Александар Белић (Београд, 2/14. август 1876 — Београд, 26. фебруар 1960) био је српски филолог, универзитетски професор и академик. Белић је био професор и ректор Београдског универзитета, председник САНУ и члан многих академија у Југославији и иностранству.
Биографија мини|220п|десно|Александар Белић у млађим данима
Александар Белић рођен је као средњи син 13. августа 1876. године од оца Јована (1845—1912) и мајке Емилије (1855—1925). Његови родитељи су поред њега имали кћерку Надежду (1875—1902) која је умрла као девојка и близанце Емила (1877—1942) и Владимира (1877—1943) који су били генерали југословенске војске.
Основну школу и Прву београдску гимназију завршио је у Београду. Студије филологије започео је у Београду, а наставио на универзитетима у Москви и Одеси. По завршетку студија позван је да остане на катедри на лингвистику и филологију Московског универзитета, међутим он се вратио у Београд где је 1899. постављен за доцента Велике школе. Једну годину је провео на усавршавању у Немачкој на Универзитету у Лајпцигу, где је написао и одбранио докторску дисертацију о словенским суфиксима за умањивање и увећавање. Дисертација му је штампана на немачком језику у два дела (1901. и 1904) Пошто је најпре изабран за ванредног професора, 1906. је изабран за редовног професора Београдског универзитета и то српскохрватског језика, словенске филологије и лингвистике, што је предавао дуги низ година
Основао је 1905. часопис „Српски дијалектолошки зборник“ у издању Српске краљевске академије, који је под његовом редакцијом излазио преко 50 година.
Током 1916. године, заједно са Станојем Станојевићем, боравио је у Русији лобирајући за интересе Краљевине Србије.
Писао је научне студије о српскохрватском језику, о његовим дијалектима и историји. Многи радови које је објављивао посвећени су граматичким студијама словенских језика. Био је оснивач а потом и уредник часописа „Јужнословенски филолог“ и „Наш језик“.
Био је један од наистакнутијих креатора Новосадског договора (1954), а потом и главни и одговорни уредник при издавању првих томова „Речника српскохрватског књижевног и народног језика“.
Рад у САНУ мини|десно|220п|Александар Белић и Тито, 1954.
Дописни члан Српске краљевске академије постао је 4. фебруара 1905, а њен редовни члан 3. фебруара 1906. Његова приступна беседа у академију имала је назив „Основне црте историјског развитка српског језика“. Био је ректор Београдског универзитета академске 1933/34 године.
Председник Српске краљевске академије постао је пред крај фебруара 1937,"Политика", 27. феб. 1937 наследивши на том месту Богдана Гавриловића, исте године је обележио 40 година научног рада."Време", 20. нов. 1937 На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. Овај период остаће упамћен и по томе што је академија два пута мењала име, најпре у Српска академија наука, а затим у Српска академија наука и уметности (скраћено САНУ), како се и данас зове. Александар Белић ја дао значајан допринос раду академије као њен председник са највећим стажом до сада.
Био је први директор Института за српски језик у Београду (1947), а та установа је 1958. године на његов подстицај променила назив у: Институт за српскохрватски језик.
Био је члан неколико академија наука: југословенске, словачке, чешке, пољске, бугарске, баварске. Био је члан научних друштава у Лавову, Прагу и Данског краљевског друштва. Затим почасни професор Московског универзитета „Ломоносов“ и Универзитета у Глазгову.
Одабрана дела мини|десно|220п|Породична гробница Александра Белића на Новом гробљу.
Види још
Кућа др Александра Белића Бечки књижевни договор Српскохрватски језик Српско-хрватско-словеначки језик Новосадски договор Одељење језика и књижевности САНУ Институт за српски језик САНУ Речник САНУ Декларација о заједничком језику
Референце
Литература
Спољашње везе Велики Вуков следбеник („Глас јавности“, 9. новембар 2000) Доживотни председник САНУ („Глас јавности“, 10. новембар 2000) Племство духа - Александар Белић Лингвиста са најдужим стажом на челу САНУ („Политика”, 30. децембар 2016) Српски лингвиста века („Политика”, 25. август 2018) Српски лингвиста века („Политика”, 10. јануар 2019)
Категорија:Рођени 1876. Категорија:Умрли 1960. Категорија:Професори из Београда Категорија:Српски филолози Категорија:Српски лингвисти Категорија:Слободни зидари (Србија) Категорија:Академици САНУ Категорија:Доктори филологије Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ Категорија:Ректори Универзитета у Београду Категорија:Ученици Прве београдске гимназије Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду