Стојан Д. Рибарац (Свилајнац, 6. фебруар 1855 — Београд, 3. август 1922) је био српски политичар.
Биографија По завршеном Правном факултету у Београду, кратко време био је у државној служби, а кад су га напредњаци отпустили 1880, положио је адвокатски испит и од 1882. био адвокат у Пожаревцу. мини|лево|усправно|Фотографија Рибарца
Припадао је Либералној странци, у којој је дуго био потпредседник Главног одбора и члан тзв. „адвокатске групе“, која је чинила једно крило странке. Од 1887. биран је за народног посланика пожаревачког округа. Као министар унутрашњих послова у влади Јована Авакумовића (од 1892), Рибарац је по њеном паду 1893, оптужен и стављен под суд због изборних насиља која су довела до крвопролића (Горачићи), али је после промењених политичких прилика 1894, поступак против њега обустављен.
Својим искључивим држањем подстакао је расцеп у Либералој странци 1895. године. После мајског преврата 1903, Рибарац је постао вођа реорганизоване Либералне странке (тзв. Националне странке). Био је министар правде у концентрационом кабинету Стојана Новаковића 1909. године.
Противио се у Скупштини споразуму са Бугарском 1912/13. и активно износио ставове о македонском питању. У Протићевом кабинету 1918—19, и 1920. је био министар трговине и индустрије.
Референце
Спољашње везе
Текст др Димитрија Ђорђевића, вишег научног саветника Историјског института, Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1958 I. издање VIII. том стр. 68.
Категорија:Рођени 1855. Категорија:Умрли 1922. Категорија:Свилајнчани Категорија:Српски политичари Категорија:Српски министри Категорија:Политичари из Краљевине Југославије Категорија:Министри Краљевине Југославије Категорија:Ученици Прве београдске гимназије Категорија:Министри правде Србије