руском царству. 30. јул — Немачка обавештајна служба извршила је саботажу на острву Црни Том близу Њујорка, што је резултирало смрћу 7 људи и уништењем значајне количине муниције за савезнике у Европи.
Август 4. август — Букурештански споразум 4. август — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва. 15. август — У бици на Соми у Првом светском рату први пут употребљен британски тенк Марк I. 17. август — Бугарска офанзива на линији Битољ - Лерин - Островско језеро. Главни напад био је усмерен у правцу Островског језера, где се налазила железничка пруга, која је имала везу са Солуном, што је чинило важним стратешким објектом и најпогоднија за брзи продор у позадину савезничког распореда. 27. август — Битка за Трансилванију Почела је као покушај румунске војске да заузме спорну покрајину Трансилванију, и потенцијално избаци Аустроугарску из рата. 28. август — 9. октобар — Народна скупштина на Крфу 1916. 30. август — Турска је у Првом светском рату објавила рат Румунији.
Септембар 10. септембар — 19. новембар Савезничка офанзива на овом делу Солунског фронта завршила се ослобађањем Битоља. 12. септембар — Горничевска битка је прва битка српске и бугарске војске на Солунском фронту. Јединице под командом српског генерала Павла Јуришића Штурма однеле су убедљиву победу. 20. септембар — Никола Пашић је у име српске упутио низ протестних нота владама савезничких и неутралних земаља, потписника Хашке конвенције, о бугарском кршењу међународног ратног права: нехуман поступак бугарских власти према српским заробљеницима, против заузимања и пљачке српског посланства у Софији, због масакрирања српских рањеника и коришћења српских ратних заробљеника за присилни рад на фронту, систематског убијања свих тежих српских рањеника. 30. септембар — Српска војска освојила је врх Kајмакчалан, „Kапију слободе”, како су је звали. После годину дана поново се нашла на делу своје територије. Бомбардовање Софије 30. септембра 1916
Октобар
4. октобар — град Мурманск основан је на месту железничког насеља Семеновскоје близу станице Мурман 9. октобар — Хорас Бајат је именован за шефа британске окупационе администрације у Немачкој Источној Африци. Упркос чињеници да су до тада немачке оружане снаге у колонији биле расуте нападима англо-белгијских трупа, које су преузеле контролу над њеним главним центрима, Немци нису престали са организованим отпором и прешли су на активно герилско ратовање, које је окончано тек након капитулације Немачке 1918. године. 14. октобар — у складу са актом Министарства народног образовања Русије бр. 2773, формирана је Пермска филијала Царског Петроградског универзитета (од 1. јула 1917. — Пермски универзитет). 21. октобар — Социјалдемократа Фридрих Адлер, у знак протеста против војне политике владе, пуцао је у министра-председника Аустрије, грофа Карла фон Штиргка, у ресторану у једном бечком хотелу.
Новембар
3. новембар — Катар постаје британски протекторат (до 1971). 5. новембар — Актом двојице царева проглашена Краљевина Пољска као немачка марионетска држава.